Kosovo mnogo brže raslo od Srbije u prvom kvartalu: Evropska komisija notirala izbore između kraja septembra i sredine oktobra

Zapadni Balkan imao je uspešan prvi kvartal ove godine kada je reč o ekonomskim aktivnostima. Ceo region ostvario je prosečnu stopu rasta od 3,2% što je bolji rezultat u odnosu na prethodni kvartal kada je iznosila 2,7 procenata. I ovo je bio najbrži tempo rasta još od četvrtog kvartala 2024, konstatuje Evropska komisija u nedavno objavljenom kvartalnom izveštaju o ekonomijama kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU.

Kako se konstatuje u dokumentu, ubrzanje rasta regiona je rezultat snažnijeg rasta u Srbiji, koja je najveća ekonomija. Naša zemlja zabeležila je skok sa 2,2% u poslednjem kvartalu 2025. na 3,2% u prvom tromesečju ove godine. To je bilo bolje od BiH (2,2%), Crne Gore (2,6%) i Severne Makedonije (3,1%), ali slabije od Albanije (3,7%) i naročito od Kosova – 5,4%.

Na rast je najviše uticala veća potrošnja domaćinstava. Njena međugodišnja stopa rasta bila je najviša u Crnoj Gori (6,8%) i Srbiji (4,8%), konstatuje EK.

S druge strane, rast investicija uglavnom je izgubio zamah, izuzev u Crnoj Gori, gde je skočio za 20,9%. Neto priliv stranih investicija bio je znatno ispod svog višegodišnjeg proseka. Kretao se od 1,6% BDP-a u Bosni i Hercegovini do 6,6% na Kosovu.

Jačaju inflatorni pritisci i rastu deficiti budžeta

Region se suočava sa jačanjem inflatornih pritisaka. Ti pritisci pojačali su se u drugom kvartalu. Srbija je zajedno s Albanijom i Crnom Gorom ostala ispod 3% inflacije dok je najviši rast zabeležen na Kosovu – 6%, a iznad pet procenata bila je i u Severnoj Makedoniji i BiH.

„Inflaciju su uglavnom podstakli rast cena hrane i energenata“, dodaje se u izveštaju.

Evropska komisija konstatuje i da kretanja u javnim finansijama tokom dosadašnjeg dela 2026. ukazuju na veće budžetske deficite nego godinu dana ranije. U periodu od januara do maja godišnji rast budžetskih prihoda uglavnom je bio snažan širom regiona, ali ga je nadmašio snažan rast rashoda (osim u Albaniji).

„Rashode je uglavnom podstakla tekuća potrošnja, prvenstveno izdaci za socijalne transfere i subvencije. U pojedinim slučajevima, poput Crne Gore i Severne Makedonije, i kapitalna potrošnja rasla je ubrzanim tempom. Kao rezultat toga, budžetski bilansi pogoršani su u odnosu na isti period prethodne godine. S druge strane, udeo javnog duga u BDP-u bio je u martu 2026. niži nego na kraju 2025. u svim zemljama osim u BiH i Makedoniji“, navodi se u dokumentu.

Srbija je pozvana da…

U delu posvećenom Srbiji odnosno ključnim događajima u prvom delu godine, Evropska komisija podseća da je naša zemlja u okviru ekonomskog i finansijskog dijaloga EU i regionalnih partnera pozvana da tokom 2026. vodi odgovarajuće restriktivnu fiskalnu politiku kako bi suzbila inflatorne pritiske. Pozvana je i da nastavi jačanje korporativnog upravljanja u javnim preduzećima radi smanjenja fiskalnih rizika koje ona predstavljaju. Takođe, da proširi izveštavanje o fiskalnim rizicima, nastavi procenu dugoročne održivosti penzionog i zdravstvenog sistema. Kao i da izradi konkretne predloge za smanjenje poreskih rashoda i sprovede reformu sistema zarada u javnom sektoru kako bi se smanjile razlike u platama između različitih kategorija zaposlenih.

Konstatuje se i da je MMF ocenio da Srbija ima snažne makroekonomske osnove, umeren nivo javnog duga, visoke devizne rezerve i dobro kapitalizovan bankarski sistem. „Kao ključni izazovi navedeni su ispunjenje fiskalnih ciljeva, fiskalni rizici u pojedinim javnim preduzećima, upravljanje javnim investicijama, fiskalna transparentnost, upravljanje prihodima, praćenje brzog rasta kreditne aktivnosti, reforma energetskog sektora i prelazak na model privrednog rasta zasnovan na većoj dodatnoj vrednosti“, podseća Evropska komisija.

Izbori

U istom delu dokumenta podseća se i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 10. juna saopštio da planira da podnese ostavku u narednim mesecima. Takođe je rekao da razmatra mogućnost da se kandiduje za predsednika Vlade na narednim parlamentarnim izborima.

„Ti izbori bili bi raspisani vanredno i održani između kraja septembra i sredine oktobra 2026. godine“, konstatuje Evropska komisija.

Podseća i da je predsednik istovremeno najavio predizborni budžetski paket podsticaja vredan više od 600 miliona evra, odnosno 0,7% BDP-a. Tim paketom finansirala bi se jednokratna pomoć penzionerima i korisnicima socijalne pomoći, turistički vaučeri, kao i moguće povećanje plata u javnom sektoru.

Privredni rast Srbije

Kada je reč o privrednom rastu Srbije podseća se da je bio podstaknut rastom potrošnje domaćinstava. Ali i da je potrošnja države takođe snažno porasla – za 5,1%.

„Investicije su ostale slabe, uz rast od svega 1,4%. Neto izvoz pozitivno je doprineo privrednom rastu, jer je izvoz porastao za 4,6%, a uvoz za 3,6%“, dodaje EK.

Posmatrano po sektorima, rast je bio izražen u delatnostima povezanim sa potrošnjom, poput trgovine na malo, saobraćaja i zabavne industrije. Pored toga, poljoprivreda je zabeležila snažan rast nakon slabe 2025. Usluge sa visokom dodatom vrednošću, poput IKT delatnosti, finansijskog sektora i profesionalnih usluga, ostale su važni pokretači rasta. S druge strane, prerađivačka industrija zabeležila je blagi pad, dok je građevinarstvo palo za oko 5%, što odražava kašnjenja u realizaciji infrastrukturnih investicija, konstatuje Evropska komisija.

Poverenje privrede oslabilo

„Kratkoročni pokazatelji ukazuju da je privreda zadržala sličan obrazac rasta zasnovan na potrošnji i u drugom kvartalu 2026. godine. Pokazatelji raspoloženja za period od aprila do juna pokazuju da je poverenje potrošača ostalo stabilno, dok je poslovno poverenje oslabilo u odnosu na prvi kvartal. Preliminarni podaci o prometu u trgovini na malo, koji pokazuju rast od 6,2% u maju po konstantnim cenama, ukazuju da je rast i dalje podstaknut potrošnjom“, navodi se u dokumentu.

Industrijska proizvodnja u maju 2026. godine porasla je neznatno, za 0,3% međugodišnje, uz rast od 3,2% u prerađivačkoj industriji i 1,4% u rudarstvu, dok je proizvodnja energije pala za 3,2%. Međutim, rast prerađivačke industrije koncentrisan je u automobilskoj industriji, koja je u maju zabeležila međugodišnji rast od 47%, zahvaljujući snažnoj globalnoj tražnji za modelima automobila koji se proizvode u Srbiji. Većina ostalih industrijskih grana stagnira ili beleži pad, podseća Evropska komisija.

Kada je reč o zaposlenosti, ona je u javnom sektoru ostala stabilna, dok je smanjena u poljoprivredi i industriji, a povećana u građevinarstvu.

Budžet i EXPO

„Prema preliminarnim podacima, prihodi opšte države porasli su za 11,3% međugodišnje u periodu januar–jun 2026. Pre svega zahvaljujući snažnom rastu prihoda od poreza na dobit pravnih lica (25%) i doprinosa za socijalno osiguranje (14,4%). Nasuprot tome, prihodi od poreza na dohodak građana porasli su za svega 7,7%. To odražava smanjenje poreskog opterećenja. Sa oporavkom privatne potrošnje, prihodi od PDV-a povećani su za 10%, dok su prihodi od akciza pali za 3,5% zbog privremenog smanjenja akciza na gorivo. Neporeski prihodi porasli su za 15,7% međugodišnje“, podseća EK.

Isto tako, ističe da su rashodi rasli brže od prihoda i povećani su za 14% međugodišnje. Rast je prvenstveno bio podstaknut tekućim rashodima, koji su porasli za 15,2%. Pri čemu su izdaci za nabavku robe i usluga povećani za 18,8%, subvencije za 19,4%, a socijalni transferi za 13%.

„Iako se približava održavanje specijalizovane izložbe EXPO 2027 i realizacija povezanih investicionih projekata, kapitalni rashodi porasli su sporije od proseka, za 8,3%. Rashodi za kamate smanjeni su za 10%“, navodi Evropska komisija.

U periodu od januara do juna konsolidovani budžetski deficit iznosio je 1% projektovanog BDP-a, u odnosu na 0,6% BDP-a u istom periodu prošle godine.

„Uobičajeno je da se najveći deo godišnjeg deficita ostvaruje pred kraj godine. U aprilu je udeo javnog duga u BDP-u smanjen na 41,5%, sa 44,4% koliko je iznosio na kraju 2025. godine“, zaključuje Evropska komisija.

Prognoze

Kada je reč o prognozama, procena Evropske komisije je da će Srbija ove godine zabeležiti ekonomski rast od 2,8%. Bolje stope rasta imaće Albanija i Makedonija koje će biti iznad 3% (ne postoji procena za Kosovo). Za narednu godinu očekuje se ubrzanje rasta Srbije na 3,9%. To bi bio bolji rezultat od svih zemalja Zapadanog Balkana. Srbija bi ove godine trebalo da ima stopu nezaposlenosti od 8,8% po čemu bi samo Albanija bila bolja. U 2027. pašće neznatno – na 8,7%. Ove godine prognozira nam se inflacija od 4,1%, a naredne 3,9 odsto. Što će biti među višim stopama u regionu.