Krov štiti od siromaštva: Istraživanje pokazalo zašto je dobro posedovati nekretninu, ali ne i dovoljno

Stambena politika bi mogla da ponudi deo rešenja sve veće nejednakosti u raspodeli bogatstva širom sveta. Istaživanje evropske agencije Eurofound otkriva da je bogatstvo neravnomernije raspoređeno od prihoda. Ali i da imovinu kontroliše mali deo stanovništva.

Istraživanje je urađeno na osnovu podatke iz Ankete o finansijama i potrošnji domaćinstava Evropske centralne banke od 2010. do 2021. godine. „Nejednako bogatstvo: Istraživanje socioekonomskih razlika širom EU“ potvrđuje značajne razlike među članicama. Istočne i južne države, poput Slovenije i Slovačke, prijavljuju najniže nivoe nejednakosti u bogatstvu. Nemačka, Španija i Irska su među najnejednakijima.

„Širom EU, najbogatijih pet procenata stanovništva kontroliše nesrazmerno veliki udeo ukupnog bogatstva, dok najsiromašnijih 20% često poseduje malo ili čak negativno neto bogatstvo. Ova podela je posebno izražena u Estoniji, gde gornjih pet procenata drži skoro polovinu bogatstva zemlje“, navodi se u istraživanju.

Inače, negativno neto bogatstvo znači da su obaveze tih ljudi veće od njihovih primanja, odnosno dugovi premašuju imovinu. Zemlje koje su istorijski imale visok nivo nejednakosti beleže blage padove, dok su Slovenija i Španija, koje su imale nizak nivo nejednakosti 2010, zabeležile rast.

Na istoku i jugu manje razlike

„Raspodela bogatstva izrazito je nejednaka i nadmašuje nejednakost u prihodima. Najbogatijih 5% drži nesrazmerno veliki deo bogatstva, dok donjih 20% često ima zanemarljivo ili negativno neto bogatstvo. Ipak, postoje razlike: najbogatijih 5% poseduje 25% ukupnog bogatstva u Slovačkoj, dok u Estoniji drži čak 46%“, ističe se u izveštaju.

Najbogatijih pet odsto stanovništva drži čak 43 odsto bogatsva u Španiji, 41 odsto u Nemačkoj, a u Italiji 40 odsto. U Irskoj šaka najbogatijih poseduje 38 odsto bogatstva, dok je u Austriji taj procenat nešto manji – 37 odsto.

Raspodela je značajno pravednija u pomenutoj Slovačkoj, pet odsto najbogatijih poseduje 25 odsto bogatstva. Sledi Grčka u kojoj je u rukama prvih pet odsto 29 odsto bogatstva, koliko i u Poljskoj, dok na Malti poseduju 30 odsto.

Izveštaj takođe ističe vezu između vlasništva nad nekretninama i niže nacionalne nejednakosti.

„Zemlje sa visokim stopama vlasništva nad nekretninama, poput Češke i Slovačke, imaju manju ukupnu nejednakost u bogatstvu. Za razliku od velikih populacija zakupaca, poput Nemačke i Holandije“, zaključci su istraživanja. „Nalazi pokazuju da je stanovanje osnovna imovina porodica srednjeg i nižeg bogatstva. Rastući troškovi i visoke rente nesrazmerno pogađaju mlade ljude, zakupce i domaćinstva sa jednim roditeljem. U zemljama poput Letonije, Slovačke i Grčke, na otplate hipoteke mogu otići čitave zarade domaćinstva sa malim prihodima“.

Bogatstvo po polu i starosti

U samačkim domaćinstvima, muškarci su bogatiji od žena. U višim slojevima, rodni jaz je izraženiji. Muškarci poseduju raznovrsniju i profitabilniju imovinu.

„Bogatstvo dostiže vrhunac u dobi od 55 do 64 godine, a zatim opada. Mladi imaju manje i ređe poseduju imovinu koja donosi visoke prinose. Nasledstva produbljuju jaz između onih koji ih dobijaju i onih koji ne. Unutar same grupe naslednika ono deluju ujednačavajuće“, pokazuje izveštaj.

Po pravilu, bolje obrazovanje u korelaciji je sa većim bogatstvom. I to iz dva razloga. Bogatije porodice mogu obezbediti bolje obrazovanje. A ono je put ka boljim poslovima i većim prihodima.

Samozaposleni su prekomerno zastupljeni u 10% najbogatijih. A razlog bi mogao da bude povoljnije oporezivanje.

Migrantske porodice imaju manje šanse da se obogate. Na Kipru, u Austriji, Grčkoj, Finskoj i Italiji, više od 80% ljudi rođenih van EU nalazi se u donjoj polovini raspodele bogatstva.

„Iako je ukupna nejednakost u bogatstvu ostala uglavnom stabilna tokom poslednje decenije, izveštaj ističe da je ciljani politički pristup neophodan za rešavanje ovih razlika. Inicijative koje daju prioritet pristupačnom stanovima za iznajmljivanje, poboljšanim sistemima socijalnog stanovanja i ciljanoj podršci ranjivim grupama verovatno će biti najefikasnije“, deo je preporuka.

Rate pojedu plate

Troškovi stanovanja kreću se od 15% do 35% bruto prihoda domaćinstva. Podstanari su više opterećeni od hipotekarnih vlasnika i to zbog manjih prihoda.

„Domaćinstva sa hipotekama suočavaju se sa finansijskim poteškoćama, jer troškovi stanovanja prelaze 30% bruto prihoda u svim analiziranim zemljama. U nekima, poput Letonije, Slovačke, Slovenije i Grčke, rate gotovo u potpunosti troše prihode domaćinstava. Podstanarstvo je slično skupo za siromašne u mnogim državama“, vidi se u izveštaju.

Tako sve više mladih ostaje u roditeljskim domovima. Samohrane majke ređe su vlasnici domova i imaju veće troškove stanovanja od porodica sa dva roditelja u svim zemljama.

Pokretljivost

„I pored stabilnog članstva u klasama, socijalna pokretljivost postoji. Između 11% i 29% onih iz niže klase prešlo je u srednju između 2017. i 2021. Pokretljivost je manja kada se srednja klasa meri bogatstvom, a ne prihodima, što pokazuje da je status bogatstva postojaniji“, ističe se u izveštaju.

Viši nivo obrazovanja daje veću šansu da se neko pokrene naviše. I nosi manji rizik da padne niže. Povećava šansu prelaska iz srednje u višu klasu i ostanka u njoj.

Mlađa domaćinstva imaju veći potencijal za napredovanje, dok starija imaju veći rizik pada. Posedovanje nekretnine stabilizuje status srednje klase i povećava šanse za napredak. Samohrani roditelji, nezaposleni i manje obrazovani su izloženiji padu.

„Poboljšanje finansijske pismenosti ključno je za donošenje boljih finansijskih odluka, posebno kod žena, siromašnijih i mladih. Države članice mogle bi integrisati finansijsko obrazovanje u škole i nuditi programe učenja tokom celog života“, smatraju autori.

Porez u službi manjih razlika

Stručnjaci veruju da bi progresivno oporezivanje bogatstva moglo pomoći u smanjenju nejednakosti i istovremeno generisati prihode. Ali zahteva pažljiv pristup i saradnju na nivou EU. Kako bi se uravnotežila pravičnost i efikasnost.

„Novo interesovanje Komisije ogleda se u nedavnim diskusijama G20 u Sao Paulu, gde je Zukman (2024) predstavio izveštaj sa predlogom za globalni standard oporezivanja ultrabogatih. On predlaže da milijarderi plaćaju najmanje 2% godišnjeg poreza na svoje bogatstvo. Godišnji izveštaj o oporezivanju takođe pominje evropsku građansku inicijativu za porez na bogatstvo. Ovaj mehanizam omogućava građanima EU da pozovu Evropsku komisiju da predloži nove zakonodavne inicijative ukoliko se prikupi milion potpisa. Organizatori inicijative pozivaju Komisiju da uvede evropski porez na veliko bogatstvo u korist ekološke i socijalne tranzicije“, navodi se u istraživanju.

U EU porezi na bogatstvo značajno se razlikuju. Prihodi od poreza na bogatstvo kreću se od svega 0,2 % BDP-a u Češkoj do 3,7 % BDP-a u Francuskoj. Globalno gledano, neke zemlje beleže još veći udeo poreza na bogatstvo u BDP-u, uključujući Južnu Koreju (5,2 %), Ujedinjeno Kraljevstvo (4,7 %) i Sjedinjene Američke Države (4,3 %).

Porezi na nepokretnu imovinu čine dominantan oblik oporezivanja bogatstva u većini zemalja. Ali ne u svim.

„Luksemburg se oslanja na porez na neto bogatstvo korporacija. Švedska stavlja akcenat na porez na dohodak od kapitalnih dobitaka pojedinaca, dok se Estonija fokusira na porez na dohodak od kapitalnih dobitaka kompanija. U Portugalu, Irskoj, Nemačkoj i Austriji, dominantan porez na bogatstvo je porez na finansijske i kapitalne transakcije, ali su njihove stope vrlo bliske sa porezima na nepokretnosti u tim državama“, pokazuje istraživanje.

Perspektiva

Autori, međutim, podsećaju da je oporezivanje u nadležnosti država članica EU. Zato smatraju da perspektiva harmonizovanog poreza na bogatstvo na nivou EU deluje – nerealno.

„Ipak, Evropska komisija mogla bi igrati važnu ulogu u analizi nacionalnih poreskih sistema i pružanju preporuka onim zemljama gde je nejednakost bogatstva veoma visoka, a oporezivanje bogatstva minimalno“, smatraju oni.