Forbes regionalno istraživanje: Kojim radnicima stižu bonusi i u kojim iznosima, a ko će ih samo sanjati

Na listu podela u srpskom društvu pred kraj svake godine se dopiše još jedna – koga će firma uoči novogodišnjih praznika nagraditi bonusom, 13. platom, makar poklon karticom, a ko će i 2023. ispraćati krckajući redovnu zaradu.

Na prvi pogled, čini se da će se većina kompanija zaposlenima zahvaliti lepim rečima i željama, bez novčanih nagrada. Moguće je i da privreda ne želi da se hvali darežljivošću.

Zajedno s kolegama iz redakcija Forbes Slovenija i Hrvatska, želeli smo da saznamo kakva je praksa u našem regionu kada je reč o nagrađivanju radnika spram ostvarenih rezultata.

Forbes Srbija je poslao upit na adrese najmanje 100 uspešnih kompanija pitajući ih da li će ove godine isplatiti neku vrstu nagrade zaposlenima. Ukoliko hoće, da li na nju mogu da računaju svi radnici i da li se bonus isplaćuje u odnosu na visinu zarade ili je iznos isti za sve. Odgovorilo nam je tek 11 poslodavaca.

Praksa je različita. Uspešni zaslužne nagrađuju i tokom godine, pojedini i više puta godišnje. Neki praktikuju dodatak na platu za sve, a neki prema zaslugama i učinku.

Više programa nagrađivanja

U Naftnoj industriji Srbije kažu da zaposlene motivišu kroz više programa nagrađivanja.

„Između ostalog, svaki zaposleni uključen je u jednu od redovnih bonus šema na osnovu svoje pozicije i organizacione jedinice“, kažu u NIS.

„Zaposleni ostvaruju pravo na mesečne, kvartalne i godišnje bonuse. Omogućeni su im i brojni benefiti među kojima su dodatno kolektivno osiguranje, jednokratna finansijska pomoć za rođenje deteta, dobrovoljno dopunsko penzijsko osiguranje i mnogi drugi. Uz to, želimo da istaknemo da NIS ima jedan od najboljih kolektivnih ugovora u Srbiji, koji dodatno podržava dobrobit zaposlenih“.

Kompanija Koka-kola HBC Srbija svim zaposlenima, zavisno od ostvarenja poslovnih planova, isplaćuje 13. platu, u iznosu jedne prosečne mesečne zarade zaposlenog.

„Pored ovog bonusa, postoje mesečni bonusi, kao i dodatni godišnji bonus, koji su povezani sa ispunjenjem rezultata“, pojašnjavaju u Koka-koli. „Finansijski podsticaji predstavljaju samo jedan deo naše politike nagrađivanja, uz značajna ulaganja u razvoj zaposlenih i negovanje njihovih potencijala. Zaposlenima nudimo brojne interne i eksterne edukacije, razvojne programe, kao i mogućnost da rade kako na projektima unutar naše operacije, tako i na projektima unutar cele Koka-kola HBC Grupe”.

Kompanija Lidl Srbija u benefite ubraja petodnevnu radnu nedelju i plaćen svaki minut rada na operativnim pozicijama, privatno zdravstveno osiguranje pod jednakim uslovima za sve zaposlene. Kada je reč o bonusima, oni se isplaćuju po isteku finansijske, a ne kalendarske godine.

„Početak poslovne godine Lidla u martu, poslednje dve godine je označilo povećanje zarade za sve zaposlene, prosečno u iznosu od 10 odsto za zaposlene na operativnim pozicijama u prodaji, koji su naša najveća grupa zaposlenih”, kažu u ovoj kompaniji. “Dodatno, tokom prošle godine, svim zaposlenima smo uz februarsku platu obezbedili i jednokratne bonuse u visini od 50 odsto zarade, dok su usledili i neki dodatni kasnije tokom godine – još jednom isplaćeni za zaposlene na operativnim pozicijama u prodaji i logistici. U susret novogodišnjim praznicima, tradicionalno svi zaposleni dobijaju poklon-kartice za kupovinu u Lidl prodavnicama, kao i poklone za decu kako bi im period praznika učinili prijatnijim i lepšim”.

Elektromreža Srbije AD odgovarila nam je da ne isplaćuje bonuse na isteku godine. Oni su najzaslužnije kolege već nagradili.

„Akcionarsko društvo Elektromreža Srbije je u toku 2023. godine, u skladu sa odredbama važećeg Kolektivnog ugovora, isplatilo uvećanu zaradu, za period od tri meseca, za 68 zaposlenih koji su ostvarili izuzetne rezultate i time značajno doprineli poslovnom uspehu EMS AD“, rekli su nam u ovom preduzeću. „Ova nagrada isplaćena je zaposlenima koji su učestvovali u intervenciji na saniranju ispada više dalekovoda, tokom nevremena koje je u februaru ove godine zahvatilo pojedine delove Srbije.”

Bonus od 430.000 dinara

Jisk je retka kompanija koja nam je dostavila i konkretan primer nagrade. Njihova finansijska godina je završena poslednjeg dana avgusta, pa je zaposlenima u prodavnicama isplaćen bonus veći od 32 miliona dinara.

„Važno je napomenuti da visina bonusa nema ograničenja“, kažu u Jisku. „Tokom prošle finansijske godine, najuspešnija prodavnica sa najvećim isplaćenim bonusom bila je Jisk prodavnica na Vračaru u Beogradu, sa bonusom od čak 4.125.177 dinara. U ovoj prodavnici, svakom zaposlenom je isplaćen bonus u iznosu većem od 430.000 dinara”.

Dodaju još da je reč o jednostavnom modelu i obračunava se na osnovu rasta prometa u odnosu na prethodnu godinu, a dobijaju ga svi zaposleni u prodavnici bez obzira na radnu poziciju, jer su za rezultat zaslužni svi.

„Svake godine nagrađujemo svoje zaposlene kroz bonus sistem i različita takmičenja, a ove godine je po prvi put osvojen i regionalni super super bonus. Svi zaposleni u prodavnici u Vranju dodatno su, uz pomenut bonus, dobili po dodatne dve plate”, ističu u ovoj firmi.

Direktor kompanije MTG, Vladimir Milanović, ističe da ista pravila važe za sve povezane firme. Zaposlenima se na kraju godine isplaćuje bonus i to svim stalno zaposlenim radnicima, pod uslovom da su u firmi zaposleni barem šest meseci. Nagrada zavisi od plate i ispunjenih ciljeva.

U Industriji mesa Matijević objašnjavaju da su ranijih godina bonus isplaćivali po kvoti koja se množila sa brojem godina provedenih u kompaniji.

„Sada stimulaciju isplaćujemo svim radnicima na mesečnom nivou, jer ne želimo da čekamo praznike da našim zaposlenima pokažemo koliko su nam značajni i da bez njihovog truda i zalaganja nema ni kompanije“, kaže Lana Jelić, rukovodilac komercijale. „Lako je biti rukovodilac kada imate divne ljude u timu oko sebe, a mi zaista možemo da se pohvalimo fenomenalnim ljudima. Mnogi od njih su sa nama od naših samih početaka“.

U Japan tobako internešnel (JTI) navode da se ističu i po nagrađivanju zaposlenih.

„U kompaniji postoji nekoliko oblika nagrađivanja kolega. Nagrade za tekuću godinu se isplaćuju u toku godine za izvanredan doprinos uspehu poslodavca”, kažu za Forbes Srbija u JTI.

Mimo ove nagrade, dodaju, isplaćuju se redovni bonusi za godinu koja je prethodila isplati prema postignutim rezultatima. “Takođe, postoji i nagrada za lojalnost firmi koja se isplaćuje na svakih pet godina provedenih u kompaniji. U 2023. smo isplatili više od 50 jubilarnih nagrada”.

Bankari u Srbiji darežljivi

U Rajfajzen banci kažu za Forbes Srbija da će i ove godine isplatiti nagrade uz decembarsku zaradu.

„Rajfajzen isplaćuje nagradu svim zaposlenima, bez obzira na to da li rade u Rajfajzen banci ili ćerkama kompanijama. Naša poslovna politika je takva da svi zaposleni u Rajfajzenu imaju pravo na godišnju nagradu, u skladu sa postignutim rezultatima i vremenom provedenim u kompaniji”, ističe Nada Dačić, rukovodilac odeljenja za ljudske resurse Rajfajzen banke.

Kako dodaje, visina nagrade zavisi od poslovnih rezultata Rajfajzena tokom godine, a isplaćuje se u skladu sa visinom zarade zaposlenog. Takođe, ona kaže da kompanija godišnje nagrade zaposlenima isplaćuje od 2001.

U OTP banci navode da takođe nagrađuju svoje zaposlene.

„I ovu 2023, kojoj se bliži kraj, završićemo kao i svaku prethodnu, nagrađivanjem zaposlenih koji su dali izuzetne performanse. Bez obzira na to da li rade na operativnim ili visokim menadžerskim pozicijama, pokazaćemo još jednom da i te kako cenimo njihov doprinos”, ističu u OTP banci, i dodaju da su pažljivo osmislili sistem nagrađivanja.

„Iznos nagrade može biti u direktnoj vezi sa visinom zarade kako bismo pravično priznali različite nivoe doprinosa. S druge strane, postoje i nagrade koje su jednake za sve, nezavisno od visine zarade, kako bismo održali atmosferu jednakosti i timskog duha”, objašnjavaju sistem nagrađivanja u ovoj banci.

Banka Inteza, kako ističe, internim aktima definiše zarade i ostale naknade koje mogu da ostvare njeni zaposleni.

“U skladu sa ovim aktima, banka je uspostavila sistem nagrađivanja na osnovu kojeg zaposlenima na godišnjem nivou isplaćuje bonuse u zavisnosti od ostvarenih ciljeva, postignutih rezultata i doprinosa poslovnom uspehu, što će biti slučaj i u 2023. godini”, kažu za Forbes Srbija u Intezi.

Borba za radnike

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku navodi da, prema podacima iz nekih ranijih istraživanja koje su radili, među srednjim i velikim preduzećima u Srbiji, oko 17 odsto kompanija isplaćuje 13. platu. Međutim, naglašava on, kod nas firme umesto 13. plate češće nude neku drugu vrstu stimulacije za svoje radnike.

„To je postala praksa kako bi zadržali kvalitetne radnike kojih nema dovoljno na tržištu. Tako da nude, na primer, i plaćen godišnji odmor za celu porodicu ili stipendije za decu radnika, i još neke slične bonuse. Takođe, praksa je i da se zaposleni nagrade za ostvarene kvartalne rezultate i da im se po toj dinamici isplate bonusi”, kaže Rajić za Forbes Srbija.

On objašnjava da je to najčešći primer u proizvodnim kompanijama, kada imaju povećan obim narudžbina, pa čim ih naplate daju radnicima bonuse.

„Zaposleni vole da odmah nakon što su dobro uradili neki posao dobiju pohvalu, ali i nagradu kao oblik stimulacije”, dodaje on.

Rajić ističe i da strane kompanije češće imaju praksu 13. plate, a domaće opet nagrađuju zaposlene preko bonusa i drugih vrsta benefita.

“Čak imamo i primere da u nekim kompanijama plaćaju učešće za stambeni kredit radnicima, da li deo iznosa ili ceo na rate… Takođe, firme uzimaju kola na lizing koja daju zaposlenima, a posle ga prebace na njegovo ime. Trka za dobrim radnicima je velika. Prelaze u drugu kompaniju za osam ili 10 odsto veću platu, tako da je borba među firmama velika i na sve načine pokušavaju da zadrže zaposlene”.

Ipak, on kaže da kada bi se uvrstile sve kompanije u Srbiji, i manja preduzeća, bilo bi samo par procenata onih koje daju 13. platu. “Ali, ni u razvijenim zemljama nije tako veliki broj, od 20 do 25 odsto firmi daju 13. platu. Samo kompanije koje imaju veliku dobit i stvaraju veliku dodatu vrednost mogu da priušte takve izdatke”.

Takođe, dodaje Rajić, u brojnim evropskim zemljama poreski sistem je takav da postoje stimulacije za isplatu bonusa i 13. plate, što kod nas nije slučaj.

“Neke poreske olakšice, porezi i doprinosi za tu platu ili bonus su manji. Kada bi postojali u Srbiji, možda bi još neke firme isplaćivale 13. zaradu”, zaključuje Rajić.

Milan Nedeljković, dekan FEFA fakulteta, takođe naglašava da je 13. plata na neki način deo strategije poslodavaca da privuku i zadrže dobre radnike.

“Kompanije tako privlače zaposlene, i navode kao uslov isplatu 13. plate i bonusa u slučaju da dobro posluju i da imaju veći prihod i profit. Dakle, nisu se obavezale na to, već su navele da je uslov poslovanje same firme”, kaže Nedeljković za Forbes Srbija.

Prema njegovim rečima, to je odlika situacije na tržištu rada gde postoji deficit određenih kadrova.

“Svakoj kompaniji je u interesu i da zadrži kvalitetnog radnika. To su i godine ulaganja u njega, u obuku i usavršavanje, a kada dođe novi radnik morali bi sve ispočetka. Zato je firmi jeftinije da im daje bonuse, beneficije i 13. platu, više im se isplati”.

Takva praksa, dodaje Nedeljković, najizraženija je u IT sektoru. I on smatra da bi u slučaju poreskih olakšica u Srbiji bilo mnogo više kompanija koje isplaćuju bonuse i 13. platu.

Dobar motivacioni faktor

Slobodan Miladinović, profesor Fakulteta organizacionih nauka, veruje da dodela povremenih bonusa može doprineti tome da se zaposleni bolje osećaju uoči novogodišnjih praznika koji, očekivano, donose veće troškove od uobičajenih.

„Isplata novčanih nagrada može biti dobar motivacioni faktor ako se dovodi u vezu sa radnim rezultatima i ukoliko se iz nje isključuju različiti oblici radne diskriminacije”, ističe profesor Miladinović. „To podrazumeva i određenu dozu sposobnosti upravljanja konfliktima, s obzirom na to da ovakva vrsta isplata veoma često proizvodi nezadovoljstvo onih koji budu preskočeni. Između ostalog, i zbog tog razloga, da bi se izbegli konflikti, mnoge privatne firme smatraju da podaci o zaradama treba da budu poslovna tajna, te o njima javno ne govore. U državnom sektoru postoje sistematizacije poslova i pravilnici kojim se regulišu zarade. To bi trebalo da primanja zaposlenih učini transparentnim“.

Pretpostavka je da privatni poslodavci imaju veću slobodu u određivanju zarada svojih radnika te da mogu da linearno daju bonuse svim zaposlenim. S druge strane, napominje Miladinović, oni su više motivisani od državnih kolega da dodatno stimulišu svoje radnike, u očekivanju da će to proizvesti i bolje radne rezultate.

„Ako je reč o bonusima koji se isplaćuju prigodnom prilikom, morali bi da budu podeljeni svima, kao što se to radi sa, simboličnim, sindikalnim osmomartovskim poklonima svim ženama koje rade u nekoj firmi“, ističe Miladinović „ Ako je cilj bonusa da se na neki način zahvali zaposlenima na lojalnosti i predanom radu, onda bi linearni bonusi mogli biti pravi izbor s obzirom na to da bi time bila učinjena izvesna solidarna pomoć onima koji imaju niže zarade i kojima bi taj dodatak na prihode više značio. Inače, linearni dodaci na zaradu nisu zakonski prihvatljivi te se stoga oni najčešće daju proporcionalno visini osnovne plate zaposlenih. Tako je bar u državnom sektoru“.

U Hrvatskoj prosek između 200 i 300 evra

Naše kolege iz Forbes Hrvatska su pitanja o isplati novogodišnjih nagrada poslali na adrese 27 velikih poslodavaca. Do zaključenja teksta, primili su 15 odgovora, s tim što su im iz Adrisa, Kraša i Spana potvrdili da će isplatiti božićnice, ali o konkretnim iznosima još nije doneta službena odluka.

U proseku većina tih firmi isplatiće između 200 i 300 evra božićnica, a mnoge su osigurale i druge nagrade. Najčešće je reč o poklonu za decu koji se kreće oko maksimalnih, neoporezivih 130 evra. Svega nekoliko preduzeća izjasnilo se kako su iznos božićnice ove godine povećale, što je bilo očekivano s obzirom na inflatorne uticaje, koji su ove godine nastavili da nagrizaju plate. No, mnoge firme za to nisu imale prostora, pa su se odvažile na isplatu nekih drugih naknada.

Među kompanijama koje smo kontaktirali, najizdašnije naknade u decembru idu na bankovne račune celogodišnjih radnika Valamar Riviere. Oni, naime, mogu očekivati 13. platu i božićnicu u neto iznosu od 1.000 evra. Sezonskim radnicima, u zavisnoti od toga koliko su dugo za njih radili u ovoj godini, namenjene su božićnice u iznosu od 70 do 200 evra. Uz nekoliko dodatnih nagrada, kao što je Hrvatska turistička kartica vredna 350 evra, najbolji radnici ovog preduzeća dobiće i više od 1.600 evra.

Odgovori pokazuju da će u Hrvatskoj Erste grupa isplatiti božićnicu, poklon za decu, uplatu u dobrovoljni penzijski fond i topli obrok u iznosu većem od 1.400 evra. Atlantik grupa će dodeliti 700 evra u vidu božićnice i nagrade za poslovni rezultat. Ina će uplatiti 465 evra božićnice i dara za decu, a Pliva skoro 440 evra. Lidl namerava da dodeli najmanje 365 evra, Podravka 333, Hrvatski telekom skoro 300.

I državne firme spremile su nagrade. Najviše će dati Hrvatska elektroprivreda (gotovo 500 evra). Slede Hina (390), Janaf i Ina (332), Hrvatski putnički prevoz i HŽ Infrastruktura (220), Hrvatske autoceste i Hrvatska pošta (200), a Hrvatska narodna banka darovaće 132 evra.

Najdarežljiviji poslodavac dolazi iz Slovenije

Sa najvećim slovenačkim kompanijama Forbes Slovenija je proverio da li nameravaju da zaposlenima na kraju godine isplate neku od nagrada, odnosno božićnicu, 13. platu ili nagradu za poslovni ili radni učinak.

Među oko 70 kompanija – većina onih sa najvećim prihodima, neto dobiti i najvećim brojem zaposlenih – koje su pitali o vrsti i visini moguće isplate nagrade na kraju godine, odgovorilo je njih 28.

Po svemu sudeći rekorder u regionu po nagrađivanju zaposlenih dolazi upravo iz ove zemlje, a reč je o kompaniji Datalab koja će podeliti između 25 i 30 odsto dobiti sa radnicima. Po zaposlenom to će biti čak 5.300 evra bruto. Sledi kompanija Lek sa 1.750 evra bruto, Goodyear Slovenija (1.000), Špar Slovenija i HSE (po 645 evra), Lidl (400), Pošta Slovenije (350) i Hofer (300).

Mnoge od ovih odluka o isplati nagrada na kraju godine još nisu donele. To su kompanije GEN-I (475 zaposlenih), Sava Re (133 zaposlena), Merkator (7.426 zaposlenih), Slovenački državni holding – SDH (96 zaposlenih), Gorenje (3.004 zaposlenih), Cinkarna Celje (776 zaposlenih), Engrotuš ( 2.635 zaposlenih), Hidria (1.555 zaposlenih), Zavarovalnica Triglav (2.243 zaposlenih), Dars (1.256 zaposlenih) i Unior (1.544 zaposlenih).

Kompanije koje će zaposlenima sigurno isplatiti jednu od nagrada, ali još nisu donele odluku o visini, su Krka (6.254 zaposlenih), Nova KBM (1.539 zaposlenih), Petrol (2.128 zaposlenih), Talum (1.385 zaposlenih), Zavarovalnica Sava (1.277 zaposlenih), Akrapovič (1.663 zaposlena), Pomgrad (389 zaposlenih) i Telekom Slovenije (2.033 zaposlenih), gde je isplata božićnice definisana kolektivnim ugovorom, a isplata 13. plate, kako su objasnili, zavisi od ostvarenih poslovnih rezultata.

U NLB Grupi kažu da ne isplaćuju božićnice, ali u zavisnosti od rezultata banke zaposlenima isplaćuju nagradu za poslovni učinak. Ovogodišnji rezultati ukazuju da će nagrada biti za više od 20 odsto veća u odnosu na prošlu godinu, rekli su, a visina isplate zavisi od radnog učinka pojedinca.

Tekstu su doprineli:
Nikolina Oršulić, novinarka Forbes Hrvatska
Blaž Skok, saradnik Forbes Slovenija