ISTRAŽUJEMO Da li su trgovci baš jedini krivci za visoke cene: Šta treba da urade potrošači

Gorivo je jeftinije u Severnoj Makedoniji, meso i suhomesnati proizvodi u Crnoj Gori i Hrvatskoj, mleko u Bosni i Hercegovini, kućna hemija i kozmetika u većini evropskih zemalja… Dostigli smo 95 odsto nivoa cena u Evropskoj uniji, tvrdi predsednik Srbije upirući prstom u trgovinske lance. Kaže da država zbog njihove bahatosti i marži koje se kreću od 32 do 45 odsto sprema mere kojima će se to ograničiti.

Nešto ranije mere je najavila i resorna ministarka Jagoda Lazarević, sa istim ciljem. S tim što je govoreći o visinama marži, istakla nešto drugačije podatke. Ona je rekla da je prosečna marža u trgovini tokom 2024. bila oko 21 odsto. Sa druge stane, u prehrambenoj industriji ona je veća od 40 procenata.

Drugim rečima, nisu trgovci isključivi krivci za „zidanje cena“. Nešto od toga ima i u proizvodnji. I mada se to iz Vučićevih najava ne može jasno pročitati, ona je prethodno najavila ograničenja u svim karikama lanca. Od proizvodnje, preko prerade, uvoza, distribucije do, na kraju, maloprodaje.

Niže cene prijaju ušima potrošača, ali više je nego jasno da ovakve mere nikada nemaju trajni efekat. I ne dovode do sistemskog rešenja.

Forbes Srbija istraživao je šta „škripi“ na domaćem tržištu prehrambene robe, šta su sistemski nedostaci i zbog čega su cene najvećeg broja proizvoda u državama sa kojima se graničimo, ali i onim udaljenijim, niže nego kod nas?

Ko su krivci za cene

„Većina populacije smatra da su poljoprivredni proizvođači prva karika u lancu, ali to nije tačno. Postoje učesnici koji su i pre njih, a to je industrija inputa. Primera radi, mineralnih đubriva i drugih neophodnih sredstava vezanih za poljoprivrednu proizvodnju, a sistem se završava ponudom koju imamo na trgovinskim rafovima. Zbog toga sistemsko rešenje nije moguće postići bez praćenja načina formiranja cene od početka do kraja lanca snabdevanja“, kaže za Forbes Srbija Žaklina Stojanović, dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Ona dodaje da je najkompleksniji primer mlekarstvo.

„Kada analizirate cenu mleka ili mlečnih proizvoda treba da pratite troškove na samoj farmi koji uključuju sistemsku vezu sa biljnom proizvodnjom, preko stočne hrane ili sa ostalim proizvođačima inputa. Potom pratite troškove u mlekarama, a tek na kraju dolazi tema koja se vezuje za način formiranja cene mleka kroz učešće sektora trgovine. Nevolja je najveća što se usled specifičnosti sektora tržišni mehanizam često deformiše. To se dešava zbog neadekvatno izgrađene tržišne strukture ili sporog delovanja preko potrebnih institucija za zaštitu konkurencije“, dodaje ona.

Drugim rečima, kada se govori o mleku, stručnjaci smatraju da u celom lancu postoji nedovoljno balansa, kako u moći igrača tako i u konkurentnosti. Pa je sektor primarne proizvodnje mleka izrazito konkurentan, dok se to ne može reći za sektor prerade.

Rezultat toga je na kraju činjenica da su mleko i mlečni proizvodi jednog od vodećih domaćih proizvođača u susednoj Bosni i Hercegovini jeftiniji nego što je kod nas.

Nedovoljna ulaganja u agrar

„Činjenica je da su cene prehrambenih artikala više u Srbiji u odnosu na region. Ova tema je od strateškog ne samo ekonomskog, već i socijalnog značaja. Razlog je taj što je najveći deo izdvajanja iz prosečnog kućnog budžeta usmeren ka egzistencijalnim proizvodima kao što su hrana i bezalkoholna pića. Oni učestvuju sa oko 37 odsto u ukupnim troškovima prosečnog domaćinstva u Srbiji“, kaže Stojanović.

Stojanović kaže da krajnju cenu uvek plaćaju potrošači, što u situaciji u kojoj postoji neadekvatna tržišna struktura i dugoročni problemi sa ulaganjima u agrar i ruralni razvoj postaje preveliki teret za potrošače.

„Problemi se jednako vezuju kako za uslove u kojima poljoprivrednici obavljaju svoju aktivnost, tako i za efikasnost ostalih učesnika u lancu snabdevanja hranom“.

Sagovornici Forbes Srbija upućeni u dešavanja na tržištu hrane i prehrambenih proizvoda dodaju da konkurencija na maloprodajnom tržištu nije razlog za velike cene. U Srbiji ima dovoljno trgovinskih lanaca i teško da bi novi igrač ovo tržište smatrao atraktivnim.

Sa druge strane, jasno je i da nemaju svi trgovinski lanci jednako učešće na tržištu, kao ni pregovaračku moć prilikom formiranja cena.

Pozicije odavno zauzete

„Pozicije su podeljene već godinama i svako čuva svoj položaj i mesto na tržištu. Bilo je izvesnog straha kada je Lidl najavio dolazak. Ali se kasnije ispostavilo da on i nije suštinska konkurencija postojećim lancima. Slično je i na tržištu distributera. Veliki igrači su odavno zauzeli tržište i koriste svoje pozicije. Iako ne postoje barijere za ulazak novih, jer je omogućen paralelni uvoz, novi igrači nemaju interes da ulaze na ovaj segment tržišta. Proces otklanjanja tih neravnoteža je i dug i težak u svakom delu lanca“, kaže nam dobro upućeni sagovornik u pitanja konkurencije.

Ovaj sagovornik kaže da trgovci, pa i svi drugi u lancu koriste navike potrošača. Naime, kupci nemaju navike da trgovce kažnjavaju bojkotom neke robe zbog cena. Navikli su da kupuju u najbližim trgovinama i često nedovoljno obraćaju pažnju na cenu. Udruženja za zaštitu potrošača, opet, često nemaju snagu niti volju da se istinski bave ovim poremećajima i na kraju imamo cene ovakve kakve jesu.

„Ako su cene naših proizvoda manje u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini ili negde drugo u inostranstvu, ne verujem da je to zato što su njihovi biznismeni i trgovci više socijalno orijentisani. Trgovac da to ne može da proda, cene bi pale. Očigledno roba može da se proda po toj ceni“, kaže za Forbes Goran Petković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Primarni proizvođači najslabiji u lancu

„Jasno je svima da primarni proizvođači uzimaju najmanje, da je od konačne cene njihov deo najmanji. Ali koliki je deo svih ostalih, to ne znamo. Rađena je jedna analiza pre nekoliko godina, ali javnost nije saznala rezultate. I pošto nemamo jasnu analizu, mi onda napamet upiremo prstom u maloprodaju“, kaže Petković.

On podseća da je pre više od 50 godina bila predstavljena studija o štetnosti masti i holesterola u ishrani. Kada je skinuta tajnost sa podataka, otkrilo se da je iza te studije stajalo udruženje proizvođača šećera.

Mera socijalne politike

Komentarišući efekat najavljene mere ograničavanja marži, dekanka Stojanović kaže da je to u domenu socijalne politike, a ne dugoročnih efekata na tržište.

„Naglasak treba staviti na snažniju pomoć u investiranje u agraru kroz povećanje prinosa, bolju organizaciju unutar sistema za proizvodnju hrane, kao i na šire investiranje u infrastrukturu i razvoj ruralnih područja što se učitava kroz pristup ravnomernog regionalnog razvoja kao stratešku alternativu“.

Rešenje je u produktivnosti i konkurentnosti

Ona dodaje da kratkoročne mere gase požar, dok bi fokus trebalo da bude na većoj produktivnosti i konkurentnosti duž lanca snabdevanja hranom.

„To je daleko teže realizovati, ali je u dugom roku ekonomski jedino održivo. Takođe valja napomenuti da su trgovačke marže instrument nadmetanja u sektoru trgovine, a ne predmet dogovaranja. Kada imate mali broj tržišno moćnih učesnika, uvek postoji mogućnost neprincipijelnih dogovora na štetu onih koji su na kraju lanca. Bilo da su to proizvođači poljoprivrednih sirovina ili krajnji potrošači. Zbog toga treba podržati i rad Komisije za zaštitu konkurencije koja ima sistemsku ulogu u otklanjanju mogućih deformacija na tržištu“, zaključuje Stojanović.

Podsetimo, Komisija za zaštitu konkurencije je još početkom 2023. pokrenula sektorsku analizu konkurencije tržišta izabranih prehrambenih proizvoda. Razlog je bio uočavanje rasta cena.

Dodatno, oktobra prošle godine Komisija je pokrenula postupak protiv četiri trgovinska lanca. Razlog je pretpostavka da su povredili konkurenciju zaključivanjem restriktivnog sporazuma. Postupak je pokrenut protiv Deleza, Merkator S, Univereksporta i DIS-a koji zajedno čine više od 50 odsto tržišta maloprodaje.

I jedna i druga analiza su i dalje u toku.

Sa druge strane, i Ministarstvo trgovine najavljuje da je u pripremi Zakon o sprečavanju nepoštenih trgovinskih praksi koji u Srbiji i dalje ne postoji. Ovaj zakon trebalo bi da spreči da u lancu snabdevanja jači igrač koristi svoj poziciju namećući nefer uslove.