Kako da vam baku, a i vas, ne prevare na internetu: Ovo su najvažniji znakovi upozorenja

Prevare u kojima su žrtve starije osobe postaju sve češće, a kriptovalute i ubrzani prenosi novca otežavaju vraćanje ukradenih sredstava. Forbes donosi savete kako se zaštititi.

Poziv je započeo naoko rutinskom molbom. “Zanima me možete li mi pomoći oko slučaja međunarodnog nasledstva”, rekla je starija žena. Na Guglu je potražila “advokate za međunarodnu imovinu” i otkrila ime autorke ovog članka koja se kao advokat, uz to što piše za Forbes, i dalje bavi pravom.

Žena je rekla kako pokušava da za prijatelja reši pitanje imovine u inostranstvu. “Kerol” (lažno ime za potrebe zaštite njenog identiteta) je objasnila kako je otac njenog prijatelja preminuo pre 20 godina dok je radio u Engleskoj, ali da njen prijatelj – jedini naslednik – nije mogao pristupiti novcu koji je otac ostavio.

Sin živi u SAD-u, a zakoni u Engleskoj, rekao joj je, zahtevaju da pronađe treću stranu koja će postupati kao posrednik. Zamolio je Kerol da mu pomogne i pozajmi nešto novca za pravne troškove. Ona se sažalila, a uz to joj je obećao i da će joj vratiti novac kada dobije nasledstvo.

Kada je Kerol upitala kako se zove osoba koja upravlja nasledstvom u Engleskoj, prijatelj joj je dao vizit kartu advokata s kancelarijom u Londonu. Vizit karta nije izgledala tipično, a brza pretraga na Guglu pokazala je kako je navedena adresa nečija kuća, a ne kancelarijska zgrada.

Cela priča delovala je kao prevara. Kerolin glas – kao i činjenica da je bila dovoljno pametna i oprezna da zatraži drugo mišljenje – sugerisao je da je i ona sumnjala na nešto slično. Ipak, bila je previše vezana za prijateljstvo da bi samo tako prihvatila taj zaključak. Prijatelja je upoznala pre samo tri meseca na internetu, a čitavo vreme su bili u kontaktu. Čak su se jednom upoznali i uživo.

Sledećeg dana Kerol je nazvala s novim informacijama. Njen prijatelj dao joj je kopiju dokumenta “visokog suda u Londonu” koji je navodno izdat pre 20 godina, a izgledao je slično dokumentu koji izdaju američki sudovi kada osoba premine bez testamenta.

Uprkos silnim pečatima i potpisima, dokument je izgledao lažno. Kerol nije željela da zove policiju. “Kladim se da vam je rekao da ne znam o čemu govorim”, rekla joj je advokatica. “Tačno to je rekao”, odgovorila je Kerol. Prijatelj joj je rekao kako advokatica ne može da zna ništa o engleskom pravu jer radi u Americi.

Advokatica je ponudila da kontaktira britanskog advokata za drugo mišljenje, koji je potvrdio da je dokument zaista lažan. Nakon toga je Kerol prihvatila ružnu istinu o svom lažnom prijatelju.

Ona je bila žrtva prastare prevare u kojoj žrtvu nagovaraju da prevarantu uplati manju sumu novca, a zauzvrat joj se obećava veći iznos. U prošlosti bi se prevarant pretvarao da je pronašao vredan predmet poput prstena i zamolio prolaznika na ulici da mu pomogne da ga proda i da nešto novca kao osiguranje. Devedesetih godina ta prevara dolazila je u obliku sada već smešnih “nigerijskih prinčeva”, dok u ovoj deceniji prevaranti preko poruka ostvaruju bliske veze sa svojim žrtvama.

Veliki novac

Onlajn prevare u kojima su žrtve pojedinci stariji od 60 godina u velikom su porastu. U SAD-u su prošle godine izazvale gubitke od 3,4 milijarde dolara dok je taj iznos 2021. iznosio 1,7 milijardi, a 2019. bio je 835 miliona dolara, pokazuje centar za pritužbe (IC3) FBI.

Prosečno su starije žrtve prošle godine prijavile gubitak od 33.915 dolara, a njih 5.920 je izgubilo više od 100.000 dolara.

Stariji ljudi podložniji su prevarama vezanima za tehnologiju. Prevaranti na računare ili na mobilne telefone šalju poruke upozorenja o sigurnosnoj ranjivosti koju žrtva mora da reši – najčešće pozivom na broj koji daju. U telefonskom pozivu prevaranti će za rešavanje problema zatražiti novac, a ponekad – što je još i opasnije – pristup računaru žrtve.

Ipak, žrtve starije životne dobi prošle godine su najviše izgubile u prevarama vezanima za investicije, koje uglavnom uključuju nekretnine ili kriptovalute. Prevarant upoznaje potencijalnu žrtvu putem interneta (recimo putem društvene mreže ili navodno nasumičnog “krivog broja”) i počne da gradi odnos. S vremenom otvore temu investicionih strategija i žrtvu počnu da uveravaju da postoji prilika za “sigurnu” investiciju. Malena investicija unapred može se pretvoriti u uplaćivanje sve više novca, jer prevarant nudi lažne garancije ili čak podatke kako bi “dokazao” kako govori istinu.

Starost žrtve	Ukupan broj žrtava	Ukupni gubici
Ispod 20 godina	18.174	40.703.428 dolara
20-29	62.410	360.743.568 dolara
30-39	88.138	1.167.165.071 dolara
40-49	84.052	1.501.216.581 dolara
50-59	65.924	1.681.873.944 dolara
Iznad 60 godina	101.068	3.427.717.654 dolara

Gubitke povećava i sve brže prebacivanje novca s računa na račun, van zemlje ili u kriptovalute. IC3 ima poseban tim koji može da zamrzne navodno ukradena sredstva vrlo brzo, ako se ona još uvek nalaze u američkoj banci. Prošle godine taj tim uspeo je da povrati samo mršavih 32 miliona dolara. Jednom kada novac nestane s računa žrtve, često se prebacuje na nekoliko različitih novih računa, a potom i van zemlje unutar 24 sata, zbog čega ga je vrlo teško pratiti, objašnjava Met O’Nil, konsultant za bezbednost koji je duže od 25 godina proveo u američkoj tajnoj službi.

Budući da novac nestaje toliko brzo, jedina prava odbrana je da prevarante odbijete pre nego se dočepaju vašeg ili novca nekog od vaših bližnjih. Ključno je znati koji su znakovi upozorenja da je reč o prevari, ali i da upitate nekoga za savet ako imate loš predosećaj.

Znakovi upozorenja

Forbes donosi neke od najčešćih znakova upozorenja. Neki od njih su potpuno novi, a neki postoje već godinama:

Obećanja o dobitku zvuče predobro da bi bila istinita

Ovaj stari, ali dobar savet nudi Raj Dasgupta, viši direktor u tech kompaniji BioCatch koja koristi najnoviju bihevioralnu biometriku kako bi pomogla finansijskim institucijama u efikasnoj borbi protiv prevare.

Traži se od vas da čuvate tajne

Starije ljude često će pokušati da “izmanipulišu da poveruju da pomažu u legitimnoj situaciji”, kaže O’Nil, a prevaranti će ih uveravati da ništa o situaciji ne govore članovima svoje porodice, finansijskim savetnicima ili vlastima. Jedna česta taktika je ta u kojoj prevaranti meti kažu kako su oni već žrtve i kako pomažu u tajnoj istrazi.

Rečeno vam je da šaljete novac ili bitkoine ili da kupujete poklon kartice za plaćanje poreza, karata ili advokatskih naknada

Prevaranti vam mogu tražiti da plaćate nekonvencionalnim sredstvima kako bi novac mogli brže da operu.

Dobijate telefonski poziv ili poruku s broja koji izgleda službeno

Prevare često kreću komunikacijom gde se prevarant pretvara da je iz poreske uprave ili banke. Ako verujete da je poziv legitiman, recite im da ćete ih nazvati kasnije, a potom nazovite direktni, službeni broj. Nemojte koristiti broj koji vam je dao onaj ko vas je pozvao.

Prisiljavaju vas da brzo reagujete

Prevaranti često govore kako je situacija hitna i stvaraju pritisak kako bi žrtve reagovale brzo.

Traže vam da pomognete nekome koga nikada niste uživo upoznali

Ključ onlajn prevara je sposobnost prevaranata da stvore utisak kao da ih poznajete, iako to zapravo uopšte nije istina.

Dobijate dokumente ili poruke s jezičkim greškama ili tipfelerima

Potražite i znakove da prevaranti pokušavaju da “uguraju” službene nazive u lažni dokument. Ipak, imajte na umu da veštačka inteligencija prevarantima značajno olakšava posao boljom gramatikom i imitiranjem službenih naziva i tonom komunikacije.

Ako postanete svesni da ste poverovali u prevaru, odmah prestanite da komunicirate s prevarantom. Ako ste mu predali lične podatke, odmah promenite lozinke, razmislite o zatvaranju računa i počnite da pratite svoje bankovne i druge račune kako biste na vreme uočili potencijalne sumnjive aktivnosti. Na kraju, bez odlaganja prijavite šta se dogodilo – mnoge žrtve to nikada ne učine. Možda ćete vratiti nešto od ukradenog novca ili barem pomoći da se spasi sledeća potencijalna žrtva.

Keli Filips Erb, novinarka Forbes