Koliko su bogati Dodik, Višković i lideri Federacije BiH

Biti najbogatiji, ne znači biti i najmoćniji, kao što ni biti najmoćniji, ne znači biti najbogatiji. To je i slučaj s platom i imovinom predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Prema javno dostupim podacima, predsednik Srbije se može okarakterisati kao “najsiromašniji” predsednik u našem regionu, ali njegova moć i uticaj sežu i daleko preko granica zemlje.

Forbes Bosna i Hercegovina istraživao je primanja i imovinu najviših funkcionera dva entiteta koji čine tu državu.

Milorad Dodik

Predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i aktuelni predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, na vlasti je od 2006. kada je postao predsednik vlade Republike Srpske. U aprilu 2022. Velika Britanija uvela mu je sankcije zbog narušavanja legitimiteta i funkcionisanja BiH. Sankcije uključuju zabranu putovanja u Veliku Britaniju i blokadu imovine u toj zemlji. Prethodno su mu sankcije izrekle i Sjedinjene Američke Države.

Dodikovi finansijski podaci uključuju različite izvore prihoda, među kojima su prihodi od poljoprivrede i izdavanja kuće. Trenutna plata za obavljanje funkcije predsednika RS nije poznata, ali za istu poziciju u prethodnim mandatima od 2010-2014, te 2014-2018, primao je platu od 3.932 KM, odnosno 4.913 KM.

Za vreme mandata u Predsedništvu BiH, Dodik je primao platu od 6.324 KM (3.233 evra po sadašnjem kursu).

Kompanije

Dodikova porodica poseduje različite kompanije sa širokim spektrom poslovnih aktivnosti:

Sin Igor:

• Fruit Eco d.o.o. – Igor Dodik je suosnivač kompanije koja se bavi voćarstvom sa sedištem u Gradišci. Kompanija je ostvarila prihod od 1.812.193 KM (926.500 evra).
• Leomax International d.o.o. – Igor Dodik je vlasnik kompanije koja se bavi posredovanjem u trgovini raznovrsnim proizvodima sa sedištem u Banjaluci. Kompanija je ostvarila prihod od 126.223 KM (64.500 evra).

Ćerka Gorica:

• Trinity Media & Consulting d.o.o. – Gorica Dodik je osnivač agencije za promociju (reklamu i propagandu) sa sedištem u Laktašima. Kompanija je ostvarila prihod od 44.000 KM (22.500 evra).
• ZU Apoteka Green Line – Gorica Dodik je osnivač apoteke koja se bavi trgovinom na malo medicinskom robom, ortopedskim pomagalima, kozmetičkim i toaletnim preparatima, sa sedištem u Banjaluci. Specifičan prihod nije naveden.
• Global Liberty d.o.o. – Gorica Dodik je osnivač kompanije koja se bavi voćarstvom sa sedištem u Laktašima. Kompanija je ostvarila prihod od 27.033 KM (13.800 evra).
• Agape – Gorica Dodik je vlasnica kompanije koja se bavi ugostiteljstvom i trgovinom, sa sedištem u Banjaluci. Specifičan prihod nije naveden.
• Agro voće d.o.o. – Gorica Dodik je vlasnica kompanije koja se bavi voćarstvom, proizvodnjom i trgovinom, sa sedištem u Laktašima. Kompanija je ostvarila prihod od 255.711 KM (130.700 evra).
• Alternativna televizija, društvo za informisanje d.o.o. – Specifična funkcija i poslovna aktivnost ove kompanije nisu navedeni, a sedište se nalazi u Laktašima.

Zet Pavle Ćorović:

• Agro Destil d.o.o. – Pavle Ćorović je osnivač i direktor kompanije koja se bavi destiliranjem, pročišćavanjem i mešanjem alkoholnih pića sa sedištem u Laktašima. Kompanija je ostvarila prihod od 600.471 KM (307.000 evra).
• Red Box Media d.o.o. – Pavle Ćorović je vlasnik kompanije koja se bavi grafičkim dizajnom, oglašavanjem, trgovinom i uslugama, export-import sa sedištem u Banjaluci. Kompanija je ostvarila prihod od 639.868 KM (327.000 evra).
• Monte block d.o.o. – Pavle Ćorović je osnivač kompanije koja se bavi izgradnjom stambenih i nestambenih zgrada sa sedištem u Banjaluci. Precizan prihod nije naveden.

Imovina i nekretnine

Teško je utvrditi stvarno stanje imovine Milorada Dodika, a podaci poznati javnosti govore o više nekretnina u BiH i Srbiji, kako u ličnom vlasništvu, tako i u vlasništvu supruge i ćerke Gorice.

Prema podacima Centra za istraživačko novinarstvo (CIN), Dodik je suvlasnik kuće i imanja u Gradišci površine 24.998 kvadratnih metara u vrednosti od 300.000 KM (153.000 evra).

Pored toga, Dodik ima stan u Laktašima, površine 77 m2, koji se procenjuje na vrednost od 80.000 KM (40.900 evra) prema imovinskom kartonu iz 2022. Ovaj stan je u deljenom vlasništvu sa suprugom Snježanom.

Ima i kuću u Beogradu, površine 342 m2, koja se procenjuje na vrednost od 1.700.000 KM (879.000 evra) prema imovinskom kartonu iz 2022. Treba napomenuti da je ova nekretnina bila pod hipotekom od 2009. zbog kredita od skoro 1,5 miliona KM koji je Dodik podigao kod Pavlović International Bank a.d. Ova kuća je u potpunom vlasništvu Milorada Dodika.

Dodik poseduje i garažu u Beogradu površine 45 m2, bez dostupnih informacija o procenjenoj vrednosti. Ova garaža je takođe u potpunom vlasništvu Milorada Dodika.

Supruga Snježana takođe ima svoju imovinu, uključujući zemljište u Laktašima površine 155.915 m2, bez dostupnih informacija o procenjenoj vrednosti. Ovo zemljište je u potpunom vlasništvu Snježane Dodik.

Ona takođe poseduje poslovni prostor u Laktašima površine 101 m2, koji se procenjuje na vrednost od 100.000 KM (51.100 evra) prema imovinskom kartonu iz 2022. Ovaj poslovni prostor je takođe u potpunom vlasništvu Snježane Dodik.

Dva komada zemljišta u Laktašima, površine 42.986 m2 i 29.973 m2. Prema imovinskom kartonu, Dodik je procenio vrednost ovih zemljišta u Bakincima i Krnetama na 89.000 KM svako (45.500 evra). Ova zemljišta su u potpunom vlasništvu Snježane Dodik.

Ćerka Gorica Dodik poseduje stan u Banjaluci površine 345 m2, bez dostupnih informacija o procenjenoj vrednosti. Na ovom stanu deli vlasništvo sa suprugom Pavlom Ćorovićem.

Takođe, Dodik je prodao dva stana u Beogradu, oba površine 78 m2, ali nisu navedene informacije o prodajnoj ceni i datumu prodaje.

Napomena: Sve navedene vrednosti i informacije odnose se na podatke iz imovinskih kartona iz 2022. godine.

Radovan Višković

Informacije o imovini Radovana Viškovića, premijera Republike Srpske, predmet su kontroverzi.

Plata premijera Republike Srpske, Radovana Viškovića, nedavno je bila povećana na 7.624 KM bruto, što je oko 4.700 KM neto (2.400 evra). Međutim, iz Vlade Republike Srpske tvrde da se odluka o povećanju plata ne odnosi samo na predsednika Vlade i ministre, već je donesena za sve zaposlene u javnom sektoru, kao rezultat dogovora sa sindikatima da se plate u Republici Srpskoj povećaju za 10 odsto.

CIN tužio institucije za nedostavljanje podataka

U odgovoru na upit Forbes BiH, Centar za istraživačko novinarstvo (CIN) je istakao svoje dugogodišnje napore u traženju informacija o platama i naknadama visokih funkcionera u Bosni i Hercegovini.

“CIN navedenim institucijama godinama šalje zahteve za dostavu podataka o platama i naknadama predsednika i potpredsednika Federacije BiH i Republike Srpske, na osnovu Zakona o slobodi pristupa informacijama. Iako se u zahtevu traži tačan iznos plate i ostalih naknada u vidu dnevnica, službenih putovanja, hotelskog smeštaja, regresa, otpremnina, iz ovih institucija dostavljaju samo koeficijent za obračun plata i ostalih naknada uz navođenje zakona koji to propisuju”, navode u odgovoru CIN-a.

CIN je takođe naveo izazove s kojima se suočava u procesu pristupa informacijama, uključujući ograničenja iz drugih zakona koji nisu usklađeni sa Zakonom o slobodi pristupa informacijama.

“Odgovor ovih institucija koncipiran je na način da dostavljanjem koeficijenta za obračun plate smatraju da je pristup informacijama u potpunosti odobren. Ne uvažavaju ni upućene žalbe koje im dostavljamo.”

Takođe navode da Vlada Republike Srpske odbija da pruži informacije o platama premijera, tvrdeći da pojedinačne isplate plata, naknada i drugih primanja nisu javne prema Zakonu o radu Republike Srpske. Njihovi odgovori često ne prate propisanu formu prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, izostavljajući informacije o pravnom leku koji građanima omogućava da ulože prigovor na primljeno rešenje. Uprkos žalbama Ombudsmana BiH zbog ovog pitanja, Vlada je ignorisala dopise Ombudsmana i više se nije oglašavala, osim ponavljanja tvrdnje da plate nisu javne.

Takođe napominju da su tužili federalne institucije i da su trenutno u procesu čekanja odluke.

“Što se tiče Radovana Viškovića i njegovog imovinskog kartona, kao premijer RS nema obavezu predavanja imovinskog kartona Centralnoj izbornoj komisiji BiH – to pravilo se odnosi na sve članove Vlade RS i FBiH”, navode iz CIN-a.

Na upit Forbes BiH, koji je postupak kod traženja ovih informacija, iz CIN-a su rekli da je Zakon o slobodi pristupa informacijama u Bosni i Hercegovini (ZOSPIBiH) usvojen 2000. godine, s ciljem povećanja transparentnosti i odgovornosti javnih institucija. Zakoni slične prirode usvojeni su iste godine i u oba entiteta – Federaciji Bosne i Hercegovine (FBiH) i Republici Srpskoj (RS).

“Prema postojećim zakonima, svi građani i pravna lica imaju pravo na informacije koje su u posedu javnih institucija, osim ako je reč o informacijama čija bi objava mogla štetiti sigurnosti države ili ugroziti pravo na zaštitu ličnih i poverljivih komercijalnih podataka. Ako institucije nemaju tražene podatke, zahtev moraju da proslede na pravu adresu, ali nisu dužne same da prikupljaju podatke”, navodi CIN.

Napominju da institucije treba da imenuju službenike za informisanje i objave vodič za pristup informacijama, ali većina to ne čini. Zakon propisuje rok od 15 dana za odgovor na zahtev, uz mogućnost žalbe na ćutanje administracije. Državni ZOSPI omogućava inspektorima izricanje novčanih kazni do 15.000 KM za ćutanje administracije, iako to dosad nije primenjeno.

Ako tražene informacije sadrže lične i poverljive komercijalne podatke ili ugrožavaju sigurnost države, institucija može da odbije zahtev, ali pre toga mora da sprovede “test javnog interesa” kako bi utvrdila prevladava li javni interes za objavu tih podataka.

Podnošenje zahteva za pristup informacijama je besplatno, ali, kažu iz CIN-a, kopiranje i dostava informacija može biti skupo, posebno ako se traže obimni podaci. Institucije često koriste i ograničenja drugih zakona kao izgovor za nepoštovanje ZOSPI-a.

CIN je podneo 16 tužbi zbog nedostavljanja podataka i ograničavanja pristupa informacijama.

Forbes BiH je istraživao i podatke o primanjima i imovini predsednice Federacije BiH Lidije Bradare i premijera Nermina Nikšića, o čemu možete detaljnije čitati u tekstu na linku.

Ika Ferrer Gotić, urednica Forbes BiH
Lejla Nuhanović, novinarka Forbes BiH