Logično pitanje vozača, zašto je gorivo skuplje kada imamo dovoljno nafte: Ovo su odgovori na najveće zablude
Cene goriva nastavljaju da rastu. Vozači su gotovo preko noći primetili povećanje od oko 50 centi po galonu nakon izbijanja sukoba sa Iranom i problemima sa dovozom nafte. Prema AAA, prosečna nacionalna cena porasla je gotovo jedan dolar po galonu u poslednjih mesec dana. To je jedan od najbržih nivoa rasta tokom nekoliko decenija.
Deluje kao prevara, i mnogi Amerikanci postavljaju ista pitanja svaki put:
Ako su Sjedinjene Države najveći proizvođač nafte na svetu – čak i energetski nezavisna – zašto smo i dalje podložni globalnim događajima? I kako cene mogu da skoče odmah, kad je benzin u rezervoaru napravljen od jeftinije nafte od pre nekoliko nedelja?
Ljudi vole jednostavne odgovore, kao što je „pohlepa korporacija“. To može delovati zadovoljavajuće, ali ne objašnjava celu priču. Ono što se dešava rezultat je globalnih tržišta, realnosti lanaca snabdevanja i predvidivih obrazaca u ponašanju potrošača. Zapravo, mnogo toga što vidimo upravo je način na koji je sistem dizajniran da funkcioniše.
Amerika proizvodi najviše nafte, ali ne određuje cenu
SAD prednjače u proizvodnji nafte, ali cena nafte se ne formira lokalno niti je određuju naftne kompanije. Pošto SAD izvoze naftu na globalna tržišta, cena se formira globalno preko trgovaca koji licitiraju za naftu. Mnogi ljudi nisu svesni ove razlike.
Zamislite tržište nafte kao jedan povezan sistem. Kada je snabdevanje ugroženo bilo gde, cene reaguju svuda. Malo mesta je važnije od drugih od kritične tačke: Ormuski moreuz, kroz koji protiče oko 20% svetske nafte. Kada je taj prolaz ugrožen, trgovci odmah uključuju rizik u cenu.
Zato barel nafte u Teksasu iznenada postaje skuplji, iako se ništa nije promenilo unutar zemlje. Američki proizvođači prodaju na globalnim tržištima, pa američke rafinerije moraju pratiti te cene ili će izgubiti snabdevanje. To što smo najveći proizvođač nas ne štiti, već znači da smo duboko integrisani u globalni sistem.
Cene goriva odražavaju sutrašnje troškove, a ne jučerašnje
Druga frustracija – zašto cene skaču pre nego što se proda „jeftin“ benzin – vezana je za trošak zamene.
Benzinske pumpe ne formiraju cene na osnovu goriva koje je već u rezervoaru. Cene se baziraju na tome koliko će koštati da se ono zameni. Maloprodaja goriva je posao sa malim profitnim maržama, pa vlasnici pumpi moraju razmišljati o sledećoj isporuci, a ne o prethodnoj. Ako veleprodajne cene skoče, a oni prodaju po jučerašnjim cenama, rizikuju da neće imati dovoljno novca da dopune rezervoare.
Zato se cene brzo prilagođavaju. Možda deluje nepravedno, ali iz perspektive prodavca, to je pitanje opstanka na volatilnom tržištu.
„Rakete i perje“: Zašto cene sporije padaju
Dok rast cena ide brzo, pad je obično frustrirajuće spor. Ovo nije samo percepcija. To je dobro dokumentovan ekonomski fenomen poznat kao „rakete i perje“, koji su detaljno proučavali ekonomisti poput Severina Borenstina.
Ideja je jednostavna: cene brzo rastu poput raketa kada troškovi porastu, ali padaju sporo kao perje kada troškovi opadaju. Deo tog fenomena dolazi iz strukture tržišta, ali ponašanje potrošača igra iznenađujuće važnu ulogu.
Kada cene brzo rastu – ponekad i 10 centi dnevno – potrošači postaju izuzetno osetljivi. Aktivno traže najjeftinije pumpe i često žure da natoče pre nego što cene porastu. Taj porast potražnje i pojačana konkurencija primorava prodavce da brzo povećaju cene kako bi pratili rastuće troškove zamene.
Međutim, kada cene počnu da padaju, taj hitni osećaj nestaje. Par centi razlike između pumpi više ne deluje vredno truda, a potrošači manje pažljivo traže niže cene. Sa smanjenim pritiskom konkurencije, prodavci cene snižavaju sporije. Rezultat je obrazac koji vozači primećuju godinama: nagli rast, praćen sporim i neujednačenim padom.
Ko zapravo profitira kada cene skaču?
Važno je razlikovati delove naftne industrije, jer nisu sve kompanije jednako profitabilne pri rastu cena.
- Proizvođači (kompanije koje vade sirovu naftu) obično profitiraju kada cene skoče. Njihovi troškovi ne rastu brzo kao cena nafte, pa višak ide direktno u dobit.
- Rafinerije funkcionišu pod drugačijim uslovima. Njihova profitabilnost zavisi od „crack spread-a“, odnosno razlike između cene sirove nafte i cene rafinisanih proizvoda poput benzina. Kada cene sirove nafte brzo rastu, rafinerije često ne mogu odmah preneti te troškove, pa im marža opada.
U stvari, rafinerije često najbolje rade kada cene nafte opadaju: kako ulazni troškovi padaju, a cene benzina kasne, marže se šire. Suprotno od onoga što se dešava pri naglom skoku cena.
Zaključak
Brzi skokovi cena benzina nisu dokaz da sistem ne funkcioniše. Oni su rezultat globalnog formiranja cena, tržišta koja gledaju unapred i predvidivog ljudskog ponašanja, koja se sve događa istovremeno.
To ne olakšava bol na pumpi, ali objašnjava zašto samo povećanje domaće proizvodnje ne može sprečiti ovakve skokove. I zašto se isti obrazac stalno ponavlja.
Sve dok globalna snabdevenost može biti ugrožena u kritičnim tačkama, poput Ormuskog moreuza, šokovi cena će ostati deo svakodnevnice. A kada dođe do stvarnog prekida snabdevanja, cene će reagovati vrlo brzo.
Robert Repijer, saradnik Forbes