Milioni izgubljenih radnih sati: Koliko košta briga o deci kad nema ko da ih čuva

Visoka cena koju nosi briga o deci dobro je dokumentovana. Njen uticaj na budžete zaposlenih roditelja, karijere mnogih žena i vreme koje radnici provode tražeći kvalitetnu brigu za decu. Novi indeks ima za cilj ne samo da pokaže kako žene i muškarci gube finansijski zbog problema sa čuvanjem dece. On i kvantifikuje broj izgubljenih radnih sati. Prikazuje visok trošak po produktivnost za kompanije koje ne nude pouzdana rešenja.

KPMG nedavno je objavio „Indeks poremećaja u radu roditelja“, koristeći prethodno neobjavljene podatke Biroa za statistiku rada. Oni prikazuju gubitak radnih sati, kao i godišnje i životne zarade, koji proističu iz problema sa pristupom čuvanju dece. Koristeći prosečne podatke iz prethodnih 12 meseci, indeks takođe meri promenu broja muških i ženskih radnika koji su izgubili sate ili prešli na skraćeno radno vreme zbog nedostatka u sistemu brige o deci od 2019.

Šta je na kocki

„Znamo da troškovi brige o deci sprečavaju učešće u radnoj snazi. Ovaj problem pogađa oba pola“, kaže Metju Nestler, viši ekonomista u KPMG SAD. On je autor indeksa, koji firma planira da ažurira svakog meseca. „Ali u kojoj meri problem sa zbrinjavanjem dece utiče na radnike u Americi?“.

Indeks takođe kvantifikuje ukupno izgubljene radne sate na osnovu promena u rasporedu zaposlenih. To je ključna mera za kvantifikovanje troškova produktivnosti za kompanije. Iako je produktivnost u poslovnom sektoru porasla za 2,5% u drugom kvartalu ove godine, posmatranje izgubljenih radnih sati može pomoći liderima kompanija da sagledaju uticaj odsutnih radnika na njihovu krajnju dobit, kaže Nestler.

„Ovo je još jedan odličan podatak o tome koliko nas košta kriza u dečijem zbrinjavanju. I šta je na kocki ako ne rešimo ovaj problem“, izjavila je Rešma Saujani, aktivistkinja organizacije Moms First.

Poslodavci nisu svesni problema

Džulija Koen Sebastijen, suosnivač i izvršni direktor kompanije Grejs, koja nudi uslugu brige o deci koju poslodavci mogu ponuditi kao beneficiju, kaže da poslodavci često nemaju konkretne podatke o negovateljima u radnom kolektivu. Kao rezultat toga, „ne razumeju veličinu izazova“ dok ne vide ljude kako odsustvuju s posla, kaže ona.

Poslodavci ne gube samo uvid u razmere izgubljenih radnih sati. Kolege koje preuzimaju teret odsutnih radnika suočavaju se sa povećanim stopama sagorevanja. „Indeks je jasan način da kompanije shvate pritiske na tržištu rada“, kaže Nestler. „Gubitak radnih sati je vredan za kompanije jer [kvantifikuje] probleme sa dečijim zbrinjavanjem koje njihovi zaposleni imaju“.

Skuplja briga o deci nego zakup stanova

Godišnji troškovi dečijeg zbrinjavanja u SAD sada premašuju prosečne troškove godišnjeg zakupa u svih 50 država. KPMG procenjuje da između 1,2 i 1,5 miliona radnika, od kojih je 90% žena, svakog meseca skraćuje radne sate ili potpuno izostaje s posla zbog problema sa čuvanjem dece.

Gubitak radnih sati, koji se procenjuje na između 26 miliona i 1,4 milijarde sati godišnje, nanosi udarac porodičnim zaradama. Indeks je pokazao da gubitak samo jednog sata rada nedeljno zbog dečijeg zbrinjavanja dovodi do godišnjeg gubitka između 780 i 1.504 dolara.

Žene između 25 i 44 godine i dalje su najviše pogođene troškovima dečijeg zbrinjavanja, čineći 70% svih radnika pogođenih ovim troškovima, pokazao je KPMG indeks. One su činile 77% zaposlenih sa punim radnim vremenom koji su izostajali s posla zbog problema sa dečijim zbrinjavanjem do septembra ove godine, iako je taj procenat opao u odnosu na maksimum iz 2006. godine zahvaljujući povećanju udela muškaraca. Od onih koji rade skraćeno radno vreme zbog problema sa čuvanjem dece, 90% su žene, pokazao je indeks.

Saujani kaže: „Žene ne mogu raditi bez pristupačne i dostupne brige za decu – tačka“.

Muškarci sve izloženiji problemu

Međutim, sve više se i muškarci suočavaju sa izazovima zbog pristupa dečijem zbrinjavanju. Oko 34% radnika koji su sa punog radnog vremena prešli na skraćeno zbog brige o deci ove godine bili su muškarci. Iako su i dalje manji deo od žena koje napuštaju posao, broj muškaraca u ovoj kategoriji skoro se udvostručio od septembra prošle godine, na oko 40.000 prošlog meseca, pokazao je KPMG indeks.

Indeks, međutim, ne meri puni uticaj nedostatka kvalitetne, pristupačne brige za decu na karijere, posebno žena, kaže Džozef Fuler, profesor menadžmenta na Poslovne škole Harvarda i ko-lider inicijative za upravljanje budućnošću rada. Za radnike koji moraju da smanje radne sate zbog čuvanja dece, „korelacija nije samo da završavate na lošem poslu“, kaže on. „Kada ponovo budete zaposleni, veća je verovatnoća da će vaš sledeći posao biti nepovoljan. Takođe ne dodajete kvalifikacije koje bi vam omogućile napredovanje“.

Indeks pokazuje da ovo nisu samo troškovi za pojedince, već i za kompanije. Troškovi zamene talenata mogu premašiti tri do četiri puta godišnju platu zaposlenog koji odlazi, prema podacima SHRM-a. Ako poslodavci ne razumeju da njihovi zaposleni odlaze zbog troškova dečijeg zbrinjavanja i ne anketiraju ih o tome šta bi želeli od kompanije, kaže Fuler, zamena će biti veliki trošak. „Ako ne tražite te podatke, uvek ćete biti iznenađeni“, dodaje on.

Pogođeni i poslovi koji su dobrovoljni

Novi indeks takođe otkriva da je broj zaposlenih koji napuštaju radnu snagu zbog troškova dečijeg zbrinjavanja dostigao postpandemijski maksimum. U septembru 2024. godine, 1,6 miliona zaposlenih je ili radilo manje sati ili prešlo na skraćeno radno vreme zbog problema sa čuvanjem dece, prema podacima KPMG-a. To je porast od 69% u poređenju sa prosekom za isti mesec u protekle četiri godine.

Ovogodišnji rast podstaknut je povećanjem broja dobrovoljnih ili neekonomskih radnika sa skraćenim radnim vremenom koji su imali problema sa zbrinjavanjem dece, kaže Nestler na osnovu istraživanja. (Ministarstvo rada ljude koji rade manje od 35 sati nedeljno po sopstvenom izboru ili zato što nisu u mogućnosti da rade više naziva „dobrovoljnim“ ili „neekonomskim“ radnicima.)

Međutim, on dovodi u pitanje koliko su takvi rasporedi zaista „dobrovoljni“. „U kojoj meri je dobrovoljno ne raditi, raditi skraćeno ili smanjiti radne sate zbog nedostatka pristupačne brige o deci?“.

Marija Gracija Santiljana Linares, novinarka Forbes