Misterija života penzionera u Srbiji: Između iluzije povišice i rasta rizika od siromaštva i u 2026

Penzioneri, kojih u bazi Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ima tačno 1.660.055 početak ove godine dočekali su sa vešću da će im penzije, uvećane za 12,2 odsto, biti isplaćene koji dan ranije.

Naime, isplata penzija do sada je bila rezervisana za 10. dan u mesecu, a prema najavama ministra finansija Siniše Malog isplata je trebalo da počne već od 3. januara. Nastaviće se od početka sledeće nedelje 5. i 6. januara.

Ideja je bila da se, budući da imaju veće troškove tokom decembra i januara, ranijom isplatom izađe u susret najstarijima.

Decembarske penzije, koje će korisnicima biti isplaćene u prvim danima januara, usklađene su za 12,2 odsto. Tako će prosečna decembarska penzija iznositi oko 56.860 dinara. Prosečna penzija za novembar 2025. godine, pre povećanja iznosila je 50.658 dinara.

Penzioneri i novi uslovi za penzionisanje

U skladu sa Zakonom o PIO, od 1. januara 2026. važe i novi uslovi za odlazak u penziju. Kada je reč o starosnoj penziji, žene će u 2026. moći da se penzionišu sa navršene 64 godine života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Kada su u pitanju muškarci, uslovi su nepromenjeni. Oni kao i do sada u starosnu penziju mogu da odu sa navršenih 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Uslovi za ostvarivanje prava na starosnu penziju za žene pomeraju se svake godine za po dva meseca. Tako će biti sve do 2032. Tada će biti izjednačeni sa uslovima propisanim za muškarce. Uslov za ostvarivanje prava na starosnu penziju koji važi i za žene i za muškarce, bez obzira na godine života je 45 godina staža osiguranja.

Penzioneri i njihov materijalni status

A koliko zapravo znači povišica imajući u vidu da prosečna penzija prati tek minimalnu potrošačku korpu?

Poslednji podaci (iz avgusta 2025.) pokazuju da je minimalna potrošačka korpa iznosila 56.868 dinara, a do sada je prosečna penzija bila 50.658 dinara.

Nadežda Satarić iz Udruženja “Snaga prijateljstva”- Amity ukazuje da iako penzije nominalno rastu i prate inflaciju, kupovna moć ne raste za najveći broj penzionera.

„Uprkos povećanju od 12,2%, penzioneri sa najnižim penzijama i svi oni čija je penzija niža od praga rizika od siromaštva, a koji za 2024. iznosi 35.606 dinara, a takvih je više od 650.000, njihov materijalni status pa i položaj se ne poboljšava“, navodi podatke Satarić.

Kako ukazuje, razlog je što im najveći deo penzije ode na pokrivanje troškova hrane i komunalnih usluga. Tako im ostaje vrlo malo za lekove i sve ostalo što im je potrebno.

Ima li zadovoljnih penzionera?

Satarić za Forbes Srbija navodi da sa povećanjem penzija najviše mogu da budu zadovoljni oni penzioneri čije su penzije približne prosečnoj neto zaradi zaposlenog ili su veće od toga.

„Kod njih je udeo troškova za hranu, stanovanje i grejanje niži procentualno u ukupnim primanjima, pa mogu nešto više da potroše za lečenje i ostale potrepštine. Čak i da pomognu deci i unucima“, pojašnjava Satarić.

Kada je reč o jednokratnim novčanim pomoćima koje su davane u nekoliko navrata penzionerima i tome koliko takva mera ima uticaj, ona kaže da bi i takve pomoći i njihove iznose ubuduće trebalo razmotriti. Ona smatra da bi za penzionere sa najnižim primanjima trebalo da se izdvoje veći iznosi.

„Penzionerima koji primaju penzije iznad prosečnih ne treba davati jednokratne novčane pomoći. Ili, ako se daju, njihovi iznosi trebalo bi da budu niži“, navodi sagovornica.

Satarić kaže i da je prosečna penzija u Srbiji uprkos pomoći takva da se ne može očekivati da će skorije pratiti prosečnu potrošačku korpu.

Kao primer navodi da se tek od polovine 2025. prosečna neto zarada približila prosečnoj potrošačkoj korpi.

Ko će moći u banju na rehabilitaciju, a ko će biti ispod crte

Inače ovih dana, tačnije 12. januara, penzioneri očekuju da će biti objavljen i oglas za podnošenje prijava za upućivanje korisnika na rehabilitaciju u 2026.

Tokom 2025. na besplatnu rehabilitaciju u banjama o trošku Fonda PIO upućeno je oko 22.000 korisnika penzija. Isto toliko će moći da ostvari pravo na ovaj vid društvenog standarda i u 2026.

Taj broj je jednak raspoloživim kapacitetima u banjama, objašnjavaju u PIO Fondu za Forbes. Fond snosi troškove desetodnevne rehabilitacije za korisnike starosnih, invalidskih i porodičnih penzija, pod uslovom da penzija ne prelazi iznos prosečne penzije, da korisnik nema druga lična primanja i da nije koristio rehabilitaciju počevši od oglasa iz 2020.

„Bilo bi poželjno kada bi bilo prostora da se i petostruko više njih upućuje, ali nema dovoljno novca, odnosno malo se izdvaja za te namene“, kaže Nadežda Satarić.

Navodi da se za besplatan boravak u banjama prijavljuje tri puta više penzionera, nego što ih bude izabrano.

Posledice pristanka na platu „na ruke“

Nije svakom penzioneru isto, pa im tako neće biti ista ni 2026. godina.

Oni koji su radili na bolje plaćenim poslovima i ako su radili pun radni staž imaće i veća primanja. Takođe, nije isto otići u penziju sa 15 godina radnog staža i otići sa 45 godina radnog staža. Dodatni problemi su se pojavili kada su poslodavci počeli da zloupotrebljavaju institut minimalne cene rada, podseća Satarić.

Samo na taj iznos uplaćivali su zaposlenima doprinose za PIO, a razliku im davali ili daju „na ruke“. Naravno da će njihove penzije biti znatno niže, dodaje.

Od pristojnog do skromnog života

Oni sa višim penzijama od 100.000 dinara mogu normalno i dostojanstveno da žive, da se leče, da putuju i da uživaju u svojoj starosti, kaže Nadežda Satarić.

Ipak, treba imati u vidu da više od četvrtine penzionera (27,2%) prima penziju nižu od 27.711 dinara koliko iznosi minimalna penzija. „Ako im je to jedino primanje, oni su u vrlo lošem položaju“, kaže Satarić.

Može se reći da su oni sa takvim primanjima u riziku od siromaštva ili žive u siromaštvu. Iznose ispod prosečne penzije prima 60% penzionera.

„Sveukupno kada se sabere, ako se samo oslanjate na penziju, makar oni čija je penzija niža od prosečne, a viša od praga rizika od siromaštva, oni mogu skromno sa njom da žive“, kaže Satarić.

Kako dodaje, oni uglavnom sastavljaju kraj sa krajem, bez da im nešto mnogo pretiče na mesečnom nivou.

Žene u teškoj poziciji

Još teže je onima koji žive na jugu ili jugoistoku Srbije i to u udaljenim seoskim zajednicama gde nema potrebne infrastrukture za normalan život.

„Dok mogu još ponešto da rade na svojoj njivi i imanju obezbediće makar osnovne namirnice za sebe, ali kada ni to više ne mogu onda im nije nimalo lagodno“, dodaje.

Posebno su u teškom položaju starije žene koje žive same, a nemaju čak ni poljoprivrednu porodičnu penziju.

„Oko 101.000 starijih žena živi bez redovnih mesečnih primanja, a neke od njih, koje nemaju decu na koju mogu da se oslone, često su potpuno skrajnute, na društvenoj margini u dubokom siromaštvu“, kaže Satarić.

Naime, iako se ukupan broj siromašnih u Srbiji smanjuje kod svih uzrasnih grupa, kod starijih žena on se čak i povećava.

U 2020. sveukupna stopa rizika od siromaštva je bila 22,4%, a 2024. godine je 19,7%. Kod starijih žena ta stopa rizika je porasla sa 23,6% na 25%. To znači da je svaka četvrta starija žena u riziku od siromaštva, dodaje Satarić.

Teži položaj žena oslikava i podatak da su njihove penzije niže u proseku za 14% od penzija muškaraca.

Mnogima nije dostupna ni zdravstvena nega

Prema istraživanjima instituta Batut, o zdravlju stanovništva iz 2019, 31,5% starijih je izjavilo da imaju ozbiljne teškoće u obavljanju kućnih aktivnosti.

Podaci pokazuju da čak 13,5% starijih od 65 godina nije uspelo da obezbedi pregled i lečenje koje im je potrebno. Nekada je to zbog udaljenosti zdravstvenih ustanova, zatim nedostatka finansijskih sredstava da plate putovanje ili uslugu, ili duge liste čekanja.

Mnoge od starijih žena, a i muškaraca na selu, uskraćeni su u pogledu korišćenja usluga zdravstvene zaštite, dodaje sagovornica. U njihovim selima nema ambulante, nisu u mogućnosti da plate prevoz, da bi otišli u susedno selo ili najbližu varošicu kod lekara.

Još je teža situacija kada je u pitanju nabavka lekova ili specijalistički pregledi. Za njih se mora ići u gradske sredine. „Patronažne službe uglavnom ne idu u seoske sredine. U neka od sela i ne dolaze autobusi svaki dan“, dodaje Satarić. Ponegde su polasci samo jednom u toku dana. Zakazivanje specijalističkih pregleda starijim ženama sa sela je „gotovo nemoguća misija“.

Penzioneri nastavljaju da rade

Mnogi penzioneri nastavljaju da rade i nakon penzionisanja. To čine da bi popravili svoju materijalnu situaciju ako su im penzije male. „Naravno, ima i onih kod kojih materijalni momenat nije presudan da nastave da rade“, kaže Satarić.

Tu su i dugi motivi, poput onog da budu i dalje u kontaktu sa svojom profesijom, da stiču nova znanja i slično. Ima situacija gde ih poslodavci zadržavaju jer nemaju mlađe radnike koji bi ih zamenili.

„Ne vidim da će se taj trend uskoro promeniti. Penzije su sve niže u odnosu na prosečnu neto zaradu, a uslovi za ostvarivanje se pooštravaju“, kaže.

Promene nakon 2018. godine

Programska direktorka Centra za socijalnu politiku i nekadašnja ministarka za socijalna pitanja Gordana Matković ukazuje da mnogi penzioneri nastavljaju da rade, naročito zanatlije. I rade dokle god mogu.

Navodi da su realne penzije od 2010. do 2018. penzije stagnirale ili su se i smanjivale. U poslednje tri godine tačnije u 2023. i 2024. beleži se njihov značajniji rast, kaže Matković. U tom smislu i ovo povećanje je značajno, svaki porast realnih primanja je značajan, dodaje.

Ipak, ukazuje na još neke činjenice.

„Kada sagledavamo rizik siromaštva vidiljvo je da se on kod opšte populacije smanjuje, ali rizik siromaštva penzionera od 2019. raste„, dodaje ona.

To, kako pojašnjava sagovornica Forbes Srbija, pokazuje da unapređenje standarda penzionera u odnosu na opštu populaciju ide sporije.

„Činjenica je da su penzioneri snosili teret zbog smanjenja najvećih penzija do 2018. i to je naravno uticalo na pogoršanje njihovog položaja“, dodaje.

Trend pada zaustavljen je tek 2018. godine, kad je ukinut Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija. On je počeo da se primenjuje 2014. godine, kada su sve penzije u Srbiji iznad 25.000 dinara smanjene. Ova reforma bila je deo fiskalne konsolidacije. Pogodila je oko 700.000 penzionera, koji su imali penzije iznad 25.000 dinara.

Oko milion penzionera imalo je tada penziju do tog graničnog iznosa i njima primanja nisu smanjivana.

Prekidi u karijeri, siva ekonomija

Kada je reč o visini primanja Matković ukazuje na istraživanje u čijoj analizi je učestvovala, a koje je pokazalo da je najveći broj onih koji primaju mininalnu penziju kratko radio.

„Ako ste radili 15 godina onda je očekivano da penzije budu niže, a ono što je činjenica je da ima dosta onih koji su imali prekide u karijeri koji su se na različite načine snalazili i bili primorani da budu u sivoj ekonomiji. Taj odnos je rezultat toga što je neko bio zaposlen, a neko nije. Neko je zarađivao visoke plate pa samim ti i visoke doprinose uplaćivao u penzijski fond“, objašnjava.

Takođe, veliki broj staračkih domaćinstava nije uplaćivalo doprinose ili su uplaćivali samo za jednog člana domaćinstva da bi ostvario penziju.

Posebno su u teškoj poziciji žene i samci. Među onima koji nisu ostvarili pravo na penziju, 80 odsto čine žene, dodaje Matković.

Ukazuje na još neke detalje i promene u percepciji najstarijih i njihovog života sada.

„Stariji ljudi su ranije više zavisili od porodice. Sada to više nije privilegija nego se na tu osobu više gleda da je u teškoj poziciji ako je u takvoj situaciji“, kaže Gordana Matković.

Socijalna penzija

U poslednje vreme ponovo se govori o tome da bi jedno od mogućnih rešenja za poboljšanje materijalnog položaja najstarijih bila socijalna penzija. Naročito za one koji je nisu ostvarili, odnosno ne ispunjavaju uslove.

Matković ukazuje da sistem mora da bude takav da bude pravičan prema onima koji su plaćali doprinose. Tu postoji nekoliko mogućih rešenja. Jedno je da se kroz novčanu socijalnu pomoć relaksiraju imovinski uslovi vezani za njeno ostvarivanje.

Kada su u pitanju staračka domaćinstva, da bude primenjeno targetiranje po dohotku, ne imovini, kad imaju niska primanja i da se iznosi povećaju u odnosu na aktuelne prilike.

Iznos socijalne penzije ipak ne bi trebalo da dostigne nivo minimalne penzije, smatra Matković.

Najniža penzija blizu 28.000, najviša veća od 255.000

Prema podacima Fonda PIO za novembar 2025. godine, od ukupno 1.660.055 korisnika, 67,3 odsto (1.117.551) čine starosni penzioneri, 19,2 procenta (319.435) čine korisnici porodične penzije. Oko 13,5 odsto (223.069) čine korisnici invalidske penzije. Razvrstano po kategoriji osiguranika, penzioneri iz kategorije zaposlenih čine 85,3 procenta (1.415.387), penzioneri iz kategorije poljoprivrednika čine 7,5 odsto (124.303). Korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti imaju učešće od 7,2 odsto (120.365). Najniža penzija prema važećem zakonu za korisnike iz kategorije osiguranika zaposlenih i samostalnih delatnosti. Iznosi 27.711,33 dinara. Prima je 155.075 penzionera, dok za kategoriju poljoprivrednih penzionera iznosi 21.786,02 dinara. Nju prima 85.378 korisnika. Najviša penzija prema važećem Zakonu o PIO za sve kategorije korisnika, uključujući i profesionalna vojna lica, za 45 godina staža, iznosi 255.231,18 dinara. Prima je 85 korisnika penzija (podaci su za oktobar 2025. godine).