Porez za „bogate“ mora da bude reformisan, ali na koji način?

Broj dinarskih milionera u Srbiji, koji su u obavezi da dodatno plate porez, ne prelazi cifru od 30.000 građana. Konkretnije – 29.810 građana, koliko ih je prema podacima Poreske uprave podnelo prijavu za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak za 2022.

Ovi podaci objavljeni su još letos i nisu novost, kao ni to da je prijavu za utvrđivanje poreza do maja ove godine podnelo skoro 5.000 građana manje nego prošle (34.753 prijave).

Zakon o porezu na dohodak građana koji se i danas primenjuje donet je pre više od dve decenije. Uz izmenu visine godišnjeg dohotka na koji se plaća porez, a koji se menjao svake godine, pa tako za 2022. iznosi 3.719.376 dinara, nije bilo velikih promena.

Forbes Srbija postavio je pitanje i samoj Poreskoj upravi i ekonomskim i poreskim stručnjacima koliko je ovaj zakon danas efikasan, da li ga je neophodno menjati i da li poreznici vodeći se ovim zakonom mogu da “pobroje” sve srpske bogataše.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Milojko Arsić, nije uveren da je država oporezovala sve građane čiji godišnji dohodak za 2022. premašuje iznos od 3,7 miliona dinara, a koji su u obavezi da dodatno plate porez.

Arsić: Spustiti prag

“Na osnovu raznih istraživanja siva ekonomija je i u ovom segmentu poreza dosta zastupljena. Prema procenama od pre desetak godina, država oporezuje oko dve trećine obveznika koji bi po zakonu trebalo da plate dodatni porez na dohodak. Vrlo je moguće da je sada obuhvat još manji jer je u međuvremenu povećan broj poslova koji su dobro plaćeni u IT i drugim delatnostima, a koji se teško oporezuju”, kaže Arsić za Forbes Srbija.

Dodatni znak, dodaje on, da država nije oporezovala sve koji ostvaruju dohodak veći od zakonom propisane granice je to što veliki broj ljudi u Srbiji kupuje skupe nekretnine, automobile i ulaže u druge oblike luksuzne potrošnje, što bi trebalo da je pokazatelj velikih primanja.

Prema njegovim rečima, razlozi za relativno mali broj poreskih obveznika obuhvaćenih godišnjim porezom na dohodak su višestruki.

Siva ekonomija je i kod ovog poreza dosta zastupljena. Država verovatno ne zahvati ni dve trećine obveznika

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta

“Pre svega, granica za dodatno oporezivanje je visoko postavljena, tako da obavezu plaćanja ovog poreza imaju samo oni čije zarade prelaze trostruki iznos prosečne zarade u Srbiji, a takvih je relativno malo. Drugi razlog je što su, uprkos dvodecenijskim reformama, kapaciteti Poreske uprave da otkrije i kazni utajivače poreza još uvek mali. Treći razlog je nizak nivo poreskog morala u Srbiji, usled čega značajan procenat građana smatra da nije nemoralno utajiti poreske obaveze”.

Arsić naglašava da je važeći sistem godišnjeg poreza na dohodak građana bio primeren nivou razvijenosti Srbije i kapacitetima Poreske uprave pre 20 godina, ali da se u međuvremenu mnogo toga promenilo.

“Realna vrednost dohotka je sada više nego duplo veća nego pre 20 godina, a kapaciteti Poreske uprave, mada još uvek manji nego u razvijenim zemljama, ipak su veći nego tada”, navodi naš sagovornik.

Povećati poreske stope, ali i oslobađanja

Na pitanje da li bi trebalo menjati zakonske odredbe o načinu oporezivanja godišnjeg dohotka građana i na koji način, on ističe da bi to svakako bilo neophodno.

“Neke promene bi mogle da se realizuju relativno brzo, sa postojećim kapacitetima Poreske uprave. Sadašnji način oporezivanja ima nisku progresivnost, jer je granica nakon koje se primenjuju više poreske stope postavljena dosta visoko, a poreske stope kojim se dodatno oporezuju pojedinci sa visokim prihodima su relativno niske. Po mom mišljenju, trebalo bi spustiti granicu na niži nivo, tako da se dodatno oporezuju dohoci koji su duplo ili 2,5 puta veći od prosečne zarade u Srbiji. Osim toga, imalo bi smisla razmotriti povećanje poreskih stopa koje se primenjuju na pojedince sa visokim dohocima. Takođe, treba povećati oslobađanja za izdržavane članove porodice”, smatra Arsić.

Kako kaže, za promenu oporezivanja dohotka građana u pravcu znatno veće progresivnosti potrebne su temeljne pripreme.

“Takav sistem bi podrazumevao značajno spuštanje granice nakon koje se primenjuje progresivno oporezivanje tako da bi verovatno oko 10 odsto građana bilo obuhvaćeno plaćanjem poreza po višim poreskim stopama. Osim toga, povećale bi se poreske stope po kojima bi se oporezovali građani sa visokim dohotkom. Ovaj sistem bi zahtevao i da se uvede nekoliko osnova za umanjenje poreskih obaveza, kao što su rashodi za kamate na stambene kredite, troškovi obrazovanja i zdravstvene zaštite”.

Takođe, smatra Arsić, trebalo bi ukinuti ad hoc oslobađanja koja nisu vezana za ekonomski položaj poreskih obveznika, kao što su oslobađanja mlađih od 40 godina.

Podsetimo, nedavno je zakonskim izmenama uvedena novina umanjenja neto dohotka za mlađe od 40 godina pa se za njih porez plaća na iznos veći od 7.438.752 dinara.

“Vrlo je važno da se javnost pripremi za takav način oporezivanja, jer se kod nas progresivno oporezivanje još uvek tretira kao nešto što je namenjeno za vrlo mali broj najbogatijih pojedinaca”.

Primena složenijeg sistema progresivnog oporezivanja dohotka građana, kaže Arsić, zahtevala bi značajno povećanje kapaciteta Poreske uprave.

“To obuhvata povećanje broja inspektora u odnosu sa sadašnji broj, ali i poboljšanje njihovih performansi u smislu veće kompetentnosti i neselektivnosti u primeni zakona. Da bi se to postiglo neophodno je povećanje zarada u Poreskoj upravi, kako bi se rad u njoj učinio atraktivnim u odnosu na slične poslove u privatnom sektoru. Takođe, neophodno je da se ojača samostalnost Poreske uprave, kako bi se prekinulo sa praksom nezakonite zaštite poreskih obveznika koji su bliski vlasti”, zaključuje sagovornik Forbesa Srbija.

Pap: Podići prag

Đerđ Pap, potpredsednik UO Udruženja poreskih savetnika Srbije, ipak smatra da je prag za određivanje stope poreza godišnjeg dohotka na niskom nivou i da bi ga trebalo podići.

“Još davno sam bio zastupnik toga da je taj prag postavljen na niskom nivou. Kod nas se svi građani koji godišnje zarađuju više od 3,7 miliona dinara navodno nazivaju bogatašima. To vam je iznos od nešto više od 31.000 evra. Da li se bilo gde u svetu može nazvati bogatašem neko ko prihoduje godišnje 30.000 evra? Moje mišljenje je da je ta osnova na niskom nivou i da se oni ne mogu smatrati bogatašima”, kaže za Forbes Srbija Pap.

Kada se radi o progresivnosti oporezivanja, on naglašava da ona u ovom zakonu postoji jer se za dohodak do 7.438.752 dinara primenjuje stopa poreza od 10 odsto, a za one iznad i od 15 odsto (zavisi od iznosa dohotka i godina poreskog obveznika).

Pap smatra da je Poreska uprava donela dobro rešenje kada je za poreske obveznike mlađe od 40 godina podignuta granica neoporezivog dela godišnjeg dohotka.

Prag za dodatni porez na dohodak građana bi trebalo povećati jer se ne može nazvati bogatašem neko ko zaradi 30.000 evra godišnje

Đerđ Pap, potpredsednik UO Udruženja poreskih savetnika Srbije

Prema njegovim rečima, broj građana koji treba da plate dodatni porez se ove godine značajno smanjio zbog samog sistema obrade podataka koji je tehnološki unapređen.

“Ranije je bilo neophodno da svako, kome godišnji prihod prelazi zakonski određen iznos za oporezivanje, mora da podnese prijavu, makar to bilo za samo 150 dinara. Tek naknadno poreznici obračunom ličnih odbitaka utvrđuju da li on podleže ili ne plaćanju. Međutim, od ove godine sami obračunavate godišnji dohodak i porez na njega, ali kada uvrstite sve odbitke, poput smanjenja za izdržavanog člana porodice. Ako vam je nakon toga iznos manji, ne morate da podnosite prijavu”, objašnjava Pap.

---

Poreska uprava bez komentara

Na pitanje o efektima naplate godišnjeg poreza na dohodak građana i prihoda države po tom osnovu u Poreskoj upravi nisu hteli da odgovore. Takođe, do objavljivanja ovog teksta odgovori nisu stigli ni na pitanje oko mogućih novih zakonskih rešenja naplate godišnjeg poreza na dohodak građana.