Zašto je Srbiji potrebna socijalna penzija i koliko bi iznosila

Starije osobe, a posebno žene starije od 75 godina predstavljaju jednu od najugroženijih grupa u društvu.

Svaka treća žena u toj starosnoj kategoriji nalazi se u riziku od siromaštva, a uvođenje socijalnih penzija moglo bi da doprinese smanjenju tog rizika, rečeno je danas na okruglom stolu “Socijalne penzije: Odgovor na siromaštvo starijih i rodne nejednakosti u organizaciji udruženja Žene na prekretnici“.

Ovo udruženje je u saradnji sa stručnjacima Ekonomskog i Pravnog fakulteta iniciralo je izradu studija koje pružaju prvi sveobuhvatan uvid u mogućnosti uvođenja socijalnih penzija u Srbiji i njihov potencijal da zaštite najugroženije starije ljude.

Marko Vladisavljević, docent Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu rekao je predstavljajući studiju da se u poslednjih 10 godina položaj populacije starije od 75 godina značajno pogoršao, uprkos opštem trendu smanjenja ukupne stope siromaštva u zemlji.

Pored najstarijih žena, sa visokim i rastućim siromaštvom suočavaju se i žene i muškarci uzrasta 55–74.

Zašto bi bile važne socijalne penzije

„Glavni uzroci tavkve situacije su niži ili nepostojeći penzijski prihodi žena u starosti. Sve to je posledica dugoročne nejednakosti na tržištu rada, niža stopa zaposlenosti žena i veća zastupljenost u neformalnim oblicima rada“, naveo je.

On je predstavljajući studiju „Simulacija uvođenja soscijalnih penzija u Srbiji“ u kojoj je data analiza potencijalnih efekata uvođenja univerzalne socijalne penzije na siromaštvo, nejednakost i fiskalne troškove u Srbiji, rekao da bi uvođenje ove mere obezbedilo minimalnu sigurnost i dostojanstvo u starosti posebno ženama u ruralnim područjima.

U okviru ove studije korišćen je pristup zasnovan na podacima iz Ankete o prihodima i uslovima života SILK 2023.

Vladisavljević kaže da bi bilo važno uspostavljanje sistema socijalnih penzija za lica starija od 65 godina koja nisu ostvarila pravo na penziju kroz postojeći sistem osiguranja.

Socijalne penzije mogu se uvesti na dva načina – kao univerzalna i targetirana, naveo je.

Univerzalna socijalna penzija bila bi dodeljivana svim građanima starijim od 65 godina, bez obzira na njihov imovinski ili prihodovni status.

Glavna prednost ovog pristupa jeste jednostavna administracija i niži transakcioni troškovi. Kao i ostvarivanje univerzalnog prava na starosnu sigurnost, čime bi se dodatno ojačao princip jednakosti.

Model socijalne penzije

Međutim, ovaj model bi podrazumevao i isplatu penzija osobama koje ne žive u siromaštvu. Time bi se smanjila efikasnost u borbi protiv siromaštva i povećali ukupni troškovi.

Targetirana (ciljana) socijalna penzija bi bila dodeljivana isključivo osobama koje ispunjavaju kriterijume. Oni bi bili zasnovani na prihodovnom statusu. Dobijali bi je oni koji se nalaze u riziku od siromaštva.

Prednosti ovog modela uključuju usmeravanje ograničenih budžetskih sredstava ka najugroženijima. Takođe, i efikasnije smanjenje siromaštva i nejednakosti u starijoj populaciji.

Ipak, ovakav sistem zahteva složeniju administraciju, uključujući sprovođenje testa prihoda i prikupljanje obimne dokumentacije. To može biti značajno opterećenje za starija lica, naročito ona sa niskim funkcionalnim sposobnostima ili bez podrške porodice, naveo je Vladisavljević.

Uvođenje socijalnih penzija, bilo univerzalnog ili targetiranog tipa, predstavlja ključni korak ka obezbeđivanju minimalne socijalne sigurnosti za sve starije građane. Dovelo bi i do jačanja pravednosti penzijskog sistema u celini, naglasio je.

Visina socijalne penzije od oko 15.000 dinara

Rezultati ovog istraživanja ukazuju da bi socijalna penzija u visini od oko 15.000 dinara – oko iznosa prosečne poljoprivredne penzije – mogla u značajnoj meri da smanji rizik od siromaštva.

Naveo je da u Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji postoji oblik socijalne penzije. Imaju je, recimo, i skandinavske zemlje, ali i Kipar, Portugal i Estonija.

Negde se ta naknada vodi kao minimalna penzija na koju onda treba dodati doprinosnu penziju, a nekada kao targetirani transfer. Kao primer je naveo da u Hrvatskoj ta naknada iznosi 150 evra. U Severnoj Makedoniji je blizu 100 evra. U Sloveniji kao zaštitni dodatak isplaćuje se u iznosu od 140 do 200 evra.

Kako je naveo, važno je omogućiti pravičnost odnosno da ta penzija bude niža od minimalne poljoprivredne penzije i porodične penzije.

Simulacije obuhvataju tri scenarija sa mesečnim iznosima od 100, 150 i 200 evra.

Kako bi socijalne penzije uticale na smanjenje siromaštva

U ovoj studiji data je analiza prema kojoj bi uvođene socijalnih penzija obuhvatilo približno 122.000 osoba. Najveći primaoci bi bile žene (oko 77 odsto), rekao je Vladisavljević.

Više od dve trećine primalaca bi činili ljudi starosti između 65 i 74 godina. Socijalna penzija bi obuhvatila i petinu siromašnih odnosno 71.000.

Tačnije, od ukupnog broja siromašnih starijih od 65, ova penzija bila bi namenjena za 20,4 odsto njih, rekao je Vladisavljević.

On se osvrnuo na to koliko bi socijalna penzija uticala na smanjenje rizika od siromaštva.

Socijalna penzija od 100 evra smanjila bi stopu rizika od siromaštva starijih osoba sa 23,5 odsto na 21,3 odsto. Penzija od 200 evra smanjila bi tu stopu na 19,4 odsto.

Uvođenje socijalnih penzija bi imalo izraženije efekte u ruralnim područjima gde bi se stopa siromaštva smanjila sa 33,9 odsto na 31,2 do 28,2% u zavisnosti od visine penzije, dodao je Vladisavljević.

Fiskalni trošak na godišnjem nivou iznosio bi između 0,17 i 0,33 odsto BDP. U zavisnosti od scenarija odnosno iznosa penzije, rekao je Vladisavljević.

U odnosu na ukupne socijalne transfere i pomoć iz budžeta, uključujući i postojeće oblike penzija, uvođenje socijalne penzije bi predstavljalo uvećanje budžeta između 1,3 i 2,6 odsto, dodao je.

Najveće smanjenje siromaštva postigla bi visina penzije od 200 evra.

Starije žene udovice u velikom riziku od siromaštva

Jedan od najznačajnijih prediktora siromaštva kod starijih osoba, naročito žena, jeste bračni status.

Starije žene koje nisu u braku, najčešće udovice, imaju ubedljivo najveći rizik od siromaštva. Ne zbog same starosti, već zbog činjenice da žive bez supružnika.

U situaciji kada je supružnik prisutan, on je češće korisnik penzije, i ta penzija je u proseku viša.

Ključni faktori koji doprinose visokom riziku siromaštva među starijim ženama uključuju nižu stopu pokrivenosti penzijama u poređenju sa muškarcima (za 5,5 procentnih poena) i značajno niže prosečne iznose penzija (za oko 32%),

Žene starije od 75 godina u poslednjih 10 godina imale su i najveći porast stope siromaštva – za gotovo osam procentnih poena.

U starosnoj grupi od 65 godina i više, udeo žena koje ne primaju penziju dvostruko je veći u odnosu na muškarce. Ukupno posmatrano, među osobama starijim od 65 godina, oko 11% žena nema penziju, dok je ovaj procenat kod muškaraca oko 5,5%.

Struktura penzija ukazuje na još nepovoljniji položaj žena, jer manje od polovine žena starijih od 65 godina prima starosnu penziju. Tek 47,5% žena starijih od 65 godina ima starosnu penziju. To je za čak 27 procentnih poena niže nego kod muškaraca s obzirom na to da 74% muškaraca u dobi 65+ prima starosnu penziju.

Muškarci u većem procentu korisnici penzija iz inostranstva

Sa druge strane, čak 25,9% žena prima porodičnu penziju, naspram manje od 1% muškaraca.

Muškarci češće primaju i penzije iz inostranstva i invalidske penzije, dok je zastupljenost poljoprivrednih penzija slična.

Sličan obrazac se vidi i kod invalidskih penzija – muškarci 65+ ih primaju u 9,2% slučajeva, žene znatno manje, svega 5,7%. To može ukazivati na razlike u vrstama poslova koje su obavljali.

Kada je reč o poljoprivrednim penzijama, nema značajnih rodnih razlika. Žene ih primaju u 6,2%, a muškarci u 6,4% slučajeva. Ipak, u starijoj grupi 75+, muškarci imaju čak 10% poljoprivrednih penzija naspram 7,8% kod žena. I to može odražavati raniji upis u penzijski sistem ili razlike u nasleđivanju i vlasništvu nad zemljom.

Rodni jaz

Žene u Srbiji ne samo da ređe primaju penzije, već imaju i značajno niže prosečne prihode od penzija nego muškarci – čak za oko 32%. Prosečna penzija muškaraca iznosi 37.153 dinara, dok žene dobijaju 28.605 dinara, odnosno oko 23% manje.

Ova razlika postaje još izraženija u starijoj grupi (75+), gde žene primaju čak 33,8% manje od muškaraca.

Penzije iz inostranstva pokazuju najdublji jaz – žene primaju čak 20,2% manje od muškaraca. To ukazuje da su muškarci znatno češće radili u inostranstvu i imali pristup višim zaradama.

Filip Bojić, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu kaže da bi bilo važno da se precizno odredi i ko su potencijalni titulari prava na socijalnu penziju. Odnosno kojim kategorijama starijih lica je prevashodno namenjen institut socijalne penzije.

Najčešće su to lica koja su iz određenih razloga isključena iz socijalnog osiguranja za slučaj starosti, dodao je.

„U ovom trenutku najpravičnije, a ujedno i najpraktičnije rešenje bilo bi postepeno uvođenje instituta socijalne penzije u nacionalni sistem socijalne sigurnosti. Preporučuje se da se u okviru nekih budućih izmena i dopuna Zakona o socijalnoj zaštiti Republike Srbije jasno razgraniči pravo na novčanu socijalnu pomoć od prava na socijalnu penziju, koje bi pripadalo licima starijim od 65 godina i koja se po propisima o socijalnoj zaštiti kvalifikuju kao nesposobna za rad, a koja uz to nisu ostvarila pravo na starosnu penziju“, rekao je Bojić.

Kao drugu mogućnost u ovoj analizi navodi se usvajanje posebnog zakona, kojim bi se detaljno uredili uslovi i postupak za ostvarivanje prava na socijalnu penziju.

Današnji okrugli sto organizovan je u okviru projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, a  koji sprovode  Helvetas Srbija i Građanske inicijative.