Zašto je važna finansijska pismenost?

Autor: Prof. dr Slađana Benković

Finansijska pismenost je kognitivno razumevanje finansijskih komponenti i veština kao što su budžetiranje, ulaganje, zaduživanje, oporezivanje i upravljanje ličnim finansijama. Finansijska pismenost omogućava razumevanje kako upravljanje finansijama funkcioniše u realnom svetu. Odsustvo takvih veština donosi „finansijsku nepismenost“.

Biti finansijski pismen omogućava pojedincu da bude bolje pripremljen za određene finansijske obaveze, što, zauzvrat, smanjuje verovatnoću da upadne u veću ličnu finansijsku krizu. Postizanje finansijske pismenosti je ključno u današnjem društvu zbog svakodnevnih aspekata života, kao što su budžeti, hipoteke, krediti, platne kartice, bezgotovinsko plaćanje, finansijske tehnologije i investicije.

Prema Regulatornoj upravi za finansijsku industriju (Financial Industry Regulatory Authority FINRA), oko 66% američkog stanovništva se smatra finansijski nepismenim. Rezultati istraživanja Evrobarometra o finansijskoj pismenosti koje je u julu 2023. objavila Evropska komisija pokazuju da samo 18% građana EU ima visok nivo finansijske pismenosti, 64 odsto – srednji, a preostalih 18 odsto – nizak nivo. Međutim, postoje velike razlike među državama članicama. U samo nekoliko država članica, više od 25% ljudi ima visoke rezultate u finansijskoj pismenosti (Holandija, Danska, Finska, Estonija i Slovenija). Hrvatska je, na primer, u sredini među posmatranim zemljama.

Oko devet od 10 ispitanika širom EU se slaže da, pre nego što nešto kupe, razmotre da li to mogu da priušte (51% se „potpuno slaže” i 41% „donekle se slaže” sa ovom tvrdnjom). Sličan procenat ispitanika se slaže da prati svoje troškove (49% se „u potpunosti slaže” i 43% „donekle se slaže”). Oko sedam od 10 ispitanika slaže se da postavljaju dugoročne finansijske ciljeve i nastoje da ih ostvare (21% se „potpuno slaže“ i 50% „donekle se slaže“) Rezultati takođe ukazuju na potrebu finansijskog obrazovanja za ciljane grupe uključujući žene, mlađe ljude, ljude sa nižim prihodima i one sa nižim nivoom obrazovanja koji su u proseku finansijski manje pismeni od drugih grupa.

Srbija nije učestvovala u istraživanjima OECD-a ili Evrobarometra, te ne postoje zvanični podaci o finansijskoj pismenosti, ali izvesno je da je nivo finansijske pismenosti na izuzetno niskom nivou.

Obrazovne institucije u Srbiji doprinose finansijskom opismenjavanju kroz specijalizovane programe, kurseve, obuke i treninge, koje su razvile i koji su namenjeni građanima, široj publici, pratiocima i slušaocima različitih onlajn programa, u cilju izučavanja, istraživanja i obrazovanja, ali i informisanja o specifičnostima i zakonitostima prisutnim na finansijskim tržištima, u finansijskom poslovanju i finansijskim institucijama. Ipak, finansijska pismenost nije ušla u prostor edukacije kao obavezna.

Dakle, samo u srednjim školama i na fakultetima na kojima se izučava menadžment, pravo, biznis i ekonomija zapravo dobijate znanja koja su usmerena na finansijsku pismenost. Iako finansijska pismenost prožima sve grane društva, nezavisno da li pričamo o veštačkoj inteligenciji i informacionim tehnologijama; građevini i arhitekturi, odnosno sportu i umetnosti.

Čime god se bavili i šta god radili neophodno je da razumemo šta su troškovi, šta su investicije, kako se kreira budžet, u šta sve možemo investirati, iz kojih izvora finansiranja, kako upravljamo sopstvenim sredstvima, i slično.

Šta neko ko pokreće sopstveni biznis treba da zna

Kada je reč o tome šta početnik u biznisu treba da zna o finansijama i kako i gde da se o tome informiše, zapravo se dolazi do toga da nema mnogo adresa gde se mogu dobiti praktični saveti koji se odnose na to kako se mogu obezbediti finansijska sredstva za pokretanje biznisa.

Od preduzetnika se očekuje da pored toga što je inovativan u svojoj ideji ili pristupu, bude spreman i da istražuje i uči. Na primer, u poslednjih 10 godina sam vodila projekte čija je ukupna vrednost veća od milion evra, međutim kada sam konkurisala kod jedne međunarodne agencije za finansijska sredstva, kreditni skor moje firme je bio nula. Dakle, moje znanje i iskustvo uzeto je u obzir, ali firma je jedan novi entitet. I ma koliko se poistovećivali sa njom, istina je da je ona nezavisan entitet. I živi svoj život.

Prvo što svaki poslovni čovek mora da zna jeste, da će se kreditni rejting njegovog biznisa odraziti na poslovanje. Zatim mora naučiti kako da formira odnos izvora finansiranja (sopstvenih i tuđih) u finansijskom izveštaju koji se zove Bilans stanja. Nadalje, treba da zna da je pronalaženje investitora i posedovanje veštine prenošenja vizije poslovnog poduhvata, ključno za svako poslovanje u fazi rasta.

Izuzetno je važno da preduzetnik pokuša da pronađe mentora, nekoga iskusnog, mudrog i voljnog da podeli sa njim svoje znanje i izazove sa kojima se suočavao. Konačno, znanje o planiranju budžeta i mudrom trošenju novca je od ključnog značaja za uspeh poslovanja; i kratkoročno i dugoročno.

I naravno da nema jedinstvenog pravila za sve. Nije moguće svim potencijalnim preduzetnicima pružiti isti savet, jer je svačija ideja drugačija, i postoje specifičnosti koje prate određene grane industrije. Ono što je svima zajedničko jeste da moraju računati na neki svoj početni kapital da bi ušli u preduzetništvo. Time ne samo da dokazuju posvećenost svojoj ideji, već i činjenicu da su spremni da rizikuju, kao i da veruju u svoju ideju.

I nakon toga moraju biti otvoreni da pregovaraju za dodatna sredstva kod poslovnih anđela, fondova koji podržavaju preduzetničke poduhvate i banaka. I opet ću reći da nema preduzetništva bez da se izađe iz zone komfora. I ono što je takođe izuzetno važno, jeste da će biti mnogo lakše ako se uči o finansijama, jer će se time lakše razumeti tokovi novca, ali u isto vreme i bolje i lakše snalaziti u poslovanju. I naravno, razumeti poslovne partnere.

Čak i kada imate novac, čak i kada plaćate investicionog (finansijskog) savetnika, od preduzetnika se očekuje da uči i da razume kako se kreće novac u poslovanju. Što pre savlada jezik finansija, biće lakše vođenje poslovanja, jer će biti izbegnuti nepotrebni i dupli troškovi.

Treba imati na umu da ljudi koji su uspešni preduzetnici su ljudi koji mnogo vremena troše na istraživanje određene ideje, proveru potencijala određene ideje i naravno kada ulože i svoje znanje i novac, oni nastavljaju da uče i rade.

Nije svaki poduhvat preduzetnički. Preduzetništvo zahteva inovaciju ili bar da ste prvi u tome što radite na određenom tržištu. To nije jednostavan poduhvat, što je i razlog zašto mnogo preduzetničkih poduhvata propadne još u prvih nekoliko godina od osnivanja. Najveći izazov je postaviti idealan odnos između života i rada.

Dodatni izazovi za žene preduzetnice

Posebnu pažnju treba skrenuti na žene i probleme sa kojima se one suočavaju na svom preduzetničkom putu. Preduzetništvo je samo po sebi stresno, a za žene još više zbog nevidljivih zidova na koje nailaze na svakom koraku.

Rodno specifične prepreke kao što su društvene norme, pristup finansijama i „imposter“ sindrom deluju kao stakleni plafon koji ih sprečava da ostvare svoj puni potencijal. Ne mislim isključivo u Srbiji ili zemljama regiona. Podaci govore da je tako u svetu. Naime, iako žene čine grubo rečeno oko 50% svetske populacije, one doprinese globalno svetskom BDP-u sa svega 37%. E sada se postavlja pitanje zašto je tako?

Prošle godine su Ujedinjene nacije objavile istraživanje “Study on Women’s Entrepreneurship in Serbia”, koje je sprovela nezavisna organizacija SeConS, koje pokazuje da u Srbiji iza 31,2% preduzetničkih poduhvata stoje žene, od čega su 70% nove preduzetnice. Više od 50% žena preduzetnica su visoko obrazovane i ono što je možda posebno interesantno jeste da je prosečna starost žena preduzetnica 46 godina.

Istraživanje je takođe pokazalo da je nedovoljno poznavanje finansija, složenost dolaska do inicijalnog osnivačkog kapitala i razumevanje regulative vezane za finansijsko poslovanje, jedan od najvećih strahova sa kojima se suočavaju žene preduzetnice.

I tome svakako treba dodati još jedan strah. Žene najčešće ulaze u preduzetništvo same, dok je muškarcima svojstveno da ulaze u partnerstvu. Statistika pokazuje da žene u proseku samostalno kreću u preduzetništvo od 40% koliko je prosek u Evropi, do 80% koliko je prosek recimo u Sloveniji. To je samo po sebi pritisak, jer pored odluka koje se odnose na finansiranje poslovanja, samostalno donose i odluke koje se odnose na vođenja poslovanja.

Preduzetništvo je, takođe, povezano sa učenjem. Ono nije za svakoga. Naši preduzetnici ne znaju na početku svog puta sve, ali je važno da uče i raspituju se i nadograđuju svoja znanja. Preduzetništvo je izazov, ali i uživanje, jer se bavite idejom. Sve ostalo je u funkciji realizacije te ideje.

Finansijska pismenost važna od najranijeg uzrasta

Finansijska pismenost je izuzetno važna i mora da se na njoj radi od najranijeg detinjstva, čak od vrtićkog uzrasta. Brojne studije su rađene u svetu vezano za finansijsku pismenost, jer nedostatak finansijske pismenosti kod populacije od najranijeg uzrasta, vodi kasnije trajnom nedostatku efektivnosti poslovanja.

I daleko do toga da bi rad na finansijskoj pismenosti podrazumevao uvođenje novih predmeta u škole. Pre bi se moglo reći da je reč o koordinisanom uvođenju novih lekcija, koje treba da doprinesu boljem razumevanju termina koji prate finansije i koji prate finansijsko poslovanje, ali koje bi mladima ukazale na značaj odgovornog finansijskog trošenja, izrade budžeta, važnosti štednje i razumevanja investicija.

Deca i u svojoj kući mogu naučiti nešto o finansijama. Roditelji su prvi koji ih mogu naučiti kako da upravljaju svojim ograničenim budžetom za džeparac, odnosno kako da štede, kako da kreiraju budžet za nešto što je njima jako važno. Mlade treba podsticati da rade povremene poslove, što će ih naučiti disciplini i odgovornosti i doprineti njihovom ličnom osećaju doprinosa porodičnom budžetu. Nadalje, mladim ljudima treba otvoriti račun u banci pod kontrolom roditelja i koji će im omogućiti da razumeju termine koji prate savremeno bankarstvo.

Finansije vole disciplinu, ali za sve prethodno nisu potrebni dodatni predmeti u školama, potrebno je deca budu usmeravana od najranijeg detinjstva dobrim vrednostima. I osećaju odgovornosti. I prema sebi, i prema porodici i prema društvu.