Lošije poslovanje velikih državnih preduzeća u 2024: Kako su se istopili profiti

Neto rezultat dva velika državna preduzeća, EPS-a i JP Pošta Srbije značajno je lošiji u poređenju sa onim iz 2023, pokazuju nedavno objavljeni finansijski izveštaji ovih preduzeća.

Dobit EPS-a u 2024. godini gotovo pet puta je manja nego godinu dana ranije, dok je Pošta zabeležila profit manji za milijardu dinara u poređenju sa 2023. godinom.

Naime, iz finansijskih bilansa EPS-a vidi se da su ukupni prihodi najvažnijeg državnog sistema smanjeni za 55 milijardi dinara. Oni su sa 513,5 milijardi dinara u 2023. godini pali na 458,3 milijarde u prošloj. Sa druge strane, rashodi su porasli za 40 milijardi dinara u poređenju sa 2023. Otkuda je pad dobiti tako drastičan. Profit EPS-a se sa 112,4 milijarde dinara survao na samo 24,3 koliko je iznosio u 2024.

Pošta Srbije je, sa druge strane, imala rast ukupnih prihoda. Oni su u 2024. godini iznosili 36,4 milijarde, za razliku od 35,3 koliko su bili godinu dana ranije. Ipak, rashodi Pošte su rasli brže, pa je u konačnom rezultatu, neto profit smanjen za tačno milijardu dinara.

Iznosio je 2,1 milijardu dinara dok je u 2023. bio 3,1 milijardu.

Forbes Srbija istaživao je zašto se to desilo, kao i kakve rezultate poslovanja su ostvarila druga državna preduzeća koja su do sada obelodanila svoje finansijske rezultate za 2024.

U EPS-u kažu – neuporedivo

U odgovorima EPS-a za Forbes Srbija piše da „poređenje 2023. i 2024. godine samo kroz ostvarenu dobit ne daje realnu sliku napretka u poslovanju i poslovne sigurnosti kojoj EPS teži“. Kažu da su ove dve godine bile neuporedive i kada se pogledaju investicije, uslovi na tržištu, potrošnja, kao i stanje hidrologije. „EPS već dve godine pozitivno posluje i ostvaruje dobit, i uprkos globalnoj energetskoj krizi i izazovima na tržištu, kao i nasleđenom stanju iz 2021. i 2022“, odgovaraju u ovom preduzeću.

U kompaniji kažu da su tokom 2024. samo u budžet Srbije na ime poreza na dobit uplatili 200 miliona evra, dok su ukupne investicije premašile 550 miliona. Od toga, 93 odsto su finansirali sopstvenim sredstvima. Investicije su prošle godine bile za oko 115 miliona evra ili 26 odsto veće nego u 2023.

„Završeni su obimni planirani remonti, među kojima i kapitalni remonti blokova B1 u Kostolcu i A2 u TENT-u, kao i revitalizacija prvog agregata jedine reverzibilne hidroelektrane RHE Bajina Bašta. Takođe, u 2024. posle više od tri decenije EPS je preuzeo novi proizvodni kapacitet, blok B3 u Kostolcu. U rudarski deo EPS je prošle godine uložio 21,1 milijardu dinara sopstvenih sredstava. Sve to pratile su niže cene električne energije za komercijalne kupce i do 30 odsto u odnosu na 2023, znatno lošija hidrologija, kao i rekordna letnja potrošnja“, odgovaraju oni na pitanja Forbes Srbija.

Transformacija bez rezultata

Činjenice su, međutim, sledeće. Profit EPS-a je u 2024. spao na iznos poreza na profit koji su uplatili u budžet za prethodnu godinu. I taj pad profitabilnosti je posledica, sa jedne strane, manje proizvodnje od planirane, ali i veće potrošnje usled visokih letnjih temperatura. Iz bilansa uspeha ovog preduzeća jasno se vidi da su prihodi od prodaje struje smanjeni, dok su rashodi, i to po svim osnovama, rasli. Transformacija EPS-a u akcionarsko društvo, promena menadžmenta, a naročito uvođenje tri člana iz norveške konsultanstske kuće u Nadzorni odbor nisu doprineli boljem poslovanju, kako je ranije obećavano.

I Pošta podbacila

U preduzeću Pošta Srbije nisu odgovorili na naša pitanja zbog čega im je u prethodnoj godini dobit smanjena za oko 40 odsto u poređenju sa 2023.

Iz njihovog bilansa uspeha, međutim, vidi se da oni nisu imali problem sa poslovnim prihodima. Oni su u prošloj godini bili veći za oko milijardu dinara. Otprilike za iznos koji je gotovo identičan kao i smanjenje dobiti ovog javnog preduzeća. Razlog za to je veći rast rashoda.

Pošta je, naime, povećala u 2024. ukupne rashode sa 31,5 milijarde dinara na 33,9 milijardi. Sa druge strane, poslovni rashodi rasli su još drastičnije, gotovo četiri milijarde dinara. Najveći rast na rashodnoj strani zabeležen je kod troškova za zarade i naknade zaposlenima, a zatim i troškovi materijala, energije i goriva, pokazuje njihov bilans uspeha.

Pritom, investicije Pošte su, takođe, smanjene u 2024. u odnosu na godinu ranije. U godišnjem izveštaju o poslovanju vidi se da su ulaganja ovog javnog preduzeća u 2023. bila 4,5 milijardi dinara, dok su prošle godine pala na samo 1,9 milijardi.

U Železnicama ništa novo

Železnice Srbije AD ostvarile su prošle godine rast gubitka veći od 500 odsto. Neto gubitak od 167,6 miliona dinara iz 2023. porastao je u prošloj godini na milijardu dinara, pokazuje njihov finansijski izveštaj.

Ukupni prihodi ovog preduzeća porasli su u prošloj godini. Oni su u 2024. iznosili 1,6 milijardi dinara, za razliku od 936,9 miliona koliko su iznosili godinu dana ranije. Sa druge strane, rashodi su sa milijardu dinara skočili na 2,6 milijardi. Najveći rast rashoda, međutim, nije došao iz poslovanja. Naprotiv, trošak negativnih kursnih razlika u slučaju Železnica Srbije porastao je sa 125 miliona dinara na 1,7 milijardi dinara koliko je iznosio u 2024.

Inače, ovo preduzeće je prema javno dostupnim podacima, više od 3.200 dana u blokadi. Iznos je prema istim podacima 1,1 milijardu dinara i ima 105 zaposlenih.

Izuzev matičnog preduzeća, finansijski izveštaj objavila su i dva od tri državna preduzeća koja rade u sastavu sistema železnica. Osim preduzeća Infrastruktura železnice Srbije, poznato je kako je poslovala i firma Srbija Kargo. Ukupni prihodi ovog preduzeća smanjeni su u prethodnoj godini za 1,1 milijardu dinara. Oni su 2023. iznosili 12,7 milijardi dok su prošle godine smanjeni na 11,6 milijardi. Sa druge strane, ukupni rashodi su manji su za oko 100 miliona dinara.

Neto rezultat, na kraju, je gubitak veći za milijardu dinara, to jeste povećan je sa 1,6 na 2,6 milijardi.

Rezultati poslovanja preduzeća Srbijavoz još uvek nisu objavljeni. Isto je i sa Srbijagasom.