Mark Barnet, Mastercard: Srbija ima sve što je potrebno za digitalna plaćanja

Ovogodišnji Kopaonik biznis forum okupio je više od 1.600 učesnika koji su tokom četiri dana diskutovali o najvažnijim ekonomskim i društvenim pitanjima – makroekonomskoj stabilnosti, uvođenju ESG standarda, primeni veštačke inteligencije, obrazovanju, klimatskim promenama i mnogim drugim. Gost 31. foruma bio je i Mark Barnett, predsednik kompanije Mastercard za Evropu, s kojim smo razgovarali o budućnosti digitalnih plaćanja.

Koji su trendovi u Vašoj industriji?

Ima mnogo novih trendova. Pre svega, morao bih samo da pojasnim, mnogi ljudi misle da mi izdajemo kreditne kartice. Mi to ne radimo, mi smo globalna tehnološka kompanija sa mrežom koja povezuje tri milijarde potrošača sa 120 miliona trgovaca, sa mnogim finansijskim institucijama kao posrednicima koje su naši partneri i koje izdaju kartice. Koji su trendovi? Kada sam prvi put počeo da radim u ovoj industriji, koristili smo ZipZap mašine, a zatim MagStripe koji se nalazio na poleđini plastike. Danas je sve postalo digitalno.

Tako smo prošli kroz ČIP i PIN tehnologiju, zatim je postalo beskontaktno, dok se sada sve radi na telefonu. Kada koristite telefon za plaćanje, na telefonu se ne nalazi broj vaše kartice, već nešto što se zove token koji se povezuje sa brojem vaše kartice.

Vrlo uskoro, te tri milijarde korisnika će se pretvoriti u 30 milijardi tokena. Dakle, ceo svet postaje tokenizovan na način koji plaćanje čini mnogo sigurnijim, bezbednijim i čini da se sve više ljudi okreće ka onlajn trgovini. Tako da mislim da je glavni trend digitalizacija, sve veća moć onlajn trgovine i sigurnost koju donosi plaćanje karticama.

Na primer, veštačka inteligencija, svi pričaju o AI. Mi koristimo veštačku inteligenciju, uglavnom mašinsko učenje, a ne generativnu veštačku inteligenciju, ali koristimo AI u našim modelima protiv prevare godinama i zapravo ih ažuriramo na sledeću generaciju AI.

Šta mislite šta će biti novi proizvodi ili novi trendovi koji će se uskoro biti implementirani ovde u regionu?

Mislim da će to biti nastavak onoga što se već dešava jer u ovom regionu, u Srbiji i širom Balkana uopšte, svi faktori za digitalnu ekonomiju već postoje.

Već postoji plaćanje karticama, postoji već godinama, ali povećava se njegova implementacija. Sada imate Google Pay i Apple Pay i sve druge vrste plaćanja, tako da postoje digitalna plaćanja. Ljudi su sve više navikli da registruju kartice i koriste e-commerce platforme, od kojih ima mnogo lokalnih, a prisutne su i velike globalne platforme.

Dakle, imate sve što je potrebno za potpuno digitalizovanu mrežu plaćanja, sistem plaćanja. Samo će biti potrebno malo vremena dok sve više ljudi ne bude imalo poverenja da koristi servise i biće, kao što imamo primere širom sveta, sve manje i manje keša u upotrebi. Ne kažem da ne bi trebalo da bude prostora za keš, naravno da treba, ali samo očekujemo da ćemo videti ubrzanje ovoga.

Da li biste rekli da su ljudi u regionu otvoreni za nove tehnologije?

Mislim da jesu, apsolutno. Iz onoga što smo videli, svedočimo da obim plaćanja enormno raste tokom godina. Očigledno je došlo do povećanja tokom pandemije. Mnogo trgovaca, posebno malih preduzeća, moralo je da pređe na Internet trgovinu. A nešto što smo videli nakon pandemije je da mnoga mala preduzeća sada imaju međunarodne baze klijenata jer kada ste onlajn, možete da isporučite svoje proizvode ili usluge bilo gde u svetu, a ne samo da pružate usluge lokalnoj zajednici. A to smo svakako videli i ovde u Srbiji i širom regiona.

Šta mislite o budućnosti digitalnih plaćanja i digitalnih novčanika i digitalnog novca?

Već svedočimo velikom procentu ličnih plaćanja. Prva stvar je tehnologija koja omogućava digitalno plaćanje u fizičkom svetu, pa se korišćenje Apple Pay ili Google Pay naziva beskontaktno ili NFC. I ovde ste mogli da koristite Tap on phone uslugu dugi niz godina.

To je tehnologija koju smo mi i druge mreže osmislili zajedno sa našim bankarskim partnerima i tako dalje. To je samo raslo eksponencijalno. Dakle, vidimo širom Evrope, 90% svih ličnih transakcija je beskontaktno i veoma, veoma dobar deo toga na uređajima kao što su telefon ili sat ili čak nosivi prstenovi i slične stvari. S druge strane jednačine, onlajn trgovine, ponovo smo videli veliko ubrzanje u tome tokom pandemije. Sada je malo usporeno, ali to su digitalna plaćanja u svojoj suštini.

To može da funkcioniše plaćanjem pouzećem, ali to baš i ne funkcioniše. Ne možete zaista biti e-commerce trgovac bez digitalnih plaćanja, a digitalna plaćanja su ono što mi radimo.

I da li digitalna plaćanja povećavaju obim potrošnje i prodaje?

Da, mislim da to sveukupno jača ekonomiju jer omogućava trgovinu. Dakle, vidimo da za svaki porast od 1% u prihvatanju dobijamo 0,1%. Svakih 10% povećanja prihvata, dobijamo povećanje od 1% BDP-a. Dakle, to je dobra stvar. Ali takođe nalazimo da gotovina zaista utiče na BDP jer je za trgovce skuplje rukovati njome, čuvati je na sigurnom, pomiriti je na kraju dana.

Tako da da, mislimo da to podstiče ukupnu količinu i povećava promet, olakšava. Još samo jedan zaključak o tome. Uz sve ove tokenizovane transakcije, vidimo da se stope prihvatanja u svetu onlajn trgovine stalno povećavaju.

Jer, na primer, ako ste u prošlosti izgubili karticu, morali ste da je zamenite svuda gde ste je koristili i registrovali. Sada se sve dešava automatski, pa se stope prihvata povećavaju.

Čuo sam vaše predavanje na kom ste rekli da je nova tehnologija svuda oko nas, ali mora da se koristi mudro. Šta mislite pod mudro?

Mi imamo privilegovanu poziciju da imamo uvid u veliki broj podataka sa naše mreže. I koristimo te podatke na dva glavna načina. Jedan je da povećamo sajber bezbednost. Dakle, pratimo mrežne transakcije širom sveta i ako vidimo nešto neobično, možemo ili da isključimo transakciju ili da je bliže pogledamo.

Druga strana toga je što pomažemo kupcima da donesu bolje odluke. To mogu biti vlade koje donose odluke o tome gde će investirati. To mogu biti preduzeća koja donose odluke o tome gde da otvore nove prodavnice, na primer. Ali sa tim podacima dolazi i odgovornost. Uzgred, mi kao Mastercard ne raspolažemo ličnim podacima. Banke poseduju te podatke i moraju se prema njima odnositi sa ogromnom pažnjom i poštovanjem.

Mi to ne posedujemo. Mi možemo da posmatramo trendove i zbirne podatke. Ali to je veoma značajna stvar i zato je važno da se postaramo da imamo standarde koji to regulišu kao GDPR u Evropi.

I mi pratimo GDPR standarde širom naše globalne mreže. Mislim da je AI još jedna oblast u kojoj ćemo morati da imamo neke standarde o tome kako da poslujemo – neke okvire oko cele tehnologije veštačke inteligencije, koja je još uvek u razvoju.

Bezbednosno pitanje je uvek aktuelno i prevara će uvek biti. Ali razmislite samo o obimu toga. Sa novim tehnologijama, da li će biti više prevara ili možete više učiniti za bezbednost da bi mreža bila još bezbednija nego sada?

U pravu ste. Prostor za prevaru će uvek da postoji, ali to je veoma mali procenat.

Ljudi su zabrinuti zbog toga. Jesu, zaista. I tako smo videli kada smo uveli ČIP i PIN, prevare u fizičkom svetu su skoro nestale.

Nedavno smo uveli nešto što se zove bezbednosna autentifikacija, što je autentifikacija u dva koraka u svetu onlajn trgovine, a takođe vidimo dramatično smanjenje prevara u tom segmentu. Dakle, to se smanjuje. Ali oni koji se bave prevarama su pametni i imaju svoje tehnike. Oni nastoje da budu u korak sa nama i pokušaju da razbiju sistem. Zato imamo alate poput veštačke inteligencije koje koristimo godinama.

Imamo servis koji se zove Decision Intelligence. Svaka transakcija koja dođe na Mastercard mrežu ima skor koji govori o tome da li je reč o potencijalnoj prevari, a zatim banka izdavalac može da odluči da li da odobri tu transakciju ili ne. Dakle, malo po malo, postajemo sve bolji i bolji u suočavanju sa prevarama u sistemu.