Milijardu evra „zelenih kredita“: Dokle se stiglo s projektima renoviranja Predsedništva, Vlade i drugih državnih zgrada

Srbija se u poslednjih 10 godina godina zadužila više od milijardu evra za projekte vezane za zelenu tranziciju, energetsku efikasnost, uvođenje obnovljivih izvora energije, razvojnu politiku zelenog rasta, razvoj tržišta biomase.

Zajmovi su ugovarani sa nemačkom razvojnom bankom KfW, Evropskom bankom za obnovu i razvoj, Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, Francuskom agencijom za razvoj (AfD).

Na potvrđivanje u parlamentu trenutno čeka još nekoliko kredita. Kredit kod AfD-a u iznosu od 135 miliona evra i kredit u istom iznosu kod banke KfW. Ova dva zajma su namenjena za „razvojnu politiku zelenog rasta“, odnosno drugu fazu tog programa.

Pored toga, na usvajanje poslanika, čeka i kredit od 50 miliona evra kod EBRD-a za uklanjanje iz upotrebe ekološki štetnih kotlarnica na fosilna goriva.

Srbija je prethodnih godina ugovorila niz zajmova za finansiranje projekata i programa koji treba da pomognu u zelenoj tranziciji i otporu klimatskim promenama.

Iz zajmova se finansira unapređenje politika i propisa, energetska efikasnost u zgradama javne namene, razvoj tržišta biomase, uvođenje obnovljivih izvora energije.

Dokle se stiglo sa renoviranjem zgrada?

Država je za energetsku efikasnost javnih objekata ugovorila nekoliko zajmova sa bankom KfW.

Krediti od 20 i 50 miliona evra ugovoreni su 2020. i 2023. za energetsku efikasnost u zgradama javne namene. Odnosno za drugu i treću fazu projekta.

Sa ovom bankom je još 2014. ugovoren zajam za projekat energetske efikasnosti u javnim objektima od 15 miliona evra.

Forbes je uputio nekoliko pitanja u vezi ovih zajmova Ministarstvu za javna ulaganja, koje je u sporazumima navedeno kao nadležno za koordinaciju projekta. Ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nismo dobili.

Sa bankom KfW je ugovoren i zajam od 50 miliona evra za prvu fazu rehabilitacije energetske efikasnosti bolnice Vojno-medicinska akademija – VMA. Ovaj zajam je potpisan 2020.

Radovi na VMA u pripremi

Prema odgovorima koje je Ministarstvo rudarstva i energetike dostavilo Forbes Srbija, na pitanja u vezi s renoviranjem VMA, do sada su izrađene neophodne analize u cilju izrade optimalnih tehničkih rešenja.

Ministarstvo navodi da je urađen energetski pregled objekta, izrada proračuna energetskih potreba objekta. Takođe izrađeni su i elaborati zaštite od požara i stanja konstrukcije, kao i studija kontaminacije putem plana pametnog uzorkovanja.

Trenutno se, kako navode, „priprema projektno-tehnička i tenderska dokumentacija za radove predviđene u prvoj fazi rekonstrukcije“.

Sam projekat, koji se odnosi na VMA, predviđa primenu niza mera usmerenih na postizanje veće energetske efikasnosti i unapređenje ukupne funkcionalnosti bolnice.

Među planiranim radovima su i izgradnja solarnih elektrana iznad parking prostora i na krovovima objekta, izgradnja nove kotlarnice i novih cevovoda.

Takođe, radiće se i rekonstrukcija sistema za pripremu sanitarne tople vode, te sanacija krovova na nižem delu objekta. Projekat obuhvata i rekonstrukciju Operacionog bloka i jedinica intenzivne nege.

Renoviraće se ministarstava, zavodi, Predsedništvo

Skupština je 2020. potvrdila i zajam od 40 miliona evra za energetsku efikasnost u zgradama centralne vlasti.

Zajam je ugovoren sa Bankom za razvoj Saveta Evrope. Namenjen je za finansiranje usluga i radova u vezi renoviranja – u najviše 28 zgrada centralne vlasti. U sporazumu o zajmu sa Bankom pisalo je da je trajanje programa 1. jun 2020 – 31.12.2024.

Za projekat je završena pripremna faza koja je finansirana iz sredstava granta u iznosu od 900.000 evra koji je dobijen od Investicionog fonda za Zapadni Balkan (WBIF) i SIGA-SCA. Trenutno je u toku druga faza, finansirana sredstvima zajma od 40 miliona evra, navode iz Ministarstva energetike.

Završena dva objekta

Do sada je završena projektno-tehnička dokumentacija, ali i radovi na energetskoj obnovi dva objekta: Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i Zavod za intelektualnu svojinu.

Takođe, u toku su radovi na energetskoj obnovi na tri objekta. U pitanju su Direkcija za mere i dragocene metale, Ministarstvo rudarstva i energetike i Republički sekretarijat za javne politike.

Za sedam objekata je u toku priprema projektno-tehničke dokumentacije. To su Uprava za poljoprivredno zemljište, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, SIV3, Nemanjina 22-26, Agencija za borbu protiv korupcije.

Među sedam objekata je i Nacionalni savet za koordinaciju saradnje sa Ruskom Federacijom i Kinom i Republička direkcija za imovinu.

Za Palatu Srbija se radi studija opravdanosti.

Objekti koji su planirani za renoviranje su i zgrada „LOLA“ (Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Državna revizorska institucija i Uprava za plaćanja), Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede, Ministarstvo prosvete.

Takođe, u planu je renoviranje i zgrade Predsedništva, zgrada u Bulevaru kralja Aleksandra 15, objekat Ministarstva trgovine i Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Renoviraće se i Agencija za zaštitu životne sredine, Vlada Srbije, Republička direkcija za mirno rešavanje radnih sporova. Takođe i Ministarstvo za evropske integracije, Zavod za zaštitu prirode Srbije i objekat u Dečanskoj 8-8a.

Projekat energetske efikasnosti za građane kasni

Srbija je 2022. zaključila i sporazum o zajmu sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj za „projekat čiste energije i energetske efikasnosti za građane“. Zajam iznosi 44,9 miliona evra. U sporazumu se navodi da je trajanje projekta do 30. novembra 2027.

Cilj je da bude povećan stepen energetske efikasnosti, održivog grejanja i krovne solarne fotonaponske energije u domaćinstvima u lokalnim samoupravama.

Program se realizuje kroz granotve lokalnim samoupravama koje učestvuju u projektu. A novac iz grantova se koristi za podršku vlasnicima jednoporodičnih objekata i pojedinačnih stanova u zgradama za višeporodično stanovanje.

Između ostalog je bila predviđena zamena prozora, vrata, izolacija krova, izolacija zidova, zamena kotlova, obnova toplotne mreže…

U nedavnom izveštaju koji je objavila Državna revizorska institucija, završetak radova na energetskim sanacijama u lokalnim samoupravama kasni i do dve godine, što usporava dinamiku povlačenja sredstava iz zajma.

Srbija zbog toga plaća naknadu na nepovučena sredstva. U 2023. je ta naknada iznosila 11,8 miliona dinara, a u 2024. 11,4 miliona dinara.

Krediti za biomasu, vodosnabdevanje, daljinsko grejanje

Pored zajmova za energetsku efikasnost Srbija je kod banke KfW ugovorila i dva zajma za razvoj tržišta biomase.

Jedan je ugovoren 2017, a drugi 2023, za prvu i drugu fazu projekta. Oba su vredna 20 miliona evra.

Namena ovih zajmova je finansiranje izgradnje i nadogradnje sistema daljinskog grejanja zasnovanih na obnovljivim izvorima energije za odabrane opštine i njihova preduzeća.

Takođe, od 2001. godine kroz kredite KWF-a se finansira rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Srbiji.

Projekat je do sada imao pet faza. Za poslednju petu fazu, kredit je ugovoren 2019, na iznos od 30 miliona evra.

Prema podacima na sajtu banke KFW, projekat je do sada pokrio 23 toplane i oko 30.000 industrijskih potrošača, koji su uključeni u različite faze projekta.

Za šta smo zajmili kod EBRD-a?

Srbija je kod Evropske banke za obnovu i razvoj ugovorila dva zajma za finansiranje programa otpornosti na klimatske promene i navodnjavanje.

Očekuje se da će unapređenje sistema za navodnjavanje doprineti povećanju efikasnog korišćenja vrednih resursa i otpornosti zemlje na klimatske promene. Kao i da će se stvoriti umeren broj novih ekonomskih mogućnosti. Uključujući veći prinos i povećane prihode od useva veće vrednosti.

Ovaj zajam se koristi za finansiranje izgradnje i rehabilitacije kritične infrastrukture za navodnjavanje u Negotinu, Svilajncu i Vojvodini.

Investicije će se finansirati iz inicijalno odobrenog kredita Srbiji u iznosu od 30 miliona evra i povećanja kredita usled povećanja troškova projekta od ukupno 18 miliona evra.

Kredit 1 se odnosi na investicije u Negotinu i Svilajncu u iznosu do 15 miliona evra iz 2019. Prema podacima EBRD-a, povećan je za iznos od 10 miliona. Kredit 2 se odnosi na investicije u Vojvodini, do iznosa od 15 miliona evram, koji je uvećan za osam miliona evra.

U julu 2024. sa EBRD je ugovoren zajam od 30 miliona evra, za obnovljive izvore energije u sistemima daljinskog grejanja.

Kroz projekat treba da se finansira ulaganje u proizvodnju toplotne energije iz obnovljivih izvora, u nekoliko preduzeća daljinskog grejanja koje se nalaze u malim i srednjima gradovima i u opštini Paraćin.

Uključujući, Niš, Kragujevac, Bečej, Pančevo, Vršac, Kruševac, Bogatić, Kraljevo i Novi Pazar.

Očekuje se da projekat bude završen do sredine 2027.

Krajem decembra država je sa EBRD ugovorila i zajam za projekat solarno-termalne elektrane u Novom Sadu, u iznosu od 105 miliona evra. Projekat će sprovoditi JKP Novosadska toplana Novi Sad. A očekuje se da će biti završen do kraja 2028.

Ozelenjavanje budžeta

Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD), KfW i AfD zajedno finansiraju razvojnu politiku zelenog rasta u Srbiji.

Iz Ministrstva finansija su u odgovoru Forbes Srbija naveli da Svetska banka ima različite modalitete pružanja finansijske podrške koje su namenjene reformama i ekonomskom razvoju.

Jedan od tih modaliteta su zajmovi za razvojnu politiku, na osnovu kojih se kroz program razvoja politika i institucionalnih mera obezbeđuje neposredna budžetska podrška.

Cilj ove podrške je podsticanje institucionalnih reformi i reformi javnih politika u cilju „ozelenjavanja“ makroekonomskog i fiskalnog okvira, povećanja otpornosti Srbije na negativne uticaje klimatskih promena, jačanje ekološke održivosti.

Ovaj program se realizuje u dve faze.

Za prvu fazu reformi Svetska banka opredelila je kredit od 149.900.000 evra, AFD – 135.000.000 evra, a KfW – 105.000.000 evra.

Iznos od 149,9 miliona evra iskorišćen je u junu 2024. godine, dok je iznos zajma koji je ugovoren posebnim sporazumom sa AfD, od 135 miliona evra, iskorišćen u decembru 2023.

Za drugu fazu programa je sa IBRD potpisan sporazum u martu ove godine. Iznos zajma po tom sporazumu je 153,7 miliona evra. On za sada nije iskorišćen, već je određen rok za njegovo povlačenje do 31. marta 2026.

U maju 2021. sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoje je ugovoren i zajam za „razvojne politike za efikasnost javnog sektora i zeleni oporavak“, u iznosu od 82.600.000 evra. Ukupan iznos zajma iskorišćen je i povučen u decembru 2021. godine.

Sa IBRD je zaključen i sporazum o zajmu od 69,3 miliona evra za „Unapređenje upravljanja javnim finansijama za zelenu tranizicju“. Od ukupnog iznosa zajma, izvršena su dva povlačenja sredstava. U aprilu 2024. godine 100.000 evra i 30. januara 2025. u iznosu od 189.000 evra.

EPS „zeleno finansiranje“

Ministarstvo finansija ugovorilo je krajem 2024. kredit sa Evropskom investicionom bankom u iznosu od 100 miliona evra. Ugovor nosi naziv „EPS zeleno finansiranje“.

U pitanju je okvirni zajam za finansiranje ključnih zelenih investicija u periodu 2024-2030. A cilj je da se poveća udeo obnovljivih izvora energije,

Novac će, kako se vidi iz dokumenta, biti korišćen za projekat modernizacije postojećih hidroelektrana. Takođe i za puštanje u rad novih postrojenja za proizvodnju obnovljivih izvora energije. Finansiraće se i konsultantske usluge.

Projekat okvirno obuhvata rehabilitaciju energetskih jedinica u tri hidroelektrane (Bistrica, Potpeć i Đerdap 2). Obuhvata i nekoliko novih objekata za obnovljive izvore energije. Uključujući više od 120 megavata solarnih elektrana, i rehabilitaciju Vlasinske hidroelektrane.

Garancije za dugove EPS-a i EMS-a

Pored direktnog zaduživanja, država je i garant za nekoliko kredita Elektroprivrede i Elektromreže.

Garant je za dva kredita koje je EPS ugovorio kod banke KfW za vetropark Kostolac. Jedan kredit je ugovoren 2017. na iznos od 80 miliona evra, a jedan 2024. na iznos od 30 miliona evra.

Sporazum o garanciji država je potpisala i 2023. za zajam od 100 miliona evra koji je EPS-a uzeo kod KfW-a za finansiranje Programa za ubrzanje razvoja obnovljivih izvora energije u Srbiji – faza I.

Država je i garant za zajam koji je Evropska banka za obnovu i razvoj 2024. dala EPS-u za revitalizaciju Vlasinskih hidroelektrana od 67 miliona evra.