Ministarstvo saobraćaja Mađarske za Forbes Srbija: Nema konkretnog datuma za otvaranje pruge, Kinezima ističe rok

Konkretan datum početka putničkog saobraćaja na pruzi od Budimpešte ka Beogradu još nije određen. Trenutno se odvijaju završni testovi Evropskog sistema za kontrolu vozova. Kineski stručnjaci rade na ispravci softverskih problema, a rok za završetak ovih ispravki se približava, navodi se, između ostalog, u odgovorima Ministarstva saobraćaja i investicija Mađarske, koji su dostavljeni portalu Forbes Srbija.

Forbes Srbija je mađarskom Ministarstvu saobraćaja i investicija uputio pitanja u vezi sa puštanjem u rad pruge Budimpešta-Beograd, u delu koji se odnosi na radove i prugu na mađarskoj strani. Odgovori su nam stigli pre nekoliko dana.

Kako se naslućuje iz odgovora, početak putničkog saobraćaja na pruzi Budimpešta-Beograd zavisiće od dinamike rešavanja identifikovanih problema na mađarskoj strani. Podsetimo, putnički saobraćaj na delu pruge sa srpske strane, odnosno od Beograda do Subotice, u funkciji je od oktobra prošle godine.

Nedavno je i ministar saobraćaja i investicija Mađarske David Vitezi rekao da bezbednost ostaje prioritet i da putnički saobraćaj može da počne tek kada budu ispunjeni svi preduslovi, prenosili su mediji.

Saobraćaj može da počne samo kada kineska kompanija završi svu neophodnu nadogradnju potrebnih softvera i bezbednosni testovi prođu najviše ocene, dodao je Vitezi. On je tada naveo da se sistem za kontrolu vozova, ključan za početak putničkog saobraćaja, koristi u Kini, ali ne i u Evropi, pa je bilo problema sa softverom, koji je morao biti ispravljen.

Šta kažu iz Budimpešte

Vlada Mađarske je pre nekog vremena najavila da je odlučila da pokrene postupak skidanja oznake tajnosti sa ugovora o investiciji u modernizaciju pruge Budimpešta-Beograd.

Pitali smo ministarstvo te države da li će taj postupak (skidanja oznake tajnosti) uticati na završetak projekta pruge i početak putničkog saobraćaja.

U odgovorima koji su dostavljeni Forbes Srbija, iz Ministarstva saobraćaja kažu da je Vlada pokrenula proces ukidanja odredbi o poverljivosti za železnički projekat Budimpešta–Beograd, u okviru bilateralnog sporazuma između Mađarske i Kine.

Dodaju da je krajem juna ministar saobraćaja David Vitezi obavestio Gong Taoa, ambasadora Kine u Mađarskoj o toj inicijativi.

„Pošto se projekat realizuje u okviru bilateralnog sporazuma, objavljivanje relevantnih ugovora zahteva i saglasnost kineske strane. Ne očekuje se da će ovaj proces uticati na pokretanje putničkog prevoza„, navode iz ministarstva.

Rešavaju se softverski problemi

U vezi sa trenutnim statusom radova na delu pruge kroz Mađarsku, navode da su u toku završni testovi Evropskog sistema za kontrolu vozova (ETCS). Taj sistem je neophodan za putnički saobraćaj.

Iz mađarskog ministarstva dodaju i da „još nije određen konkretan datum za početak putničkog saobraćaja“.

Tehnički stručnjaci MÁV-a (Mađarske državne železnice) prethodno su identifikovali niz softverskih problema.

Detaljna lista tih problema dostavljena je kineskim stručnjacima, koji već rade na njihovom ispravljanju. „Rok za završetak ovih ispravki se približava“, navodi se u odgovoru.

Ukoliko se identifikovani problemi uspešno reše, probne vožnje bez putničkog saobraćaja mogle bi početi već u avgustu kako bi se potvrdilo da je sistem u potpunosti spreman za putnički saobraćaj.

„Ukoliko se svi testovi uspešno završe, putnički saobraćaj bi mogao početi već ove jeseni„.

Sa druge strane, ako se identifikovani problemi ne reše u potpunosti, ili se tokom testiranja pojave dalji problemi, trenutni red vožnje ne može se održati i pokretanje putničkog saobraćaja moraće da bude odloženo.

„I za mađarsku vladu i za MÁV, bezbednost putnika je najveći prioritet“.

Putnički saobraćaj će stoga početi tek nakon što se svi testovi uspešno završe, zaključuju iz tog ministarstva.

„Dok kineski izvođač radova u potpunosti ne ispuni sve važeće evropske zahteve za bezbednost železnica, mađarska vlada neće prihvatiti sistem i putnički saobraćaj ne može početi“.

Evropski sistem za kontrolu vozova

Prema podacima na zvaničnom sajtu Evropske unije, ETCS je standard za kontrolu kretanja vozova, zasnovan na opremi ugrađenoj u upravljačnicu (kabinu) voza. Ta oprema omogućava nadzor kretanja voza, uključujući i njegovo zaustavljanje, u skladu sa najvećom dozvoljenom brzinom na svakoj deonici pruge.

Informacije o karakteristikama pruge dobijaju se od ETCS opreme postavljene pored pruge – eurobaliza ili putem radio-veze. Koriste se za izračunavanje i stalni nadzor najveće dozvoljene brzine tokom vožnje.

Reakcije mašinovođe se neprekidno prate, a ukoliko je potrebno, ETCS može automatski aktivirati hitno (prinudno) kočenje voza.

Kina-Mađarska-Srbija

Projekat srpsko-mađarske železnice, za Vladu Srbije je, kako sama navodi u dokumentima, od „izuzetnog strateškog značaja.

Ta pruga predstavlja deo osnovne saobraćajne transverzale Srbije i direktno povezuje tri od pet najvećih gradova u Srbiji. Pruga je deo jedinstvene evropske železničke mreže (TEN-T) na teritoriji Srbije.

Takođe je i značajan segment južnog kraka Pomorskog puta svile 21. veka. On železničkom vezom spaja pomorsko-kontejnerski centar Kine u Pireju i luke Dalekog istoka sa zemljama jugoistočne, centralne i istočne Evrope.

Ukupna dužina pruge Beograd-Budimpešta je 350,7 kilometara.

Od toga je 183 kilometara kroz Srbiju, a 167,7 kroz Mađarsku, pokazuju podaci iz izveštaja srpskog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U Srbiji je projekat srpsko-mađarske železnice obuhvatio rekonstrukciju i modernizaciju postojećeg koloseka i izgradnju drugog koloseka pruge za mešoviti saobraćaj za brzine do 200 kilometara na čas, na pruzi Beograd-Novi Sad-Subotica-državna granica (Kelebija).

Tri deonice

Deo projekta u Srbiji bio je podeljen na tri deonice. To su Beograd Centar-Stara Pazova, Stara Pazova-Novi Sad i Novi Sad-Subotica-državna granica.

Dve deonice (Beograd-Stara Pazova i Novi Sad-Subotica-državna granica) radile su kineske firme. One su većinski, 85 odsto, finansirane iz zajma kineske Export-Import banke.

Glavni ugovarač radova bio je konzorcijum kineskih firmi CRIC-CCCC. Odnosno, China Railway International Co. i China Communications Construction Company.

Sa druge strane, radovi na deonici Stara Pazova-Novi Sad bili su finansirani iz ruskog kredita. Stoga je na toj deonici glavni ugovarač bila kompanija RZD International.

Pruga od Beograda do Novog Sada puštena je u rad u martu 2022. godine, dok je deo pruge od Novog Sada do Subotice pušten u rad 3. oktobra 2025. Redovni putnički saobraćaj na brzoj pruzi Beograd-Subotica počeo je 8. oktobra.

Na osnovu podataka u izveštajima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, dolazi se do vrednosti od oko 2,37 milijardi dolara za deonice pruge u Srbiji.

Deonica 1

Komercijalni ugovor za za deonicu Beograd Centar-Stara Pazova, potpisan je 2016. godine. Njegova inicijalna vrednost bila je 350.162.540 dolara.

Ugovor je predvideo da se 85 odsto ugovora finansira iz zajma kineske Export-import banke. A ostatak od 15 odsto iz budžeta Srbije.

Izveštaji o radu Ministarstva građevinarstva pokazuju da je za ovu deonicu potpisano nekoliko aneksa. Neki su predvideli i naknadne radove i troškove na deonici. Na primer, aneks 2, čija je vrednost iznosila 2,27 miliona dolara predvideo je naknadne radove koje je „izvođač radova tokom realizacije uočio i predložio investitoru da se izvrše“.

Predmet Aneksa 3, čija je vrednost bila 58,9 miliona dolara dolara, bili su radovi koji obuhvataju nabavku i isporuku opreme, ugradnju, testiranje i puštanje u rad signalno-sigurnosnih podsistema, i telekomunikacionih i upravljačkih podsistema na deonici Stara Pazova – Novi Sad (radi unifikacije opreme i podsistema). Ovu deonicu je, podsetimo, radila ruska firma RZD International.

Još aneksa za deonicu 1

Aneks 4 odnosio se na obim naknadnih radova, prema zahtevu investitora i finansijera, kao i za produženje roka za završetak radova prema zahtevu izvođača. Vrednost tog aneksa bila je 15 miliona dolara.

Aneks 5 bio je vredan 6,66 miliona dolara. Predmet tog aneksa bio je obim radova, nabavka opreme, kao i ostale usluge za potrebe dinamičkog ispitivanja po završetku izgradnje pruge, za deonicu Beograd Centar – Stara Pazova i Stara Pazova – Novi Sad.

Aneks 6, čija je vrednost bila 25,3 miliona dolara odnosio se na naknadne radove na deonici pruge Beograd Centar-Stara Pazova i Stara Pazova-Novi Sad. Po zahtevu finansijera i investitora, kao i odlukom inženjera.

Aneks 7 odnosio se na naknadne radove u iznosu od 16,36 miliona američkih dolara.

Nakon svih ovih aneksa, ukupna vrednost Komercijalnog ugovora za ovu deonicu, Beograd centar-Stara Pazova, sa svim pratećim aneksima iznosila je 474,7 miliona dolara.

Svi radovi na toj deonici pruge su završeni početkom marta 2022. godine i pruga je puštena u komercijalni saobraćaj 19. marta 2022. godine.

Ruski kredit

Za deonicu Stara Pazova – Novi Sad je poznato da je glavni ugovarač bila ruska kompanija RZD International. Deonica je, takođe, zvanično puštеna u komеrcijalni saobraćaj 19. marta 2022..

Najvećim delom je finansirana iz ruskog državnog izvoznog kredita. Iz tog kredita finansirani su različiti projekti u Srbiji vezani za železnicu, a ne samo deonica ove pruge.

Prema podacima na sajtu Ministarstva građevinarstva, koji se odnose na projekte finansirane iz ruskog kredita, deonica Stara Pazova-Novi Sad koju je radila firma RZD International bila je podeljena na dve komponente.

Prva se odnosila na izgradnju vijadukta i tunela Čortanovci, a vrednost je bila 337,6 miliona dolara. Druga komponenta se odnosila na radove na izgradnji otvorеnе prugе na dеonici Stara Pazova – Novi Sad, koja je iznosila 255,6 miliona dolara.

Pored ova dva iznosa, iz ruskih kredita je uzeto i 58,7 miliona dolara. Novac je bio namenjen za finansiranje radova na izgradnji еlеktrotеhničkе infrastrukturе na dеonici Stara Pazova – Novi Sad.

Deonica do granice

Kada se radi o deonici Novi Sad-Subotica-državna granica, komercijalni ugovor za nju predviđao je ukupnu vrednost od 1,162 milijardi dolara, za projektovanje i izgradnju.

Od toga je 85 odsto finansiranja iz kredita kineske Export-Import banke, a ostatak je učešće Srbije.

Ugovor je, vidi se iz izveštaja Ministarstva, imao nekoliko aneksa od kojih su neki predviđali naknadne radove i varijacije.

Na primer, aneksom 2 predviđeni su naknadi radovi u vrednosti od 6,5 miliona dolara.

Aneks 3 se odnosi na naknade radove i varijacije odobrenih odlukom inženjera, a koje su odobrene odlukom investitora i finansijera. Vrednost aneksa 3 bila je 28,1 miliona dolara.

Aneks 4 komercijalnog ugovora potpisan je, takođe, zbog naknadnih radova, varijacija i izmene tabele cena usled tehničkih grešaka. I oni su, kako piše u izveštaju, odobreni „odlukom inženjera, a koje su odobrene od strane finansijera i investitora“. Vrednost aneksa 4 bila je 52,3 miliona američkih dolara.

Ako se prvobitnoj vrednosti komercijalnog ugovora doda vrednost naknadnih aneksa, dolazi se od iznosa od oko 1,25 milijardi dolara za ovu deonicu.

Poznato je da je bio usvojen i Aneks 5 (vredan 42,2 miliona dolara), ali ga je resorno ministarstvo naknadno povuklo.