Može li osiguranje da sačuva kvadrate od urušavanja

Samo je zakrckala i sekund kasnije kliznula u ponor. Pola kuće, decembra prošle godine, u voždovačkoj Ulici vojvode Stepe survalo se u gradilište. Pamte Beograđani da je gradnju novih kvadrata u Vidovdanskoj ulici na Vračaru, u julu 2021. godine, platila urušavanjem susedna zgrada.

Paradigma žrtve koju su stanari podneli jer je neko, očigledno nesavesan, poželeo da gradi tik uz njihove domove je – Dubljanska ulica. Zemlja je 2008. progutala četiri kuće i toliko porodica učinila beskućnicima. Poslednjim izmenama Zakona o planiranju i izgradnji država je rešila da, makar, ukoliko nevešti neimari poruše građevine u okolini – ne bude adresa za podmirivanje štete.

Pravila gradnje u Srbiji često se menjaju. Skoro svake godine. Krupnije promene regulativa je pretrpela 2014. i četiri godine kasnije. Doterivana je i svake naredne. Poslednja verzija zakona pripremana je nešto duže i uvodi više novina. Jedna od njih je i obavezna polisa osiguranja.

„Investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu pre početka izvođenja radova. Uz prijavu radova podnosi se dokaz o regulisanju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa ovim zakonom, rešenje o kućnom broju, dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi, polisa osiguranja od štete prema trećim licima koja može nastati izvođenjem radova, saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako se radi o objektu za koji je utvrđeno da podleže izradi studije o proceni uticaja na životnu sredinu, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine, kao i drugi dokazi određeni propisom kojim se bliže uređuje postupak sprovođenja objedinjene procedure“, nova je verzija člana 148. „Polisu osiguranja iz stava 2. ovog člana dostavlja investitor ili izvođač radova“.

Ova pravila se primenjuju od 4. avgusta kada je Zakon o planiranju i izgradnji stupio na snagu. U godini u kojoj građevinarstvo, makar u drugom kvartalu, beleži rast od 15 odsto, novu obavezu bi mnogi mogli da osete. Samo u julu, što su poslednji dostupni podaci, izdato je 2.706 građevinskih dozvola.

Veliki investitori ne rizikuju

Dobroslav Bojović, vlasnik građevinskih firmi Napred i Energoprojekt, uverava da velikim investitorima nova regulativa ne menja poslovanje. Oni su, kaže, i dosad osiguravali svoje projekte.

„Uvek smo plaćali polisu osiguranja. Obaveza će biti problem možda manjim investitorima“, kaže Bojović za Forbes Srbija. „Kada su objekti veći od 20.000 kvadrata, mi insistiramo i na reosiguranju. Podrazumeva se da poštujemo procedure. Ako je šteta nastala zbog nesavesnog rada, onda firma osiguranju nadoknađuje štetu. Ukoliko se desi šteta, imalac polise osiguranja obaveštava osiguravajuću kuću. Njihov agent izlazi na teren, procenjuje štetu, ali i traži uzrok. Naše polise osiguranja štite i od drugih stvari, od nevremena, više sile, loma… Najmanje je 20 stavki. Ni u svetu nigde ne možete bez toga da prijavite radove“.

Trenutno je kod osiguravajućih kuća moguće osigurati objekat u izgradnji i opremu i objekat u montaži. Tako se osigurava sve što ulazi u predračunsku vrednost objekta – sav materijal i svi radovi, oprema, mašine. Polisa daje pokriće i od požara i udara groma, eksplozije, oluje, grada, manifestacija i demonstracija, snežne lavine, poplave, bujice i visoke vode, klizanja tla, odronjavanja zemljišta, loma opreme i građevinske nezgode. Dodatna mogućnost je da se ugovori i osiguranje odgovornosti prema trećim licima.

Osiguravači kasne s ponudama

Osiguravači, međutim, još nisu pripremili novu ponudu za investitore. Nezvanično, kod onih kod kojih ova vrsta osiguranja ide u paketu sa osiguranjem objekata u izgradnji i montaži, moraće da se izdvoji i odvojeno ponudi samo osiguranje odgovornosti prema trećim licima. Konkretni uslovi, međutim, još nisu definisani. Izvođači i investitori moraće da sačekaju da osiguravajuće kuće osmisle polise koje će ispuniti zahteve nove regulative.

Možda u Srbiji više grade mali investitori nego veliki, tek osiguravajuće kuće dosad nisu baš trljale ruke od posla po ovom osnovu. Graditelji koji stvari nisu prepuštali slučaju skoro da su dosad bili retkost.

„Pre nego što je izmenama Zakona o planiranju i izgradnji iz 2023. osiguranje odgovornosti investitora od štete prema trećim licima koja može da nastane izvođenjem radova, uvedeno kao obavezno osiguranje, ovakva vrsta osiguranja je bila dobrovoljna, i mogla je da se ugovori uz osiguranje objekata u izgradnji, kao dopunski rizik“, pojašnjavaju u Narodnoj banci Srbije za Forbes Srbija. „Imajući u vidu da ovaj proizvod osiguranja nije bio u velikoj meri prisutan na tržištu osiguranja, zbog čega je i uvedena njegova obaveznost, Narodna banka Srbije ne raspolaže detaljnim podacima o prisutnosti ovog proizvoda u prethodnom periodu“.

Da bi se stekla gruba procena koliko je graditelja dosad svojom voljom osiguravala građevinski poduhvat, NBS nam je objedinila nekoliko približnih polisa. Sabrali su osiguranje ugovorene odgovornosti izvođača građevinskih radova, vršilaca stručnog nadzora ili tehničkih pregleda, osiguranje ugovorene odgovornosti izvođača montažnih radova i osiguranje od projektantske odgovornosti.

Osigurani su ubedljiva manjina

„Podaci o prisutnosti osiguranja od odgovornosti izvođača radova govore da ih je u 2020. godini bilo 1.462“, odgovorili su nam iz NBS. „U 2021. godni je bilo 1.511, a lane 1.532 osiguranja ugovorene odgovornosti izvođača građevinskih radova, vršilaca stručnog nadzora ili tehničkih pregleda“.

Dosadašnja praksa pokazuje da polisa nije veliko opterećenje za investitora, odnosno izvođača. Prosečna premija je tokom 2020. iznosila 78.037 dinara. Godinu kasnije prosek je pao na 72.205 dinara, a prošle na – 68.783 dinara. Pojedinima su one donele veću korist.

„U 2020. godini su rešene 53 štete, u 2021. ih je bilo 46, a prošle godine 65 šteta“, dodaju u NBS. „Prosečan iznos rešene štete ove tri godine je bio 115.547 dinara, 513.848 i 212.892 dinara. Ukoliko bi dodali i osiguranje ugovorene odgovornosti izvođača montažnih radova i osiguranje od projektne odgovornosti ukupan broj zaključenih osiguranja bi po navedenim godinama bio sledeći: 2.693, 2.869 i 3.100. Prosečna premija bi bila sledeća: 107.034 dinara, 117.526 dinara i 105.000 dinara, respektivno. Pri tome, u posmatranim godinama broj rešenih šteta bi bio 57, 52 i 71, respektivno, sa prosečno isplaćenim iznosom od 128.719 dinara, 665.865 dinara i 284.437 dinara.

I ovako sabrani, osigurani su bili ubedljiva manjina na srpskim gradilištima. U godini kada su se 2.693 investitora zaštitila polisom, završene su 28.194 zgrade. Naredne godine je sagrađeno ukupno 27.572 zgrada, a tokom 2021. spremno za stanare je bilo 32.954 objekata. To pokazuju statistički godišnjaci Republičkog zavoda za statistiku.

Ko sve mora da bude osiguran

S druge strane, u Srbiji čitav niz zakona predviđa obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti. Na tom spisku su, između ostalih, stečajni upravnici, javni izvršitelji, javni beležnici, advokati, licencirani procenitelji, društva za reviziju… Istu obavezu imaju i arhitekte, inženjeri i svi kojima je poveren nadzor.

Firma ili preduzetnik, koji obavlja poslove izrade i kontrole tehničke dokumentacije, stručnog nadzora ili tehničkog pregleda, mora biti osigurano od odgovornosti za štetu koju može pričiniti drugoj strani, odnosno trećem licu. Suma osiguranja za ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti iznosi najmanje 15.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije, za preduzetnike, odnosno 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti za druga pravna lica.