Nakon godine Trampovog zemljotresa slede naknadni potresi: Forbes Srbija na CEE forumu u Beču

Forum Centralne i Istočne Evrope (Central Eastern European Forum – CEE) održan je i ove godine u Beču, 13. i 14. januara, uz podršku Fajnenšel Tajmsa. Svake godine u januaru, već 31 godinu zaredom, okuplja ministre finansija, guvernere centralnih banaka, bankare, kompanije i globalne investitore, a događaju ove godine je prisustvovala i naša redakcija.

„Ovo je zaista istorijski skup sa 2.400 ljudi iz čitavog regiona. Znamo da će ovde biti sklopljeni brojni poslovi, izgrađeni odnosi, i nadamo se, neke nove priče koje ćemo poneti kući. Zato hajde da ovde na konferenciji napravimo vesti“, rekla je Klar Beret, Consumer Editor u Fajnenšel Tajmsu u uvodnom obraćanju.

Ministar finansija Austrije: Postoji mnogo razloga za optimizam

Na samom otvaranju konferencije, obratio se i ministar finansija Austrije, Markus Marterbauer koji je rekao da najnovije prognoze Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, za privrede Centralne i Istočne Evrope pokazuju relativno snažan rast, čak i u „ekonomski izazovnim vremenima“.

„Region se suočava sa značajnim izazovima. Slabost nemačke industrije, dodatno pogoršana carinama koje uvode glavni trgovinski partneri, demografske promene i ruska ratna agresija na Ukrajinu i dalje utiču na region. Ipak, smatram da postoji mnogo razloga za optimizam“, navodi Marterbauer.

To bi, kako je istakao, moglo da dovede do strukturne tranzicije sa izvoznog modela rasta ka „održivijem modelu zasnovanom na domaćoj potrošnji i investicijama“.

Jačanje pametne i efikasne politike

U svom obraćanju istakao je i da 22 odsto izvoza robe iz Austrije ide u region CEE. I više od 30% austrijskih direktnih investicija usmereno je ka ovom regionu.

„Više od 15% radnika u Austriji, to je preko 600.000 ljudi, potiče iz ovog regiona. Mogao bih da navodim još mnogo podataka. Ekonomski napredak tokom proteklih decenija predstavlja veoma snažnu priču o uspehu“, ističe Marterbauer.

U prilog jačanju evropske ekonomije idu i pametne i efikasne politike, naveo je Marterbauer. One obuhvataju smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva, povećanje stope učešća radno sposobnog stanovništva, kao i jačanje zdravstvenog sistema.

„Ovi napori mogu predstavljati osnovu za obnovu konkurentnosti Evrope i CEE regiona u promenjivom globalnom okruženju. Na kraju, ali ne i najmanje važno, jačanje jedinstvenog tržišta kapitala i obnovljeni fokus na evropsku integraciju, kako je, na primer, navedeno u izveštajima Dragija i Lete, ključni su sastojci za jačanje evropske ekonomije“, dodaje.

Pucanje AI balona i obnova Ukrajine

Lekcije koje smo naučili iz finansijske krize pre 16 godina, kaže on, sada daju rezultate. Čitav sistem je znatno stabilniji nego tokom te krize.

„Danas je finansijski sektor regiona dobro kapitalizovan, obezbeđuje stabilno finansiranje i može delovati ne samo kao amortizer negativnih šokova, već i kao pokretač promena i pravednog razvoja. Ovaj sektor je ključan u obezbeđivanju kapitala za dugoročne investicije i usvajanje najsavremenijih tehnologija. Takođe će, zajedno sa institucijama kao što su Svetska banka, EBRD ili EIB, imati ključnu ulogu u obnovi Ukrajine, kroz ekspertizu i finansiranje“, ističe.

Ipak, kaže, još nije dostignut cilj.

„Dok neki analitičari smatraju da bi pucanje AI balona moglo predstavljati najveći ekonomski rizik u 2026. godini, ja i moje kolege iz EcoFin-a se bavimo fiskalnim troškovima ruske agresije na Ukrajinu. Neposredno pre Božića, dodatnih 90 milijardi evra stavljeno je na raspolaganje Ukrajini. Ukupni fiskalni troškovi su ogromni. Istovremeno, većina država članica EU suočava se sa izazovima finansiranja i starenja društva, a izgradnja odbrambenih kapaciteta dodatno opterećuje budžete. Zajednički napori mogu smanjiti troškove u tom pogledu“.

Izazovi u 2026. godini usmereni na digitalni evro

Najvažnija tema ove godine je, kaže on, višegodišnji finansijski okvir EU za period 2028-2034. Poseban akcenat treba staviti na istraživanje i razvoj radi povećanja konkurentnosti, borbu protiv klimatske krize i obezbeđivanje veština neophodnih za inovacije. A pomak u tom pogledu, kako je istakao, mora da se ostvari već 2026. godine.

Kako je istakao, prema istraživanjima EIB-a, niska ulaganja u istraživanje i razvoj, kao i nedovoljna doživotna edukacija i imigracija, ključni su razlozi za manjak kvalifikacija u regionu. U vremenima geopolitičkih turbulencija, adekvatan odgovor na mnoge probleme Evrope jeste snažnija Evropa.

„Radimo na snazi Evrope. Čak 80% proizvoda i usluga proizvedenih na jedinstvenom tržištu EU troši se unutar same EU. Najvažniji trgovinski partner Evrope je – Evropa. Snažnoj Evropi potrebne su i finansije za obezbeđivanje evropskih javnih dobara. To znači da su nam potrebni veći sopstveni resursi u okviru višegodišnjeg finansijskog okvira, posebno u oblasti finansijskih tržišta. Izazovi u 2026. biće usmereni na pripreme za digitalni evro, kao i na napredak Unije štednje i investicija. Kada je reč o inicijativi Unija štednje i investicija, želim da budem vrlo jasan: potrebne su nam finansijske reforme“, zaključuje.

Gajet: Neizvesna godina

Pred punom konferencijskom salom govorio je i prvi potpredsednik EBRD-a Greg Gajet koji je rekao da smo prethodne godine svedočili verovatno „nezabeleženim potresima“ na tržištu i u geopolitici, što će stvoriti prilično neizvesne izglede dok ulazimo u 2026.

Identifikovao je i tri najvažnija pokretača budućeg prosperiteta.

„Prilično smo optimistični u pogledu rasta u čitavom regionu. Očekujemo da će on u 2026. dostići 3,3%, što je na višem nivou u poređenju sa globalnim rastom BDP-a. Naravno, postojaće razlike među zemljama. Brži rast je verovatniji u istočnim i južnim delovima EBRD regiona, dok se sporiji rast očekuje u centralnoj Evropi. Ovaj nivo rasta od 3,3% izgleda povoljno u poređenju sa prognozama za veliki deo sveta ove godine“, ističe Gajet.

Ipak, Gajet je identifikovao i najveće rizike za ovu prognozu. Oni se tiču daljeg usporavanja nemačke privrede, naročito u automobilskoj industriji.

„Međutim, postoji i potencijalna pozitivna strana – brža reorganizacija globalnih lanaca snabdevanja, pri čemu se ovaj region već koristi kao centar za montažu i proizvodnju namenjenu atraktivnim tržištima zapadne Evrope. Iako bih svakako voleo da živimo u manje haotičnom svetu, verujem da sadašnji i projektovani trendovi idu u prilog regionu. Premeštanje lanca snabdevanja, preraspodela globalnih investicionih sredstava, produbljivanje regionalne saradnje, kao i rast ulaganja u odbranu i energetiku – sve to snažno podržava ovaj region“, ističe.

Jasan pomak u energetici: Sistem čistiji, jeftiniji, otporniji i bezbedniji

U svom obraćanju Gajet se osvrnuo i na reorganizaciju lanaca snabdevanja i ponovnu industrijalizaciju regiona.

„CEE ima dodatnu prednost zbog blizine, a u mnogim slučajevima i članstva u najvećem tržišnom bloku na svetu – EU. Osnovni faktori su povoljni: kvalifikovana radna snaga i snažna industrijska baza. Na primer, mi sarađujemo sa brojnim azijskim kompanijama koje razmatraju proširenje ili uspostavljanje novih proizvodnih centara u CEE regionu, u oblastima energetske infrastrukture, automobilske industrije i opšte proizvodnje. Zapravo, kako su trgovinski tokovi već regionalno integrisani, više od 50% uvoza odvija se između zemalja regiona, i međunarodne i domaće kompanije stvaraju regionalne lance snabdevanja unutar CEE“, objašnjava.

Napredak se, kaže, vidi i u drugom pokretaču prosperiteta – energetici.

„U poslednjih pet godina došlo je do jasnog pomaka, pri čemu je 10% proizvodnje energije prešlo sa fosilnih goriva na obnovljive izvore, uz istovremena ulaganja u elektroenergetsku mrežu. Sve to predstavlja početno ulaganje u stvaranje energetskog sistema budućnosti. Taj energetski sistem biće čistiji, jeftiniji, otporniji i bezbedniji“, ističe.

Sistem će se, prema njegovim rečima, oslanjati na kombinacije prirodnog gasa i nuklearne energije koja će podržavati rast proizvodnje iz obnovljivih izvora.

Prošla godina bila je godina „Trampovog zemljotresa“

Redakcija Forbes Srbija prisustvovala je i panelu Globalni i CEE ekonomski pregled, u organizaciji UniCredit banke.

Direktor i glavni urednik The Investment Institute-a Edoardo Kampanela osvrnuo se na izveštaj „Compass 2026“ sa naglaskom na naslov:„Trampov potres – naknadni udari“.

Ideja je da nakon velikog zemljotresa obično sledi period naknadnih potresa, manjih podrhtavanja koja postepeno jenjavaju.

„Ideja je da je 2025. bila godina Trampovog zemljotresa, a da će 2026. biti godina naknadnih udara – nastavak i prilagođavanje onoga što je već započeto. Međutim, samo dve nedelje u 2026. sve više deluju kao cunami nego kao naknadni potres. Ipak, rekao bih da je većina stvari o kojima smo govorili pre mesec dana i dalje relevantna“, rekao je Kampanela.

Nekoliko „ključnih poruka“

U svom obraćanju izneo je šest ključnih poruka iz navedenog izveštaja. Jedna od njih je i operacija u Venecueli koju smatra početkom sistemske transformacije. Kako je istakao, to nije pitanje „nečije hirovite ideje“ da se osvoje Venecuela, Kuba ili Grenland, već iza toga stoji jasna logika.

„Kada razmišljamo o imperijama, one su u suštini ekonomski projekti čiji je cilj da dominantnoj sili obezbede ekskluzivan pristup resursima i robi. U uslovima globalizacije, imperije gube značaj jer se do resursa dolazi putem tržišnih mehanizama. Međutim, kako se globalizacija povlači, imperije ponovo postaju relevantne, jer države žele, radi sopstvene bezbednosti i ekonomije, siguran pristup određenim resursima koji inače ne bi bili dostupni.

Upravo to vidimo u slučaju Venecuele. Tramp je želeo pristup nafti i da potisne Kinu iz zemlje. Zanimljivo je da je uklonio Madura, ali ga nije zamenio liderom opozicije. SAD time odustaju od svoje takozvane civilizacijske misije širenja demokratije – to više nije prioritet. Prioritet je pristup resursima“, naveo je Kampanela.

To se, kaže on, radi posredno, oslanjanjem na lokalne elite zato što je tako jeftinije.

„Ono što se sada dešava ima veliki neposredni uticaj na makroekonomiju jer govorimo o regionima koji još nisu presudni za globalnu ekonomiju. Venecuela je relativno mali proizvođač nafte, a u slučaju Grenlanda tek treba utvrditi koliko su resursi zaista dostupni“, objašnjava Kampanela.

AI ključan pokretač rasta

Druga velika priča jeste veštačka inteligencija. Kampanela ističe da će AI nastaviti da pokreće tržišta i američku ekonomiju, ali i da trenutno ne vidi balon u sektoru AI.

„Kada je reč o evrozoni, nažalost, AI bum nema značajan uticaj na njenu ekonomiju. Ipak, ekonomija evrozone se pokazuje otpornijom nego što smo očekivali. Rast će ove godine biti prvenstveno vođen domaćom tražnjom“, objašnjava.

Treća tačka odnosi se na centralne banke.

„Očekujemo da će ECB ostati na pauzi do kraja godine, dok očekujemo da će FED još jednom smanjiti kamatne stope. FED je trenutno posebno interesantan zbog političkih dešavanja u SAD. Naša pretpostavka je da će biti više političkog pritiska, ali da nezavisnost FED-a neće biti ozbiljno ugrožena. Razlog je jednostavan: Tramp nema dovoljno ljudi unutar te institucije koji bi podržali monetarnu politiku kakvu on želi“, navodi.

Ne očekuje se slabljenje dolara

Četvrta tačka tiče se Kine i njenog višegodišnjeg plana u kome se očekuje da će fokus biti na ekonomskoj samodovoljnosti i tehnološkom nacionalizmu.

„Skeptični smo da će Peking uspeti da preusmeri ekonomiju ka većoj ulozi domaće tražnje. To stvara probleme za trgovinske partnere, uključujući Evropu, jer znači da će Kina nastaviti da se oslanja na strana tržišta kako bi apsorbovala višak kapaciteta koji stvara kod kuće, što može da dovede do trgovinskih tenzija“, ističe Kampanela.

Poslednja tačka na koju se osvrnuo jeste tržište akcija. U svom govoru istakao je da će tržišta akcija ostvariti relativno dobre rezultate.

„Razlog je to što dolar ostaje slab. Ne očekujemo dalje značajno slabljenje dolara u 2026. godini, jer je već izgubio oko 10% vrednosti u trgovinski ponderisanom smislu prošle godine. Ipak, očekujemo da ostane slab, što je, s obzirom na političku neizvesnost koju generiše Trampova administracija, povoljno za tržišta u razvoju“, zaključuje.

Centralna i Istočna Evropa brže raste od Zapadne

Viši ekonomista za Centralnu i Istočnu Evropu u UniCredit banci, Mauro Đorđo Marano je na ovom panelu predstavio predviđanja za rast BDP-a po zemljama. Prema ovom grafikonu, Srbiju očekuje najveći rast u 2027. godini.

„Za većinu zemalja očekuje se rast od oko dva do tri odsto u 2026. i 2027. godini. To je solidan rast i zapravo viši nego u većini najrazvijenijih zapadnoevropskih ekonomija. Drugim rečima, Centralna i Istočna Evropa nastavlja da raste brže od Zapadne. Izuzeci su Rumunija i Slovačka, gde u 2026. očekujemo rast od oko jedan do 1,5 odsto. Razlog je to što se ove zemlje trenutno nalaze u procesu fiskalne konsolidacije, koja će privremeno usporiti rast. Međutim, već od 2027. očekujemo ponovno ubrzanje i u tim zemljama“, objašnjava Mauro.

Inflacija

U nastavku, Mauro je govorio o inflaciji. Na predstavljenom grafikonu vidi se inflacija u 2025, 2026. i 2027. godini. Crne linije predstavljaju ciljeve inflacije, dok isprekidane označavaju gornju granicu ciljanog raspona.

„Glavna poruka je da se, nakon nekoliko godina povišene inflacije, već od 2025. inflacija vraća unutar ciljanog raspona u gotovo svim zemljama. Izuzeci su Rumunija, gde u 2025. vidimo skok inflacije zbog mera fiskalne konsolidacije i povećanja poreza, ali se do kraja 2027. očekuje povratak u ciljani raspon, kao i Mađarska, gde u 2026. očekujemo rast inflacije zbog pretpostavljenih regulatornih povećanja cena. I u tom slučaju, do kraja 2027. inflacija bi trebalo da se približi cilju“, ističe Mauro.

Kamatne stope

Što se tiče kamatnih stopa, Mauro kaže da se u 2026. očekuju dalja smanjenja kamatnih stopa u zemljama poput Srbije i Poljske, ali pre svega u Rumuniji i Mađarskoj, koje su zaostajale u ciklusu monetarnog popuštanja zbog visoke inflacije.

UniCredit i EIF pokreću InvestEU fond od 445 miliona evra

Na CEE forumu u Beču UniCredit banka i Evropski investicioni fond (EIF), deo Grupe Evropske investicione banke (EIB), potpisali su novi InvestEU garantni sporazum kako bi značajno povećali podršku malim i srednjim preduzećima širom Centralne i Istočne Evrope (CIE).

Nova garancija od 445 miliona evra povećava i produžava neograničeni garantni krov InvestEU pokrenut 2023. godine, što je čini jednom od najvećih InvestEU transakcija EIF-a. Dostupan do kraja 2027. godine, očekuje se da će ovaj fond otključati do 890 miliona evra dodatnog finansiranja za MSP u Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Sloveniji.

Mini-obveznice kao instrument finansiranja

„MSP u EU i CIE zapošljavaju više od 65% ljudi u regionu i ostvaruju više od 55% ekonomske vrednosti, ali neke od njihovih ambicija i dalje nadmašuju njihov pristup povoljnom finansiranju. Proširivanjem našeg InvestEU partnerstva sa EIF-om, povećavamo obim kreditiranja i pružamo opipljive koristi: bolje uslove, duže horizonte i sada pristup tržištima kapitala putem mini-obveznica. Na ovaj način preduzetnici sa dobrim idejama mogu brže da investiraju, inoviraju i rastu, sa manje ograničenja, dok istovremeno podstiču rast i mogućnosti regiona CIE“, istakla je Teodora Petkova, direktorka UniCredit za Centralnu i Istočnu Evropu.