Nastaje li novi Dubai u Omanu ili njegova suprotnost: Šta donosi pametni grad Sultan Haitam

Muskat, glavni grad i luka Omana, nalazi se u Omanskom zalivu i okružen je planinama i pustinjom. Sa dugom istorijom, kombinuje višespratnice i luksuzne tržne centre sa znamenitostima na vrhu litica poput portugalskih tvrđava iz 16. veka, Al Džalali i Mirani, koje se nadvijaju nad lukom. Njegova moderna, mermerom obložena Velika džamija Sultan Kabus, sa kupolom od 50 metara i čudesnim persijskim tepihom, može da primi 20.000 ljudi.

Ovaj bliskoistočni grad mnogi opisuju kao antipod Dubaiju. Da li će tako i ostati, kada se Oman okreće svojoj ekonomskoj budućnosti bez nafte (očekuje se da se u naredne dve dekade potroše rezerve nafte), kada zemlja pokušava da modernizuje svoj kapital, ulažući milijarde dolara u projekte širom zemlje, ostaje pitanje.

Jedan od prvih koraka modernizacije je grad Sultan Haitam, prvi projekat u okviru šireg projekta strateške vizije „Oman Vision 2040“, koji omansko ministarstvo stanovanja i urbanizma preduzima u okviru promene paradigme urbanog razvoja zemlje. Projekat nosi ime sultana i premijera Omana koji je unuk nekadašnjeg sultana Taimura bin Feisala. Dizajniran je da primi 100.000 stanovnika rastuće populacije Muskata, koju čine lokalni stanovnici, iseljenici i doseljenici.

Iza projekta stoji SOM (ranije Skidmore, Owings & Merrill LLP), arhitektonska, urbanistička i inženjerska kompanija sa sedištem u Čikagu osnovana 1936. godine. Njihov rezime uključuje međunarodne aerodrome O’Hare u Čikagu i Kanzasu, restauraciju stanice Pen i hotel Valdorf Astorija u Njujorku, sedište Sitigrupa, a među novijim poduhvatima su i novo sedište kompanije Volt Dizni i dizajn Mesečevog sela, prvog trajnog lunarnog naselja, razvijenog u okviru kolaboracije Evropske svemirske agencije i Tehnološkog instituta Masačusets.

Dok se druge zemlje u regionu bore da ostvare ambiciozne vizije koje bi privukle strance, Sultan Haitam ima za cilj da ponudi praktičniji model grada na Bliskom istoku, koji zaista i liči na Bliski istok. Njegove stambene jedinice su uglavnom šestospratnice ili niže zgrade, ali ipak mnogi stručnjaci brinu da ambiciozni projekat ne postane tema za podele.

Važnost projekta, ali i tradicije

Muskat je uklesan između Omanskog zaliva i planine Hadžar. U njemu živi trećina rastuće populacije Omana, koji ima oko 5,2 miliona ljudi, ali predviđa se da bi do 2040. taj broj mogao da poraste za 50%, na 7,7 miliona.

Kako bi svi građani bili udomljeni, država ulaže u razne projekte, od kojih je Sultan Haitam najznačajniji, 100.000 ljudi u više od deset četvrti, zajedno sa 25 džamija i 39 škola. Veliki zalogaj. Ipak, u poređenju sa cenama drugih projekata u regionu, obim i budžet ovog projekta su relativno mali. Očekuje se da će „Linija“ u Saudijskoj Arabiji, na primer, biti dom za 200.000 ljudi nakon završetka prve faze, sa projektovanim troškovima od 100 milijardi dolara, dok kontroverzni egipatski novi administrativni glavni grad, dizajniran da primi više od šest miliona ima projektovanu cenu od 58 milijardi dolara. Investicija Omana planirana je iznosu od oko šest milijardi dolara, a završetak radova planiran je za 2045. godinu.

Manje ambicije Omana kriju se u veličini države, ali i u bogatstvu, a jedan od razloga je i što ova zemlja visoko ceni svoju lokalnu atmosferu, u kojoj starosedeoci Omana zapravo žive i rade na poslovima uslužnih delatnosti. U Dubaiju, na primer, samo 15% gradske populacije je iz UAE. Većina lokalaca ne želi da Muskat postane još jedan Dubai.

Disfunkcionalna stambena politika

Dok Oman ima visoku stopu vlasništva nad kućama, vlada tvrdi da 89% njihovih građana poseduje sopstvene domove, a ipak zemlja se još uvek suočava sa velikim stambenim problemima i njihova vlada tek treba da smisli kako da natera ljude da žive u gušćim gradovima i naseljima.

Prema sadašnjem sistemu, Omani obično žive u kućama s jednom porodicom, u područjima sa malom gustinom. Građani imaju pravo na besplatno zemljište putem stambene lutrije, ali često čekaju godinama na parcele koje na kraju budu daleko od najrazvijenijih područja.

U prestonici Muskatu to je dovelo do ogromnih saobraćajnih gužvi. Najveći problem u regionu, dakle ne samo u Omanu, upravo je stanovanje. Lideri u regionu su se izuzetno obogatili od nafte, ali se staraju da troše dovoljno na svoje državljane kako bi održali stabilnost – besplatna zdravstvena zaštita, obrazovanje i rešeno stambeno pitanje. Na taj način su režimi na Arapskom poluostrvu kroz stambenu politiku uspeli da obezbede lojalnost svojih građana.

Sultan Haitam je dizajniran tako da lokalno stanovništvo smesti u daleko gušće četvrti u odnosu na one u kojima stanovništvo trenutno živi, i deo je urbane ekspanzije glavnog rada. Vlada takođe planira sistem masovnog tranzita za Muskat, koji bi povezivao novi grad sa zaleđem.

Sistemi metroa su dugogodišnji cilj zemalja širom Bliskog istoka, koji bi rasteretili saobraćaj i poboljšali međunarodni imidž, ali mnogi smatraju da su oni izuzetno skupi i za ove zemlje neodrživi.

Projekat Sultan Haitam ne odnosi se samo na rešenje stambenog sistema za lokalno stanovništvo, već je namenjen iseljenicima i posetiocima, jer je megaprojekat takođe deo strategije Omana oslonjene na turizam.

Turizam i međunarodne investicije

Oman trenutno nema toliko turista poput svojih suseda, ali u ovoj zemlji veruju da i to može da se promeni. Muskat je uostalom jedan od najstarijih gradova na Bliskom istoku, sigurniji i politički stabilniji od mnogih, i sa šmekom Bliskog istoka. Mnogi se u Omanu pitaju koliko dugo će moći da odoli iskušenju da ne imitira susedne metropole poput Dubaija, čiji pristup često daje prioritet međunarodnim investicijama u odnosu na lokalno stanovništvo, a ono u Omanu kaže – ne.

Dubai promoviše određeni način urbanog razvoja koji je zasnovan na prolaznosti i privremenosti, na činjenici da ljudi ne ostaju na duži rok. Otud kule i neboderi, spektakularni prizori koji oduzimaju dah.

Oman već planira dodatne projekte u Muskatu, poput nove gradske obale vredne 1,3 milijarde dolara. Prvi renderi upućuju na visoke zgrade kakve zemlja nije dozvoljavala u prošlosti, što će značajno transformisati izgled do sada svedenog grada. Kule, visoke 30-40 spratova u centru grada biće usmerene ka bogatoj klijenteli, i to neće biti socijalno stanovanje, što može da bude problematično, jer od tih zgrada korist neće imati lokalno stanovništvo, već će nejednakost u bogatstvu biti samo vidljivija.

Paralela sa Beogradom

Slično iskustvo ima i Beograd. Dok je trava sveža i pokošena u Beogradu na vodi, i dok se zelenilo i površine svakodnevno lickaju za populaciju koja ima da plati više od 5.000 evra po kvadratu, ostatak Beograda je sve prljaviji i neuređeniji. Tašmajdanskim parkom šetaju ljudi i njihovi psi, kroz osušenu travu, kaldrmu koja svakodnevno nestaje, uz more đubreta koje se ne čisti.

Kada imate društvo u kojem je nejednakost velika, to može da dovede do društvenih nemira, a arapski svet je toga daleko svesniji od našeg. Arapsko proleće, iako pacifikovano, bila je manifestacija toga.

Za Muskat ostaje pitanje je da li može uspešno da održi svoj lokalni karakter dok se modernizuje, ili će ga planovi kao što je nova obala suštinski promeniti u pravcu suseda kao što je Dubai. Kako pomiriti ove dve tendencije? Teško.

Vremenski period od 20 godina sa ciljem preseljena 100.000 ljudi govori o realnim planovima i poznavanju funkcionisanja grada. Dve velike prednosti Omana u odnosu na Saudijsku Arabiju i UAE su vreme na južnoj obali, koje je mnogo hladnije, i kvalitet vazduha.

Raduje da na Bliskom istoku svi gradovi neće ličiti na distopije poput one iz filma „Blade Runner“.

Poznavaoci prilika u ovom regionu žale što Dubai i neki drugi gradovi nisu svoj razvoj oslonili na sopstvenu kulturu i estetiku, a ne na beton i staklo.

Uzor su mogle da budu nekadašnje prelepe ulica Bagdada recimo, poput glavne ulice Rašid, sa visećim baštama, geometrijskim specifičnostima, peskom i kamenom. Deluje da Oman želi da neguje upravo to nasleđe.