„Neznanje ili zla namera“: Šta je sporno u vladinoj uredbi za procenu uticaja projekata na životnu sredinu
Konsultacije u vezi Uredbe o Listi projekata za koje je obavezna procena uticaja na životnu sredinu, kao i Listi projekata za koje postoji obaveza podnošenja zahteva za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu završene su proteklog vikenda. Deo ove uredbe su i kriterijumi za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu.
Ovaj dokument nalazio se od 20. do 28. juna u fazi konsultacija. Ona služi da se prikupe komentari i sugestije javnosti na predložena rešenja.
Predlagač podzakonskog akta je Ministarstvo zaštite životne sredine.
Komentarišići za Forbes Srbija rešenja predložena u uredbi, Mirko Popović iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) ukazuje da se radi o važnom propisu.
Međutim, izražava sumnju da se u određenim delovima predloženog propisa ostavlja nedefinisan prostor kroz koji će moći da se provlače zloupotrebe.
On smatra da nakon konsultacija treba da se sprovede i javna rasprava na kojoj će javnost imati više vremena da razgovara.
„Dali su minimalan rok za konsultacije od sedam dana. Ovo je ozbiljan dokument. On se tiče uspostavljanja sistema prevencije zagađenja i narušavanja životne sredine. I zaista mu je trebalo posvetiti pažnju“.
Važeća uredba doneta pre skoro 20 godina
Uredba sa ovim listama već postoji, doneta je 2008. godine. Doneta je na osnovu Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu iz 2004.
Sa druge strane, novi Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu donet je 2024.
A on je propisao da šest meseci od stupanja na snagu Vlada donosi podzakonski akt. Odnosno uredbu kojom se utvrđuje lista projekata za koje je obavezna procena uticaja i lista projekata za koje postoji obaveza podnošenja zahteva za odlučivanje.
„Zakon o proceni uticaja praktično ne može da se primenjuje bez ove uredbe. Posebno su lokalne samouprave imale probleme u prethodnih šest meseci da primenjuju zakon, a da koriste staru uredbu iz 2008“, navodi Popović.
Vlada, kaže, kasni sa donošenjem ovog propisa. On je trebalo da bude donet šest meseci od stupanja na snagu Zakona o proceni uticaja.
Konsultacije su, po njegovim rečima, organizovane navrat-nanos. I sam oglas o njihovom održavanju je kontradiktoran.
Na sajtu stoji jedno obaveštenje koje kaže da se komentari mogu dostaviti do 30. juna u 15.30, pa onda drugo (ispravljeno) koje kaže da mogu do subote u 15.30, objašnjava Popović.
„Nije mi jasno zašto Ministarstvo insistira da rok za predaju komentara bude subota u pola četiri. Ja bih voleo kad bi neko hteo da izađe i kaže – mi smo to odredili u subotu baš zbog nekog razloga“.
Razlozi za novi propis: Problemi u praksi, zastarela uredba
Uredba iz 2008. godine, koja se primenjuje već skoro 20 godina, na izvestan način je prevaziđenja. Kako zbog izmena u domaćim propisima tako i zbog novina do kojih je u međuvremenu doveo razvoj nauke i tehnologije, navodi se u obrazloženju.
Uočeni su i problemi u praksi. Na primer, podela projekta na više manjih delova radi smanjenja praga (veličine, kapaciteta, dužine ili površine projekta) propisanog kao kriterijuma za utvrđivanje da li neki projekat podleže ili ne podleže proceni uticaja.
Neuređeno je bilo i pitanje projekta koji se sastoji iz više delova i gde svaki predstavlja neki od samostalnih projekata, a zajedno čine jedinstvenu tehničko-tehnološku ili ekonomsku celinu.
To je otvaralo mogućnost podele jedinstvenog projekta na više delova i vođenje posebnog postupaka za deo projekta. Time se gubila svrha i smisao procene uticaja.
Takođe, bilo je i neuređeno pitanje kumulativnog uticaja više projekata na istoj lokaciji koji se ne nalaze na listama. A koji zbog svog zajedničkog uticaja ukazuju na potrebu procene uticaja.
Koji projekti se nalaze na listama?
Predlog nove Uredbe sadrži Listu 1 i Listu 2.
Na listi 1 su projekti za koje je obavezna procena uticaja na životnu sredinu. A na Listi 2 projekti za koje postoji obaveza podnošenja zahteva za odlučivanje o potrebi procene uticaja.
Pored toga, predložena Uredba sadrži i prilog sa kriterijumima za odlučivanje o potrebi procene uticaja za projekte sa Liste 2.
Ti kriterijumi su podeljeni u tri grupe: karakteristike projekta, lokacija izvođena projekta, procena mogućih uticaja projekata.
Primenom sve tri grupe kriterijuma dolazi se do odluke da li je za određeni projekat sa te liste potrebna procena uticaja.
Za 27 vrsta projekata obavezna procena uticaja
Na Listi I, koja sadrži projekte koji obavezno moraju biti predmet procene uticaja na životnu sredinu, nalazi se 27 vrsta projekata.
Tu se nalaze svi projekte koji su navedeni u Aneksu I Direktive 2011/92/EU.
Uneti su i drugi projekti koji mogu da imaju značajan uticaj na životnu sredinu s obzirom na njihovu veličnu, osobine (karakteristike) i mesto izvođenja, piše u obrazloženju.
Na Listi 1 nalaze se na primer postrojenja za proizvodnju i preradu nafte, naftnih derivata, prirodnog gasa i uljnih škriljaca.
Takođe, i postrojenja za gasifikaciju i topljenje uglja ili uljnih škrilajca, teških ostataka sirove nafte. Kao i postrojenja za proizvodnju električne, toplotne energije. Deo liste 1 su i nuklearne elektrane i ostali nukelarni reaktori.
Projekti autoputeva, dugih linija železničkog saobraćaja, aerodroma, unutrašnjih plovnih puteva, eksploatacije mineralnih sirovina, geološkog skladištenja, takođe su na listi 1.
Objekti za koje nije uvek nužna procena
Na Listi 2 nalaze se projekti za koje procena uticaja na životnu sredinu nije uvek nužna i obavezna. Ali je podnošenje zahteva za odlučivanje o potrebi procene uticaja za te projekte obavezno.
Ti projekti su razvrstani u ukupno 15 privrednih grana.
Na primer, iz oblasti poljoprivrede na listi 2 su projekti fizičke konsolidacije poljoprivrednog zemljišta i gazdinstava, uključujući ukrupnjavanje površine od 20 hektara i više, što je novina.
Tu je i niz objekata iz prehrambene industrije, hemijske, industrije prerade metala, proizvodnje energije, infrastrukturе..
U članu 4 uredbe objašnjava se da Lista II sadrži naziv projekta, razvrstanog u odgovarajuću privrednu granu kojoj pripada, označenu rednim brojem, tačku i podtačku uz naziv projekta i zavisno od mogućeg uticaja na životnu sredinu, njegovu veličinu, odnosno kapacitet, površinu ili dužinu.
Za projekte kod kojih nije navedena veličina, odnosno kapacitet, površina ili dužina, obaveza podnošenja zahteva za odlučivanje o potrebi procene uticaja je obavezna za sve projekte tog naziva.
„Nejasna formulacija“
Mirko Popović smatra da je formulacija tog člana 4 nejasna, što je, po njegovoj oceni, rezultat neznanja ili zle namere.
„Ovde na mala vrata hoće da kažu, mi smo odredili neke parametre koje se odnose na kapacitet, dužinu, veličinu, da bi omogućili da opet neki projekti prođu ispod radara, da se ne podnosi zahtev za procenu uticaja. Zašto? Da bi se isključila javnost iz tih projekata“.
Prema njegovim rečima, neki projekat može da bude mali, ali njegov uticaj može da bude uvećan, jer se realizuje u okruženju koje je pod velikim pritiskom.
„Zamislite neko malo postrojenje koje ne emituje puno zagađujućih materija u vazduh. Ali neko hoće da ga pravi u Valjevu koje je najzagađeniji grad. Tu mora da se uzme u obzir i lokacija, interakcija i sinergija sa okruženjem“.
On smatra da uredba treba da bude takva, da ne ostavlja prostor za interpretracije. Da svima bude jasno šta propisuje. Ovaj predlog uredbe nije takav, smatra Popović.
On navodi i da u predloženoj uredbi nema objašnjenja pojedinih pojmova. „Ovo je bila prilika da se razjasne neki pojmovi sa liste 2, a tu objašnjenja nema“.
„Ministarstvo ukoliko iole želi da uredi ovo pitanje, ono će prepustiti javnosti da mu pomogne, da mu da dobra rešenja. A ako to ne bude htelo, ostaćemo u situaciji da imamo rupe i nedefinisan prostor kroz koji će moći da se provlače zloupotrebe – kojih je do sada bilo mnogo“.