Nikada nije drugačije, ali sa zlatom bi moglo biti za godinu ili dve

Pre 12 meseci, hrabar analitičar finansijskih tržišta bio je spreman da predvidi cenu zlata od više od 3.000 dolara po unci. Danas je hrabar analitičar ona ko je spreman da predvidi cenu manju od 5.000 dolara po unci.

Zanimljivo je da su ljudi koji su 2024. pogrešili u svojim savetima za zlato pred Božić isti oni koji danas daju prognoze. Ali pitanje je da li će ovoga puta biti jednako u krivu je interesantno, jer su izgledi nedvosmisleno pozitivni.

U opasnosti da kažemo „ovoga puta je drugačije“, iako nikada vremenom nije, slučaj zlato je u 2025. značajno drugačiji u poređenju sa krajem prethodne godine. Pri čemu je najveća razlika efekat predsednika SAD Donalda Trampa na finansijska tržišta.

U decembru 2024. Tramp je upravo izabran, ali još nije inaugurisan, što je činilo njegov predsednički mandat donekle nepoznatim. Sada ga možemo posmatrati kao zagovornika politika koje jasno podržavaju višu cenu zlata.

Promena sa Trampom na čelu je u destabilizujućim efektima američkog trgovinskog rata sa ostatkom sveta, trgovinskoj devalvaciji kako bi se izbegao pad vrednosti dolara, naglom ulasku privatnih investitora i kripto fondova u zlato. Sve to u paru sa stalnom kupovinom centralnih banaka.

Savršena oluja

„Savršena oluja“, iako često preterano korišćena analogija, nije netačan način da se opišu pozitivni faktori rasta cene zlata. S tim što je jedini negativni faktor taj što centralne banke sa manje od 20% svojih rezervi u zlatu će na kraju dostići cilj od 20% i prestati sa kupovinom.

Međutim, manjim centralnim banka bi za dostizanje nivoa od 20% ili više rezervi u zlatu, moglo da bude potrebno još dve do tri godine stabilne kupovine. To je otprilike vreme tokom kojeg se može očekivati da Tramp ostane predsednik.

Zlato je odbacilo talas nesigurnosti i poraslo do istorijski najviših cena.

Goldman Saks, vodeća investiciona banka, ima ciljnu cenu zlata od 4.900 dolara po unci do kraja 2026. godine. Danska Sakso Bank predviđa cenu od 5.000 dolara po unci dok Džej Pi Morgan, još jedna vodeća američka banka, predviđa 5.055 dolara po unci u poslednjem kvartalu 2026. sa mogućnošću od 6.000 dolara po unci u daljoj perspektivi.

Investitori ove prognoze cena tretiraju sa oprezom. A još veći oprez imaju prema ekstremno optimističnim prognozama od 10.000 dolara po unci koje se mogu pronaći na internetu.

I drugi plemeniti metali napreduju

Zlato nije jedini plemeniti metal koji je ušao u prazničnu sezonu na visokoj tački. I srebro beleži rast, probivši granicu od 70 dolara po unci samo tri nedelje nakon što je prešlo 60 dolara. Platina je dostigla 2.355 dolara po unci, što je rast od 22% u jednoj nedelji. Paladijum je dostigao 1.935 dolara po unci. Rast od 15% u jednoj nedelji.

Džej Pi Morgan je u istraživačkom izveštaju izneo ubedljiv slučaj za zlato. Počeo je pitanjem: „Hoće li cena zlata probiti 5.000 dolara po unci u 2026?“.

Kratak odgovor banke na ovo pitanje je „da“. Temelji se na nesigurnosti oko carina i snažnoj potražnji centralnih banaka i investitora putem berzanski trgovinskih fondova (ETF-ova).

„Gledajući unapred, izgledi za metal (zlato) u 2026. i 2027. ostaju pozitivni“, navela je banka.

Oko 6.000 dolara po unci na duži rok

„Očekuje se da će cene težiti ka 5.000 dolara po unci do četvrtog kvartala 2026, dok je 6.000 dolara po unci moguća dugoročna opcija“.

Nataša Kaneva, šef globalne strategije za sirovine u Džej Pi Morganu, rekla je da iako rast cene zlata nije bio, i neće biti, linearan, trendovi koji pokreću ovaj rast nisu iscrpljeni.

„Dugoročni trend zvanične diversifikacije rezervi i ulaganja investitora u zlato ima još prostora za rast“.

Džej Pi Morgan je naveo da, prema Međunarodnom monetarnom fondu, centralne banke širom sveta poseduju skoro 36.200 metričkih tona zlata. To čini gotovo 20% zvaničnih rezervi, u porastu sa 15% krajem 2023.

Šta bi promenile centralne banke

Međutim, puno centralnih banaka drže manje od 10% svojih rezervi u zlatu, uključujući Kinu, Japan, Indiju, Saudijsku Arabiju i Švajcarsku.

„Ako bi centralne banke sa manje od 10% zlata povećale svoje zalihe na 10% po ceni od 4.000 dolara po unci, to bi zahtevalo nominalni prelazak u zlato od oko 335 milijardi dolara. Ili ekvivalent 2.600 metričkih tona kupovine“, navodi Džej Pi Morgan.

„Čak i po ceni od 5.000 dolara po unci, ista vežba rezultira nominalnim prelaskom u zlato od 194 milijarde dolara, ili ekvivalent 1.200 metričkih tona kupovine“.

Gregori Širer, šef sektora osnovnih i plemenitih metala u Džej Pi Morganu, rekao je da se procenjuje da privatni investitori drže 2,8% svojih sredstava u zlatu.

„Iako je udeo zlata u ukupnoj imovini investitora u poslednje dve godine porastao za oko jedan procentni poen i potražnja je porasla, i dalje vidimo potencijal da ovaj udeo poraste na 4-5% u narednim godinama“, rekao je Širer.

Tim Tredgold, saradnik Forbes