Novi vlasnik vodi u UPPR: Od čega strepe radnici koji su tužili Lastu

Novi većinski vlasnik Laste, doskorašnji konkurent Strela, sredinom maja dao je blizu devet miliona evra kako bi stigao do učešća od 83 akcija ovog prevoznika. I već je rešio da je jedini spas za opstanak Laste – unapred pripremljen plan reorganizacije. O njemu će skupština akcionara glasati 18. avgusta.

Zaposleni, naročito oni koji su tužili preduzeće, još ne znaju koliki deo presuđenog novca će i dobiti. I oni, kao i oni koji se ne spore sa firmom, međutim, ovih dana ne mogu kod lekara. Knjižice im nisu overene, pa preglede i neophodne terapije ne mogu da primaju. U toj situaciji su i najteži bolesnici. Kako u saopštenju odgovara vlasnik Strele, ovaj problem bi mogao da se reši do 15. avgusta.

U međuvremenu radnici, kako se navodi u saopštenju, mogu da računaju da im firma direktno plati troškove, izuzev eksperimentalnih terapija. Ili da privremeno pređu kod „sestre“ – u Strelu.

Zašto UPPR

Da bi Lasta mogla kroz unapred pripremljeni plan reorganizacije da se reši dela dugova bilo je jasno i kada je Ministarstvo privrede uz nju stavilo takvu napomenu. Umesto privatizacije – UPPR.

Ali nije na kraju išlo tim redom. Država je rešila da se ne bavi ona ovom reorganizacijom. Pristala je da prihvati ponudu Strele i prodala skoro sve akcije Laste koje su posedovale njene institucije.

To su učinili Akcionarski fond, Republika Srbija, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Nacionalna služba za zapošljavanje, Republički fond za zdravstveno osiguranje i Opština Inđija.

Novi vlasnik, koji više od dve godine kupuje akcije Laste, sazivajući skupštinu akcionara sada poručuje da nema drugog načina da se otplate stari dugovi koji dostižu 100 miliona evra.

Akumulirani gubici

„Na kraju poslovne 2024. godine akumulirani gubici dostigli su 2,51 milijardu dinara. Finansijska pozicija društva je dodatno otežana hroničnom nelikvidnošću s obzirom na to da je na kraju 2024. raspoložiova gotovina iznosila svega 25 miliona dinara. Kratkoročne obaveze su premašile 6,4 milijarde dinara. Ukupan operativan gubitak u 2025. premašuje 860 miliona dinara na kraju juna“, navodi se u obrazloženju predloženog uvođenja UPPR-a.

Dodaje se da su izvori prihoda, ugovori sa lokalnim samoupravama i komercijalne linije, nesigurni i privremeni. Stoji i da je aktivno svega 300 autobusa. Kritična tačka poslovanja su i zarade zaposlenih, kojih ima 1.478.

„Društvo se suočava sa velikim brojem sudskih sporova – više od 1.000. Ukupna procenjena vrednost sa troškovima postupaka iznosi oko dve milijarde dinara. Samo u toku 2024. pokrenuto je novih sporova u vrednosti većoj od 330 miliona dinara“, stoji još u obrazloženju.

Zato UPPR vide kao način da se izbegne klasični stečaj, a da se smanje troškovi, racionalizuje poslovanje, očuva osnovna delatnost.

Šta će biti sa tužbama

Kancelarija advokata Svetislava Jovanović zastupa 378 radnika u 640 tužbi. Kako kaže, to su uglavnom osnovna potraživanja, plata do minimalca, prekovremeni rad, jubilarne nagrade….

„Ti radnici će kroz UPPR izgubiti 90 odsto potraživanja. On će prihvatiti 30 odsto bez kamata. Dovoljno je da predlog prihvati 51 odsto te klase poverilaca. Ovi radnici će biti u klasi sa radnicima koji nisu tužili firmu, koji potražuju možda poslednju zaradu. Oni će prihvatiti UPPR i tako će imati 51 odsto“, pojašnjava Jovanović.

Potraživanja radnika koje zastupa njegova kancelarija su oko 640 miliona dinara, ali još 20 do 30 odsto zaposlenih tuži firmu preko drugih advokata.

„Tako će te ljude zakinuti za blizu četiri miliona evra. To su minimlane zarade, neplaćeni doprinosi, nagrade. Ima potraživanja i zbog povreda na radu. Čovek koji je propao kroz pod autobusa, na primer“, pojašnjava Jovanović. „Dva i po meseca posle privatizacije, vi imate ljude bez overenih zdravstvenih knjižica od polovine juna“.

Izmenjeni odnosi

Zakon propisuje kako se potraživanja poverilaca svrstavaju u klase. Sva potraživanja iz jedne klase se namiruju na isti način. Pravo glasa imaju svi poverioci, ali srazmerno iznosu potraživanja. U slučaju radnika sa tužbama, njihova potraživanja verovatno čine tek pet odsto svih dugova Laste.

Dejstvom UPPR-a su, kako pojašnjava Tatjana Đurica, sudija Privrednog apelacionog suda na portalu Otvorena vrata pravosuđa, izmenjeni svi dužničko poverilački odnosi.

„I potraživanje onog poverioca koji već poseduje pravnosnažnu i izvršnu presudu može biti izmireno samo pod uslovima plana, a ne presude. Njegovo potraživanje će biti namireno na jednak način kao i ostala potraživanja poverilaca koja su svrstana u istu klasu u koju je svrstano i njegovo, bez obzira na to što potiče iz presude“, stoji u njenom tekstu.

To znači, kada se usvoji UPPR, poverioca koji ima presudu može da očekuje da mu se ispuni obaveza u obimu, roku i na način kako je planom predviđeno.

„Ukoliko je planom predviđen delimičan otpis, bilo dela glavnog duga, bilo samo kamate, onda ne može zahtevati iznos koji je dosuđen presudom već ono što mu pripada po planu. Ukoliko su planom produženi rokovi otplate svoje potraživanje moći će da namiri prinudnim putem tek po proteku rokova predviđenih planom reorganizacije“, ističe još Tatjana Đurica u svom tekstu.

Knjižice čekaju

Iz saopštenja upućenog svim zaposlenima, većinski vlasnik kaže da su knjižice neoverene, jer nisu plaćeni doprinosi za mart, april i maj. Tvrdi da je junska zarada isplaćena u bruto iznosu, sa neophodnim doprinosima.

Pojašnjava se da Lasta 15. avgusta stiče pravo na preknjižavanje PDV-a, pa će do tog datuma uplatiti i razliku do punog iznosa obaveze. Tada će i knjižice biti overene.