Oporezivanje frilensera tri godine kasnije: Za koga je uložen onoliki trud

Frilenseri se pre svega još nisu pozdravili sa starim dugovima. Poreska uprava saopštila je da je utvrdila poresku obavezu frilenserima na ime prihoda koje su imali tokom 2020. godine. Rešenja šalje poštom. Ovih dana „slobodnjaci“ će saznati koliko ih država tačno duži.

Ove godine, kako čujemo od frilensera, poreznici su malo požurili sa utvrđivanjem starih obaveza. Obično stignu poslednjih dana decembra. Sada će prvu ratu duga morati da uplate do 17. novembra.

Aktuelna formula za obračun poreza frilensera primenjuje se od 1. januara 2023. godine. Poreske obaveze, međutim, ne zastarevaju pet godina od kako su utvrđene. I poreznici tako sukcesivno, krajem godine, obračunavaju stare dugove. Pre nego obaveze zastare.

„Poreska uprava trenutno donosi rešenja za 2020. godinu, i to nije ništa neobično. Svake godine, krajem godine, donose se rešenja za period koji je tačno pet godina unazad, jer je to poslednji rok pred zastarevanje. Tako je, na primer, tokom 2024. godine Poreska donosila rešenja za 2019.“, kaže za Forbes Srbija Mina Simić iz kompanije Clever.rs.

Što se tiče iznosa opterećenja, rešenja se obračunavaju prema pravilima koja su važila pre primene novog modela oporezivanja.

„To znači da se prihod iz tog perioda oporezuje uz priznate normirane troškove od 50%, neoporezivi iznos od 384.000 dinara godišnje, a na preostalu osnovicu obračunava se porez po stopi od 20%. Kao i doprinosi za PIO i zdravstveno osiguranje – po stopama od 25,5% i 10,3%. Ukoliko lice nije osigurano po drugom osnovu“, dodaje Mina Simić.

Poreznici omogućavaju da se dug isplati u 120 rata. U praksi to znači da se svako rešenje koje donese Poreska uprava posmatra kao posebna poreska obaveza, pa se za svaku godinu primenjuje zasebna dinamika otplate u 120 rata.

Koliko je to frilensera

U momentu kada je država rešila da dođe do prihoda i od „slobodnjaka“, prema podacima poslovnih banaka, došli su do oko 8.000 imena. U momentu kada se pregovaralo o najoptimalnijem poreskom tretmanu, procenjivalo se da ih je u Srbiji najmanje nekoliko desetina hiljada. Pojedine procene su dostizale i 100.000.

Kada je novi model zaživeo, Poreskoj upravi ne stiže ni blizu toliko prijava.

„Fizička lica koja ostvaruju prihode od ugovorene naknade od autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršen rad, tzv. frilenseri, porez na ostvarene prihode plaćaju samooporezivanjem“, odgovorila nam je Poreska uprava. „Ukupan broj poreskih prijava o obračunatom porezu samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima na ostvarene prihode, podnetih od strane navedenih poreskih obveznika za 2023. iznosi 12.238“.

Lane je poreznicima stiglo ukupno 14.767 poreskih prijava. Ali to ne znači i toliko frilensera. Prijave se podnose kvartalno. U prvom tromesečju ove godine stiglo ih je – 3.792. Brojke pokazuju da zapravo svakog kvartala stigne između 3.000 i 4.000 prijave. Svi koji rade duže, pojavljuju se u svakom kvartalu.

Grubo govoreći, kvartalne obaveze firlensera iznose u proseku blizu 25.000 dinara. Brojka se dobije ako se ukupno prijavljeni porez podeli sa ukupnim brojem prošlogodišnjih prijava.

„Ukupno utvrđena poreska obaveza frilensera za porez na prihode po osnovu ugovorene naknade od autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršeni rad za 2024. godinu, na osnovu podnetih poreskih prijava, iznosi 366.766.062 dinara“, rekli su nam u Poreskoj upravi.

Ima li frilensera van domašaja

U odnosu na procene, broj prijavljenih frilensera je zaista mali. I teško je sa sigurnošćui tvrditi gde se „kriju“. Odnosno, kako regulišu svoje obaveze prema državi.

„Kada je formirana radna grupa za izradu zakona koji je trebalo da definiše model oporezivanja frilensera, paralelno su rađena i različita istraživanja kako bi se utvrdilo na koliki broj ljudi će uticati ova izmena zakona. Jedno od sveobuhvatnijih sprovedeo je Centar za istraživanje javnih politika, prema čijim podacima u Srbiji ima – 74.000 frilensera“, kaže Mina Simić.

Centar svake godine objavljuje i rezultate Gigmetra, prvog alata koji prati digitalne radnike i trendove na gig tržištu. I najnoviji rezultati pokazuju blagi pad broja gig radnika. U poslednjih šest meseci, oko 3% srpskih frilensera napustilo je onlajn tržište rada.

„Čak i ako uzmemo u obzir ovaj pad, broj frilensera i dalje je značajno veći od broja onih koji zapravo prijavljuju prihode“, smatra Mina Simić. „Zato ne verujem da su procene bile preterane, već da postoje različiti razlozi zbog kojih se u evidenciji vidi manji broj prijava. Jedan deo frilensera je verovatno prešao na druge modele poslovanja, jer se mnogima više isplati da posluju kao preduzetnici ili nekima čak kao DOO društva. S druge strane sigurno da i dalje postoji značajan broj onih koji rade u sivoj zoni, najčešće zato što nisu dovoljno upoznati sa novim pravilima i mogućnostima koje novi poreski model donosi“.

Kontrola u skladu sa planom

Na pitanje da li je moguće da deo frilensera ostaje van njihovog domašaja i kako ih kontrolišu, poreznici nisu bili mnogo precizni.

„Poreska uprava Republike Srbije utvrđuje, kontroliše i naplaćuje javne prihode i u vezi sa tim preduzima sve zakonom propisane mere iz svoje nadležnosti, u skladu sa usvojenim planovima“, odgovor je Poreske uprave.

Ko god se bavi firlenserima uveren je da je broj onih koji tako zarađuju u Srbiji – mnogo veći. Ali, kako ističu, više je načina kako su mogli da reše svoje poreske obaveze.

Centar za istraživanje javnih politika redovno već nekoliko godina prati broj gig radnika. Oni barataju podacima o broju ljudi iz Srbije koji su prijavljeni na neku od tri najpoznatije platforme za posao. To su Upwork, Freelencer i Guru.

„Ti brojevi su svakako veći od 3.000 do 4.000“, kaže Vladan Ivanović, član tima Gigmetra i profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu. “Mi gledamo koliko ljudi iz Srbije ima nalog na nekoj od ove tri platforme. Prema poslednjim podacima, takvih je 21.000”.

Ta brojka je samo pokazatelj. Najpre, nisu svi ljudi sa nalogom i aktivni.

“Postoje ljudi koji se samo registruju, ali nemaju istoriju rada niti registrovana plaćanja”, dodaje Ivanović. “Procena je, u slučaju Upwork-a, koja je dominantna platforma, da je trećina u toj situaciji”.

Ukoliko bismo tu logiku primenili i na preostale dve patforme, onda oko 14.000 ljudi na njima i radi. Oko 7.000 je registrovano, ali se nije još dokazalo u poslu.

Bolje biti paušalac?

S druge strane, frilenseri obuhvataju mnogo širi krug ljudi od onih angažovanih preko platformi.

„Neko je kao frilenser prihvatio model oporezivanja i prijavio dohodak. Neko to i ne radi. Najveći deo njih to radi drugačije. Imaju regsitrovane firme ili preduzetničke radnje. Na kraju taj model im je najpovoljniji. Troškovi rada su veći ako plaćaju na osnovu dohotka koji su ostvarili nego ako plaćaju paušal. Pretpostavljam da je to jedno od objašnjenja što ih je po prijavama manje”, dodaje Ivanović.

Druga mogućnost je, kako pojašnjava, da samo jedan deo radi konstantno. Mnogi, međutim, rade periodično.