Otključavanje potencijala Zapadnog Balkana: Kako investicije privatnog sektora mogu podstaći transformativni rast
Autor: Ines Roča, regionalna direktorka IFC-a za Evropu
Sa snažnim kulturnim vezama sa Evropskom unijom, Zapadni Balkan je u dobroj poziciji da ostvari održiv i inkluzivan rast. Međutim, za ostvarenje te vizije biće potrebne smele reforme, jasan regulatorni okvir – i dinamičan, snažan privatni sektor.
Uprkos nedavnom napretku, region se i dalje suočava sa upornim strukturnim izazovima. Produktivnost opada, a državna preduzeća i dalje dominiraju ključnim sektorima, potiskujući privatne investicije. Značajan deo državnih preduzeća – u rasponu od 23 do 53 odsto, u zavisnosti od zemlje – posluje u sektorima sa visokim emisijama, dok je oko 67 odsto tih preduzeća neprofitabilno.
Gde su šanse regiona
Finansijska tržišta su i dalje nedovoljno razvijena, što ograničava pristup kreditima, posebno za mikro, mala i srednja preduzeća (MMSP). MMSP su okosnica ekonomija u regionu. Čine 99 odsto svih preduzeća i obezbeđuju tri četvrtine ukupne zaposlenosti. U Srbiji, na primer, domaći krediti privatnom sektoru iznosili su oko 43 odsto BDP-a u 2024. godini. To je znatno ispod proseka EU od oko 75 odsto.
Klimatske promene dodatno komplikuju izglede. Zemlje poput Srbije i Bosne i Hercegovine (BiH) spadaju među najveće emitere CO₂ po glavi stanovnika u Evropi. Druge, poput Albanije, gotovo u potpunosti se oslanjaju na hidroenergiju, što ih čini ranjivim na sve češće suše. Energetski sektor hitno zahteva modernizaciju, diversifikaciju i dekarbonizaciju.
Dobra vest je da su rešenja nadohvat ruke. U IFC-u smo iz prve ruke videli kako ciljane reforme, efikasna partnerstva javnog i privatnog sektora (JPP) i inovativni mehanizmi finansiranja mogu da mobilizuju privatni kapital i podstaknu održivi razvoj. U celom regionu postoje prilike u oblasti obnovljivih izvora energije, digitalne infrastrukture, održivog transporta i proizvodnje, kao i poljoprivrede i prehrambene industrije — granama privrede koje imaju potencijal da otvore nova radna mesta, povećaju prihode i ubrzaju integraciju u EU, uz podršku privatnog kapitala.
Investicije privatnog sektora u OIE
Prelazak na održive izvore energije, na primer, zahtevaće značajna dodatna ulaganja. Procenjena su na 89,4 milijarde dolara ili 1,9 odsto BDP-a godišnje do 2050. godine, prema Izveštaju o klimi i razvoju za šest zemalja Zapadnog Balkana. Uz odgovarajuće uslove, procenjuje se da bi oko 85 odsto ukupnih ulaganja moglo doći iz privatnog sektora.
Zajedno sa Evropskom komisijom, IFC sarađuje sa vladama na unapređenju razvoja ekološko-industrijskih parkova, kako bi se privukle strane direktne investicije i podstakla zelena, visokovredna proizvodnja. U Albaniji, primera radi, podržavamo konkurentne aukcije kako bismo poboljšali pristup električnoj energiji. To radimo kroz zajednička ulaganja s privatnim sektorom u održive izvore energije.
U BiH, modernizacija javnih preduzeća i unapređenje okvira za JPP postavljaju temelje za obnovu infrastrukture kroz poboljšanje finansijskog poslovanja i upravljanja u javnim preduzećima, kao i jačanje pravnog i regulatornog okvira za privatna ulaganja. U Srbiji, nastavljamo da podržavamo razvoj tržišta kapitala kroz tekući Program za zajednička tržišta kapitala (J-CAP) — inicijativu Grupe Svetske banke usmerenu na jačanje lokalnih tržišta kapitala i olakšavanje pristupa dugoročnom finansiranju za preduzeća. U Crnoj Gori, finalizacija koncesionog JPP za aerodrome — za koje IFC pruža savetodavne usluge u vezi s transakcijom — predstavlja ključni korak ka razvoju osnovne infrastrukture neophodne za održiv privredni rast.
Zapadni Balkan na prekretnici
Ali investicije će stizati samo tamo gde postoji sigurnost. Zato je unapređenje investicione klime — kroz transparentne propise, fer konkurenciju i efikasne institucije — od suštinskog značaja. Stabilne i predvidive energetske politike, digitalna transformacija i efikasnije poslovno okruženje predstavljaju osnovne preduslove za privlačenje domaćih i stranih investitora. Reforme moraju biti usmerene na smanjenje rizika za privatni sektor i obezbeđivanje ravnopravnih uslova za sve učesnike na tržištu.
IFC je, zajedno sa Svetskom bankom, sada deo Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) — važne regionalne platforme za mobilizaciju ulaganja u ključne oblasti. Ovo partnerstvo objedinjuje bespovratna sredstva EU, nacionalne doprinose i zajmove međunarodnih finansijskih institucija kako bi se podstaklo učešće privatnog sektora u prioritetnim oblastima kao što su energetska tranzicija, otpornost na klimatske promene i unapređenje konkurentnosti. Korišćenjem kombinovanih finansijskih instrumenata (blended finance), WBIF podržava transformativne infrastrukturne i reformske programe koji će ojačati regionalnu ekonomsku integraciju i ubrzati put ka pristupanju EU.
Zapadni Balkan se nalazi na prekretnici. Uz nastavak reformi i snažnije uključivanje privatnog sektora, region ima priliku da izgradi konkurentniju, održiviju i inkluzivniju ekonomiju — ekonomiju koja donosi koristi svim građanima — dok istovremeno napreduje na svom putu ka evropskoj integraciji.
IFC, članica Grupe Svetske banke, najveća je globalna razvojna institucija usmerena na privatni sektor u zemljama u razvoju.