OTKRIVAMO I u 2024. nastavlja se preuzimanje banaka: Ko su potencijalni kupci, a ko mete
Na domaćoj bankarskoj sceni burno je već godinama. Poslednje dve velike akvizicije odigrale su se početkom ove i prošle godine kada je AIK preuzela Eurobank Direktnu banku, a Rajfajzen Kredi Agrikol. Po svemu sudeći tu neće stati, pa će i 2024. među bankama biti živo
Još se nije „ohladila“ poslednja akvizicija, kada je početkom marta AIK banka preuzela 100 odsto Eurobank Direktne, a već se spremaju nove kupoprodaje na domaćem bankarskom tržištu. Prema saznanjima Forbes Srbija, i sledeća 2024. biće izuzetno dinamična za bankarski sektor.
Ukrupnjavanje na ovom tržištu traje već nekoliko godina u kojima se broj banaka praktično ‚istopio‘ pa je od 34 banke pre osam godina danas ostalo 19. Početkom dvehiljaditih brojali smo čak 80 banaka.
Prema rečima Nikole Stakića, profesora na Univerzitetu Singidunum, dalja konsolidacija na bankarskom tržištu je neminovna.
“Kada posmatramo neke indikatore koji mere koncentrisanost bankarskog tržišta, bez obzira na veliki broj, prvih pet banaka ima oko 60 odsto učešća. Tako da sa stanovišta aktive, kredita, depozita, možemo reći da jesmo koncentrisano tržište. S druge strane, zagovornik sam dalje konsolidacije jer smatram da na tržištu sa nešto manje od sedam miliona stanovnika ne treba da postoji toliko banaka“, kaže Stakić za Forbes Srbija.
On očekuje da će se talas konsolidacije i preuzimanja banaka nastaviti i sledeće godine.
Kako su za Forbes Srbija navela dva nezavisna izvora upućena u bankarski sektor, najviđeniji kupci na tržištu su domaća privatna AIK banka, austrijska Rajfajzen banka, kao i mala, ali takođe privatna domaća, Alta banka. Na drugoj strani su, prema informacijama koje smo dobili od naših izvora, viđene za prodaju, italijanska Unikredit, austrijska Erste i Adiko banka.
„AIK banka je već nekoliko godina vrlo aktivna na tržištu, a svoj plan daljeg rasta ne krije. Iako su u međuvremenu kupili Eurobank Direktnu, bili su više od godinu u pregovorima oko preuzimanja Unikredit banke. Taj posao nije sklopljen, ali nije ni prekinut. Pre bih rekao da je na pauzi“, kaže izvor Forbes Srbija.
Takođe, naši sagovornici navode da se AIK banka ‘nameračila‘ i na Adiko koja je već duže vreme na prodaju.
Ekspanzija AIK-a, banke u vlasništvu srpskog biznismena Miodraga Kostića, krenula je pre više od šest godina kada je kupila grčku Alfa banku, a pred kraj 2021. preuzela je rusku Sberbanku u Srbiji. Ambicija AIK banke bila je veća jer su bili u završnoj fazi preuzimanja skoro celog biznisa ruske banke u regionu centralne i istočne Evrope, ali ih je u tome omeo rat u Ukrajini i sankcije protiv ruskih banaka. To je javno rekao i Kostićev naslednik, Aleksandar, inače na poziciji potpredsednika MK grupe, ali i zamenika predsednika UO AEC (Agri Europe Cyprus) bankarske grupe, pod čijom kontrolom se nalaze AIK banka, slovenačka Gorenjska banka, koju su takođe kupili, i MV investments.
AIK se pominjala i kao potencijalni kupac slovenačke A banke, ali i naše Komercijalne banke koju je ipak 2020. preuzela NLB banka.
Prvi put domaća banka u pet najvećih na tržištu
Poslednjim preuzimanjem Eurobank Direktne, prvi put je banka sa domaćim privatnim kapitalom izbila na treće mesto na srpskom bankarskom tržištu po veličini aktive. Naime, prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije od 30. septembra ove godine, AIK banka zauzima 7,97 odsto, dok Eurobank Direktna drži 5,61 odsto tržišta. Spajanjem izbijaju na treću poziciju, sa 13,58 odsto učešća, odmah iza italijanske Inteze i mađarske OTP banke.
Zanimljivo je da bi kupovinom Unikredit banke, koja ima 10,52 odsto učešća, AIK izbila na ubedljivu prvu poziciju sa udelom od čak 24,1 odsto tržišta, što je ipak veliki deo ‚kolača‘.
Prema poslednjim podacima NBS, Inteza sada ima najveće učešće prema bilansnoj aktivi od 14,97 odsto, iza nje je OTP banka sa 13,87 odsto, dok Rajfajzen zauzima 11,66 odsto. Četvrta je Unikredit sa 10,52 odsto, a naredna NLB Komercijalna sa 9,95 odsto učešća. Tako prvih pet banaka imaju učešće od 60,97 odsto, s tim da se na tom spisku ne nalazi AIK jer će preuzimanje Eurobank Direktne biti završeno sledeće godine, a za sada banke posluju kao dva pravna lica.
Cilj nam je da naša bankarska grupa dodatno ojača i na tome ćemo raditi onom dinamikom kojom se budu stvarale tržišne mogućnosti
AIK banka
Iako u AIK banci nisu direktno odgovorili na pitanja Forbes Srbija o planiranim akvizicijama, ne kriju da im je cilj da ‘dodatno ojačaju‘.
„Pratimo tržišna kretanja i privrednu dinamiku i u skladu sa tim ćemo prilagođavati naše poslovne odluke. Cilj nam je da naša bankarska grupa dodatno ojača i na tome ćemo raditi onom dinamikom kojom se budu stvarale tržišne mogućnosti“, kažu u AIK banci.
Oni naglašavaju da konsolidacija i ukrupnjavanje bankarskog tržišta stvaraju stabilnije bankarske grupacije, i donose veći finansijski potencijal za finansiranje strukturnih projekata koji su važan činilac i pokretač privredne aktivnosti, što za rezultat ima jačanje domaće ekonomije.
“Uspešnom akvizicijom i predstojećom integracijom sa Eurobank Direktnom, AIK banka će dodatno osnažiti svoju tržišnu poziciju. Postajemo jedna od vodećih banaka na domaćem tržištu sa udelom od 13 odsto u ukupnoj aktivi banaka, depozitima čija vrednost premašuje četiri milijarde evra i izuzetno jakom kapitalnom bazom. Benefite će svakako osetiti naši klijenti koji će zahvaljujući jačanju i širenju svoje banke na raspolaganju imati još konkurentnije, povoljnije, originalnije i inovativnije servise”, naveli su u AIK-u za Forbes Srbija.
S druge strane, u Unikredit banci kažu da se njihov plan „zasniva na organskom rastu“, ali i da „novi plan Grupe nije isključio mogućnosti i za neorganski rast ukoliko se ukaže dobra prilika na tržištu“.
„Unikredit banka je četvrta banka prema bilansoj aktivi sa 10,52 odsto na tržištu Srbije. Na lokalnom finansijskom tržištu smo prisutni preko 22 godine kao jedna od sistemski najznačajnijih banaka. Verujemo u ekonomiju Srbije i njen budući rast i nastavljamo da dalje investiramo u razvoj i širenje našeg poslovnog modela u Srbiji. Unikredit je među najvećim partnerima srpskoj privredi i srpskoj državi, sa daljim jasnim planom investiranja i podrške strateških državnih projekata. Naš plan zasniva se na organskom rastu, pri čemu pažljivo pratimo dešavanja na lokalnom tržištu za potencijalne akvizicije pod pravim uslovima. Nikada nismo razmatrali opciju povlačenja“, naveli su u odgovoru za Forbes Srbija iz Unikredit banke.
Kao primer navedenog, kako dodaju, „novi plan Grupe nije isključio mogućnosti i za neorganski rast ukoliko se ukaže dobra prilika na tržištu“.
„Poslednji primer nam dolazi iz susedne Rumunije gde je Unikredit grupa najavila spajanje i preuzimanje lokalne Alfa banke, čime će Unikredit postati treća banka po ukupnoj aktivi sa tržišnim učešćem od 12% na tržištu Rumunije. Tržište Istočne Evrope kome pripada i Srbija je svakako tržište sa visokim potencijalom za rast sa još uvek niskom penetracijom bankarskog sektora (aktive) u odnosu na BDP po glavi stanovnika, što ga čini ključnim tržištem na kojem Unikredit grupa posluje i na kojem planira da ostane i proširi svoje prisustvo“.
Novi igrač na tržištu – Alta banka
Da pažljivo prate dešavanja na tržištu potvrdili su nam i u Rajfajzen banci.
„Rajfajzen banka je ove godine uspešno integrisala RBA banku, bivšu Kredi Agrikol. Pažljivo pratimo kosolidaciju na dinamičnom bankarskom tržistu Srbije. Ako bude bilo mogućnosti za odličnu akviziciju po fer ceni svakako bismo to razmotrili sa našom centralom u Beču“, rekli su za Forbes Srbija u ovoj banci.
Podsetimo, ova austrijska banka je jedna od prvih koja je došla u Srbiju posle 2000. i to tako što je dobila grinfild licencu. Rasla je uglavnom organski dok prošle godine nije kupila posao francuskog Kredi Agrikola u Srbiji.
Jedini način da kupovinom drugih banaka raste na tržištu, kažu izvori Forbes Srbija, ima Alta banka, domaća privatna banka koja se relativno skoro pojavila na tržištu. Naime, Alta pej grupa je 100 odsto vlasnik Alta banke koja je nastala preimenovanjem Jubmes banke nakon što je 2020. ova grupa kupila akcije od države, i stekla većinski udeo. Prema podacima NBS, Alta banka zauzima samo 1,17 odsto tržišta.
“Alta banka za sada nema potencijal, ali vredno rade, ulažu dosta u ljude i poslovanje. Garnitura koja je vodi veoma je bliska vlastima i njihov plan je da se polako šire na tržištu. Ne bih ih nikako potcenio”, ističe jedan od naših izvora.
U ovoj banci nisu odgovorili na pitanja Forbesa o daljim planovima.
U Erste tvrde da im je cilj organski rast
S druge strane, u Erste grupi, naglašavaju da nemaju nameru da se povlače sa našeg tržišta.
“Srbija je jedno od ključnih tržišta za Erste grupu, i Erste banka Srbija predstavlja važan deo našeg portfolija. Naša dugoročna posvećenost ovom tržištu odražava i naše uverenje da Srbija ima veliki potencijal za rast, što između ostalog pruža brojne mogućnosti i za našu banku ovde. Na osnovu takvog čvrstog uverenja, kao i do sada, nastavljamo sa ozbiljnim investicijama na ovom tržištu, a najnovija je prelazak Erste banke na novi operativni sistem”, kažu u Erste grupi za Forbes Srbija.
Kako dodaju, glavni fokus u pogledu širenja tržišnog udela banke je organski rast.
“Ne isključujemo mogućnost da u narednim godinama, ukoliko se pojavi odgovarajuća prilika, Erste grupa razmotri širenje svog poslovanja i putem akvizicija”, navode u Erste.
Da ne očekuju promene kažu za Forbes Srbija i u Adiko banci. „Adiko banka je specijalizovana banka za brze i digitalne bankarske usluge sa stanovništvom i malim i srednjim preduzećima. To je strategija koja ostaje nepromenjena. Nameravamo da u 2024. nastavimo naše uspešno poslovanje, i naši vlasnici su zadovoljni sa organskim rastom prilika i perspektivom u Srbiji. Fokusirani smo na to da postanemo najbolja specijalizovana banka, a ne najveća. To nas izdvaja od ostatka univezalnih banaka koje se oslanjaju na dominantan udeo na tržištu, stoga za nas spajanja ili akvizicije nisu prioritet”, kaže za Forbes Srbija predsednik Izvršnog odbora Vojislav Lazarević.
Imaćemo manji broj većih banaka
Širenje domaćih banaka na tržištu je za profesora Stakića dobra vest.
„One su lekovitije za ceo sistem. Dobro je da imamo još nekoliko domaćih privatnih banaka sa značajnijim učešćem na tržištu, ali nedostaje nam još jedna državna. Veća zavisnost bankarskog sektora od inostranog kapitala može potencijalno da predstavlja makro rizik. Treba nam što veći kapacitet domaćih, kako privatnih, tako i državnih banaka“, kaže naš sagovornik.
Kako ističe, bankarsko tržište treba posmatrati i iz ugla diverzifikacije izvora kapitala. “Ne bi valjalo da izvori kapitala potiču iz dve-tri zemlje kako bi se izbegao koncentracioni rizik”.
Njega ne brine eventualni odlazak stranih kompanija sa srpskog tržišta.
„Postoji dugoročna makroekonomska stabilnost, a i imamo malo rigidniji regulatorni okvir koji onemogućava tzv. prebeg ‘vrućeg kapitala’. Da nismo imali tako rigidan Zakon o deviznom poslovanju pitanje je koliki bi, početkom pandemije 2020. godine, bio odliv kapitala u zemlje matice, i udar na devizni kurs… Ne vidim motiv da strane banke napuste naše tržište jer su ovde marže daleko veće, prinosi na kapital, na investicije, i same naknade banaka su veliki“, ističe naš sagovornik.
Nakon konsolidovanja i kupoprodaje banaka, privreda i građani, prema njegovim rečima, dobiće efikasniju i savremeniju, ali ne i jeftiniju uslugu.
Za Mališu Đukića, profesora Beogradske bankarske akademije, ukrupnjavanje na bankarskom tržištu, takođe, ‘de facto’ postoji i vrlo verovatno će se nastaviti i u 2024. godini. Uskoro ćemo, dodaje, na tržištu imati manji broj većih banaka, dok će one sa malim udelom nestati.
“Stvar je procene menadžmenta banke koja razmišlja o eventualnoj kupovini, da li je sa aspekta strategije i poslovnih planova isplativo ulaziti u akviziciju, u smislu projekcije prihoda, rashoda, profitabilnosti, učešća koje bi imali nakon toga. S druge strane, to je i pitanje dostupnosti izvora finansiranja jer su takve vrste transakcija velike“, kaže Đukić za Forbes Srbija.
On navodi da je sa aspekta korisnika najvažnije pitanje kvaliteta ponude i cene usluge, a ne broj banaka.
„Očuvanje konkurencije je važan faktor koji utiče, prvo na ponudu, pa onda i na kvalitet ponude i cene usluga. Ipak, veći broj banaka na tržištu ne znači da je bolja ponuda jer nemaju sve kapacitet, ni prioritet da ulažu, recimo, u digitalizaciju poslovanja. Svaka banka prepoznaje nišu koja joj je interesantna i prema njoj pravi plan poslovanja“, zaključuje naš sagovornik.
NBS: Ukrupnjavanje doprinelo efikasnosti i kvalitetu finansijskih usluga
U Narodnoj banci Srbije kažu za Forbes Srbija da „za sada ne raspolažu informacijama o postojanju interesovanja za novim preuzimanjima banaka“.
“Na bankarskom tržištu Srbije se u narednom periodu očekuje pripajanje Eurobank Direktne AIK banci, nakon što je AIK stekla 100 odsto glasačkih prava u ovoj banci u novembru ove godine, uz prethodno dobijenu saglasnost NBS“.
Oni ističu da je zahvaljujući regulatornim i nadzornim merama i aktivnostima NBS, ukrupnjavanje banaka doprinelo većoj efikasnosti i unapređenju kvaliteta finansijskih usluga koje banke pružaju građanima i privredi, kao i većoj otpornosti bankarskog sektora.
“Proces konsolidacije će kao i u proteklom periodu i ubuduće zavisiti od individualnih odluka i poslovnih politika akcionara, koji su vođeni zakonitostima konkurentnog tržišta i svojim poslovnim interesima, kao i od ocene NBS o ekonomskoj opravdanosti vlasničkih i statusnih promena i njihovog uticaja na stanje na finansijskom tržištu”, dodaju u NBS.