OTKRIVAMO Novo prepakivanje preko budžetske rezerve: Ovog puta, iz IPA projekta za plate u Resavici

Vlada Srbije preusmerila je nedavno 168 miliona dinara iz tekuće budžetske rezerve za zarade zaposlenih u preduzeću za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica“. I to novac koji je prvobitno bio namenjen za projekat „IPA 2025 energetska efikasnost i kvalitet vazduha“. Ovo se može videti iz rešenja o upotrebi budžetske rezerve koji je objavljen u Službenom glasniku.

U budžetu za 2025, takođe, vidi se da je za pomenuti projekat Energetska efikasnost i kvalitet vazduha ukupno bilo opredeljeno 860,2 miliona dinara.

Sada se 168 miliona od tog iznosa preusmerava u tekuću budžetsku rezervu. A potom se iz rezerve raspoređuje Ministarstvu rudarstva. I to za „konsolidaciju poslovanja JP PEU Resavica.“

U odgovorima na pitanja Forbes Srbija u nadležnom Ministarstvu opravdanje za ovaku preraspodelu novca, iz IPA projekta na zarade u ovom javnom preduzeću, pravdaju na sledeći način.

„U pitanju su sredstva iz budžeta Srbije koja su bila planirana za realizaciju projekta IPA 2025 – Energetska efikasnost i kvalitet vazduha. Procenjeno je da se neće utrošiti do kraja godine“.

U rešenju o upotrebi tekuće budžetske rezerve se vidi da će ovih 168 miliona konkretno biti upotrebljeno za obezbeđenje nedostajućih sredstava za isplatu zarada zaposlenih u JP PEU Resavica.

Inače, republičkim budžetom za 2025. država je izdvojila 5,52 milijarde dinara za „konsolidaciju poslovanja Resavice“. A kako se navodi, raspored i korišćenje sredstava vršiće se po posebnom aktu Vlade.

Kako posluje Resavica

Ovo javno preduzeće je prošle godine imalo poslovni prihod od 9,2 milijarde dinara. A poslovni rashodi iznosili su više od 9,9 milijardi dinara.

Kada se uporede svi rashodi i prihodi preduzeća, na kraju prošle godine Resavica je poslovala sa neto gubitkom od 1,6 milijardi dinara. U odnosu na 2023. kada je iznosio 2,15 milijardi dinara, gubitak se u 2024. godini smanjio.

Od poslovnih prihoda preduzeća, najviši su oni koji dolaze od subvencija i dotacija – 5,5 milijardi dinara. Sa druge strane, prihodi od prodaje roba i usluga na domaćem tržištu iznosili su 2,98 milijardi dinara.

Na kraju 2024. preduzeće je imalo ukupno 3.360 zaposlenih. Za zarade je 2024. (bruto II, uključujući doprinose) potrošeno 5,84 milijarde dinara, vidi se iz izveštaja o poslovanju.

Krajem marta ove godine potpisana je izmena kolektivnog ugovora za Resavicu, kojim su rudari tog preduzeća dobili povećanje zarada i toplog obroka.

Računi u blokadi

U poslednjih pet godina, Resavica je u blokadi 1.827 dana. Ukupni iznos blokada prema podacima za 30. septembar iznosili su 401,5 miliona dinara, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.

Prema podacima iz jednog privrednog registra, Resavica je u blokadi od sredine 2016.

Država obećava rešenje

U dokumentu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) objavljenom u decembru 2024, a koji se odnosi na poslednju reviziju stend baj arnažmana koji je Srbija zaključila 2022, Vlada Srbije je navela da ostaje posvećena rešavanju problema preduzeća u portfoliju bivše Agencije za privatizaciju.

„Obezbedićemo dovoljna sredstva u budžetu kako bi transparentno podržali JP PEU Resavica kroz subvencije i kako bi sprečili dalje nagomilavanja zaostalih obaveza prema EPS-u“.

„Procenićemo izvodljivost privatizacije JP PEU Resavica. A ako se to pokaže neizvodljivim, odmah ćemo ga prebaciti iz upravljanja po Zakonu o privatizaciji na upravljanje prema novom Zakonu o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Srbije,“ piše u delu koji se odnosi na program za period decembar 2024 -decembar 2027.

Osam rudnika u sastavu Resavice

Delatnost Resavice je eksploatacija lignita i mrkog uglja. U sastavu preduzeća nalazi se osam rudnika.

U pitanju su rudnik antracita Vrška Čuka, Ibarski rudnici kamenog uglja, rudnici mrkog uglja „Rembas“, „Bogovina“, „Soko“ i „Jasenovac“, rudnik lignita „Lubnica“, rudnik lignita Štavalj i Aleksinački rudnik.

U sopstvenim kapacitetima Resavica proizvodi oko 100 odsto ukupne proizvodnje uglja u podzemnoj eksploataciji u Srbiji, piše u izveštaju o poslovanju.

Resavica je osnovana krajem decembra 1991. odlukom upravnog odbora EPS-a. Da bi odlukom Vlade, 2003. osnovano javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja Resavica. I to kao samostalni subjekt van okvira EPS-a.

Agencija za privatizaciju je 2005. donela odluku o privatizaciji ovog preduzeća, kojoj je prethodilo restrukturiranje. Od ovoga se kasnije odustalo. Na sajtu Ministarstva privrede piše da nije moguća objava javnog poziva, jer dalje aktivnosti zavise od odluke Vlade koja ima učešće u vlasništvu od 67,14 odsto, o čemu je Forbes Srbija i ranije pisao. Preostali udeo od 36,84 u rukama je Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranјe.