OTKRIVAMO Postupak protiv Libije zbog duga za oružje vraćen na početak: Da li je Srbija prihvatila da preuzme plaćanje
Sudski postupak u kojem je beogradska firma East Iron pokrenula još 2018. kako bi od države Libije naplatila dug za oružje, vraćen je na početak. Naime, prema rešenju koje je beogradski Privredni sud doneo jesenas, postupak se vraća na ponovno odlučivanje.
Podsetimo, sud je 2019. doneo pravosnažnu presudu zbog propuštanja u korist firme East Iron. Presuda je doneta zato što država Libija nije u predviđenom roku odgovorila na podnetu tužbu (presuda zbog propuštanja).
Na ovakvu sudsku odluku usledile su žalbe, a onda 2022. godine i zahtev za ponovno pokretanje postupka. Tek ove godine takvo rešenje sud je i usvojio.
To je za Forbes Srbija potvrđeno iz samog suda. Oni kažu da je „doneto pravosnažno rešenje o ponavljanju postupka i da je postupak u toku“.
Na Portalu pravosuđa vidi se da je pre nekoliko dana advokat koji zastupa firmu East Iron podneo zahtev za vanrednim pravnim lekom – revizijom. I to na presudu zbog propuštanja koja je doneta tokom 2019. godine.
Tužba za izvršenje
Uporedo sa ovim, a na osnovu prvobitne presude zbog propuštanja firma East Iron pokrenuo je i drugi sudski postupak. I to zahtev za izvršenje plenidbom imovine pošto se pozvala na pomenutu presudu u svoju korist iz 2019.
Ovaj postupak je, kako je Forbes Srbija već pisao, pokrenut januara 2024. godine. Privredni sud je marta ove godine doneo rešenje o izvršenju. Prema njemu Libija, odnosno tamošnje Ministarstvo odbrane, dužni su da plate firmi East Iron nešto više od 10 miliona evra na ime duga za isporuku oružja.
Forbes Srbija, međutim, nije mogao da sazna da li se firma East Iron u međuvremenu naplatila. Iako je ovaj slučaj izvršenja rešen, na Portalu pravosuđa preduzete su posle marta ove godine i druge pravne radnje.
Situaciju sa izvršenjem mogla bi da zakomplikuje i nova presuda u prvobitnom postupku. Ukoliko bude doneta u korist Libije, to jeste u korist Srbije koja je u međuvremenu navodno preuzela da plati ovaj dug. Drugim rečima, ukoliko je East Iron naplatio dug od 10 miliona evra taj novac bi potencijalno morali da vrate, ako u ponovljenom postupku sud donese drugačiju presudu. Ukoliko se, pak, nisu do sada naplatili, mogli bi da ostanu bez tog novca.
Libija je sa firmom Karso Limited 2014. godine potpisala ugovor o isporuci oružja koje kasnije nije platila. Nekoliko godina kasnije, East Iron potpisuje sa Karso ugovor o preuzimanju duga i postaje poverilac u ovom slučaju.
Prema podacima kiparskog poslovnog registra, Karso je osnovan 2012. da bi 10 godina kasnije bio ugašen. Dostupni javni podaci pokazuju da je povezana s najpoznatijim srpskim trgovcem oružja Slobodanom Tešićem.
Veze sa Tešićem
Takođe, u sklapanju ugovora o preuzimanju ovog potraživanja, kao zastupnik Karsa pojavljuje se Nemanja Kuntić. Njegovo ime našlo se u tekstu podgoričkog lista DAN koji je pisao da je u poslu izvoza minobacača iz Albanije u Jemen, preko Crne Gore, učestvovala firma Slobodana Tešića Munstorm enterprajz, koju je u tom poslu „zastupao Kuntić“.
Kuntić je inače vlasnik 25 odsto firme East Iron. Toliko ima i Mario Simatović, sin Frenkija Simatovića, dok 50 odsto pripada Nataši Jurišić. Ova firma je, prema javno dostupnim podacima, u blokadi od 2019. Trenutni iznos blokade je 1,3 miliona dinara.
Karso i East Iron, sklopili su ugovor o ustupanju potraživanja u martu 2018. da bi East Iron već u avgustu iste godine tužio pred domaćim sudovima libijsku državu zahtevajući da namiri dugovanja.
U tužbi, u koju je Forbes Srbija imao uvid, tužilac navodi i da je marta 2018. godine poslao libijskim vlastima opomenu pred utuženje na koju oni nisu odgovorili.
Forbes Srbija imao je uvid i u ugovor koji su 17. februara 2014. godine sklopili Ministarstvo odbrane Libije kao kupac i preduzeće Charso Limited kao prodavac o isporuci oružja, kao i anekse tog ugovora u kojima se navode specifikacije isporučenog oružja i municije.
Privredni sud je prvog februarskog dana 2019. doneo presudu zbog propuštanja (kada tuženi ne odgovori na tužbu u predviđenom roku) u kojoj se Libija, tačnije tamošnje Ministarstvo odbrane obavezuje da na ime duga tužiocu, firmi East Iron plati pomenutih 10,4 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate kao i da plati zakonsku zateznu kamatu počev od februara 2014. do dana isplate.
Presuda je postala pravosnažna i izvršna 4. marta 2019. i na osnovu nje advokati firme East Iron podneli su 2024. zahtev za izvršenje.
Srbija preuzela dug?
Prema dokumentima u koje je Forbes Srbija svojevremeno imao uvid, predstavnici firme East Iron tvrdili su da su srpska ministarstva spoljnih poslova i finansija dala saglasnost da se ovaj dug namiri iz budžeta Srbije. I to kao prebijanje duga koji naša zemlja ima prema Libiji.
Osnov za ovo prebijanje dugova je dug koji Srbija ima prema Libiji i to zbog kredita za jugoslovenski naftovod iz 1975. godine kao i kredita za uvoz libijske nafte iz 1981. godine.
Pošto taj dug Srbije prema Libiji iznosi, prema dostupnim dokumentima, više od 44 miliona dolara, iz njega će se platiti East Iron-u presuđenih oko 10 miliona evra duga Libije za uvezeno oružje iz Srbije, a umanjiti dug naše države prema toj afričkoj zemlji.
U tužbi za izvršenje, tužilac predlaže da se dug od oko 10 miliona evra naplati plenidbom i prenosom potraživanja i to iz budžeta, a po osnovu duga koji Srbija ima prema dužniku u ovom sporu, to jeste Libiji. I naglašava se da je Ministarstvo spoljnih poslova dalo za to saglasnost.
Sa druge strane, u Ministarstvu finansija Srbije, reagujući na tekst koji je Forbes Srbija objavio marta 2024, navode da oni nisu dali saglasnost.
„Dug države Srbije prema Libiji nije čak ni usaglašen, pa time ni potvrđen. Činjenica jeste da je odgovor Srbije na ovaj zahtev bio da za izmirenje dugovanja pomenute kompanije sa jedne i države Libije sa druge strane, preko države Srbije – nema osnova“, naveli su tada u Ministarstvu finansija.
U Ministarstvu su tom prilikom naveli da ne bi trebalo prejudicirati ishod sudskog postupka. U međuvremenu je, međutim, doneta izvršna presuda. Da li je dug plaćen ili još nije, nismo uspeli da saznamo. Kao ni to da li je dug platila država iz budžeta ili ipak nije bilo „prebijanja duga“ preko Srbije.