Pavle Petrović o protestima: Gubici koji se možda dese zanemarljivi su prema mogućim dobicima

Ako je do predsednika Aleksandra Vučića, prethodna tri meseca studentskih i građanskih protesta i blokada su uništili privredu Srbije. I ljudi iz biznisa u poverenju priznaju da su mnogi na oprezu do raspleta, a investicije na čekanju. Brojke, međutim, uveravaju nas ekonomisti, usporavanje još ne beleže. I ne očekuju ih ni narednih nekoliko meseci.

I da nije unutrašnje, samo naše, političke krize, Srbija bi ovih dana imala o čemu da brine. Globalna kretanja, američke carine, slabljenje evropske auto-industrije i sankcije koje lebde oko Naftne industrije Srbije više su nego dovoljni za posustajanje.

Uzrok nestabilnosti

„Bilo kakvi gubici, koji se dosad nisu desili, a možda se i dese ukoliko to potraje sledećih tri ili četirti meseca, zanemarljivi su prema dobicima koji bi mogli da se dogode kao rezultat protesta“, kaže Pavle Petrović, donedavni predsednik Fiskalnog saveta i član Srpske akademije nauka i umetnosti.

„Politička nestabilnost može da dovede do usporavanja privrede. Ali je važnije što manjak demokratije ne može da reguliše različite društvene interese kroz institucije. Ako hoćete da sprečite nestabilnost i zaustavite smanjenje privredne aktivnosti, morate da rešite uzrok problema“, jasan je Petrović.

Profesor Petrović podseća da su međunarodne ocene o stanju sloboda u Srbiji od 2015. snažno pale. Paralelno sa tim u Srbiji građani sve češće protestuju. Skoro svake godine.

„S jedne strane slobode padaju i demokratija se urušava, a u zemlji se intenziviraju protesti. Društvo ne može kroz institucije da razreši suprotstavljene interese. Ako ne može kroz institucije, onda se to preliva na proteste. I oni, logično, mogu da utiču na smanjenje privrednog rasta, ali to se kod nas još ne vidi. Moguće je da će se videti kasnije. Ukoliko želimo da se ne nastavlja nestabilnost, moramo stvari da rešavamo u korenu“.

Institucije i prosperitet

U našem slučaju, uveren je profesor Petrović, koren je u slabim institucijama.

„Moraju da se povećaju demokratske slobode kako bi se konflikti rešavali u institucijama, a ne na ulici. Ukoliko umesto statusa kvo, ovi protesti dovedu do toga da se osnaže institucije i počnu da rade svoj posao, kao i da se smanji korupcija, to će nedvosmileno pozitivno uticati na srednjoročni privredni rast“.

Fiskalni savet je svojevremeno istraživanjem pokazao da loše institucije u Srbiji smanjuju privredni rast za jedan procentni poen. Ako je bruto domaći proizvod Srbije oko 80 milijardi dolara, onda svake godine gubimo oko 800 miliona dolara samo zbog nejakih institucija.

„Ne treba bukvalno shvatiti ovaj iznos. To je samo ilustracija“, dodaje Petrović.

I nije samo Fiskalni savet dokazao cenu neefikasne uprave. Daron Adžemoglu, Simon Džonson i Džejms Robinson dobitnici su Nobelove nagrade za ekonomiju za 2024. godinu. I to za studije o tome kako se formiraju institucije i kako one utiču na prosperitet.

„Iskustvo Adžemogla, koji je dobio Nobelovu nagradu, je to da loše institucije koštaju prosperiteta“, navodi Petrović. Zemlje sa dobrim institucijama su ekonomski prosperitetne, a zemlje sa lošim institucijama zaostaju. Imaju niže dohotke. I ne samo da imaju nizak dohodak, nego su zarobljene u njemu. Vladajućoj eliti, pokazalo je istraživanje Adžemogla, više se isplati to koliko dobija zahvaljujući slabim institucijama, iako bi ceo kolač bio veći da su institucije jake. U toj situaciji bi, međutim, i pristup tom kolaču bio ravnopravniji, pa bi elita mogla da završi sa manjim delom. Zato je snažan interes elite, nalaz je Adžemogla, da zadrži status. Ovo što se sada dešava je jako blisko tom opisu“, objašnjava Petrović.

Ko se boji promene vlasti

Na pitanje Forbes Srbija da li smo blizu negativnog rezulata, Milan Nedeljković, profesor i dekan FEFA univerziteta, odgovara da trenutno nismo u situaciji tolike političke nestabilnosti.

„Ni blizu, na primer, one u Turskoj. Tamo su protesti bili malo agresivniji. Ovde imamo mirne proteste. Ne bi trebalo značajnije da utiču ni na strane investitore. Tačno je da njima politička nestabilnost nije dobrodošla, ali ne bih rekao da naša unutrašnja situacija može da ima efekat na to koliko globalna dešavanja. Ona poput carina u SAD“, smatra Nedeljković.

On u izveštaju o bruto domaćem proizvodu ne očekuje negativni predznak. Eventualno usporavanje ukoliko se politička kriza, uz proteste, blokade i štrajkove produži je, međutim, moguće.

„Kada bi se situacija produžila i zahvatila treći kvartal, možda bismo mogli da vidimo negativan efekat na privredni rast. Ali nisam siguran zašto bi ovo uticalo na nekoga ko proizvodi ili nudi usluge stranim partnerima. Ne pričamo o neizvesnim porezima ili bankrotu države. U našoj situaciji to nije za stolom. Mogu da stanu oni koji se plaše promene vlasti, ali pitanje je koliki deo BDP-a zavisi od njih. Nama svakako treba zdrava privreda koja se ne zasniva na onima koji se plaše promene vlasti“.

A iz sveta duvaju vetrovi

Vladimir Vučković, predavač Mokrogorske, priznaje da ga u ovom trenutku više plaše međunarodne okolnosti od unutrašnjih.

„Sve i da nemamo naše bojkote, trebalo bi da nas brine šta se dešava u Americi i ostatku sveta“, smatra Vučković. „I bez Trampa, privredni rast u Evropi bi bio oko nule. Ovo što radi sada Tramp dovodi do toga da se određene evropske zemlje pozicioniraju. U budžetu prave više mesta za ulaganja u odbranu i infrastrukturu. Uskoro će početi da povećavaju i deficite, kao Nemačka. To znači da će se više baviti sobom i na neki način priznaju da im je ekonomija u problemu. To je dobro na dugi rok, jer to omogućava ozdravljenje. Za nas je to negativan signal“.

Evropske zemlje su u problemu. I to je jedan od razloga što ne možemo da računamo na milijarde direktnih stranih investicija.

„Svi smo čuli neki slučaj o povlačenju kapitala, sa otpuštanjem radnika. I to ne samo u Srbiji, nego im je to globalna strategija. To smanjuje obim aktivnosti, zarade i kupovnu moć i to se negativno preliva“, kaže Vučković.

Kurs i kamate

Srbija nema lagodnu poziciju ni po pitanju platnog bilansa. Fiskalni savet je uočio da je povlačenje kapitala, iznošenje dobiti i divdendi, skoro sustiglo priliv novog kapitala.

„Pitanje je da li će se to osetiti na deviznom kursu“, upozorava Vučković. „Tu je i NIS kao rizik. Niko ne zna kako će se to završiti. Zavisi od geopolitičkih pitanja. Da li je reč o novoj podeli tržišta. To su stvari koje nisu planirane i na koje se nadovezuje naša kriza. Vidimo da se privreda ustručava da investira i odlažu planove za bolja vremena. Važno je da li ljudi troše. Ako se ustručavaju, i domaćinstva i firme, to je onda loše“.

Privredu bi mogle uskoro da pogode i veće kamatne stope, jer će države, pre svega Nemačka, imati veće deficite.

„Mogao bi da se preokrene talas smanjenja kamatnih stopa koji je krenuo“, ističe Vučković. „To onda državu dovodi u još veći problem sa troškovima zaduživanja“.

I bez domaće političke krize, izazovi evropskih ekonomija uzdrmali bi zacrtani rast srpskog BDP. Teško da će stići do željenih 4,2 odsto, ali studenti i građani tome još nisu mnogo kumovali.