Pavle Petrović oštro o politici države: Zašto je visoki rast plata opasan po srpsku ekonomiju

Oko jedan odsto radno sposobnog stanovništva ili oko 40.000 ljudi godišnje emigrira iz Srbije, kazao je Pavle Petrović na samom početku svog obraćanja u svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti. A na obim emigracija, nastavio je, utiče kvalitet institucija i javnih usluga, poput obrazovanja i zdravstva, barem u istoj meri u kojoj na njih utiče visina zarade.

Petrović kaže da je do sličnog rezultata došao i OECD, našavši da emigracije pokreću slabe institucije, visoka korupcija, bolje prilike za adekvatno zaposlenje, pa tek onda visina plate.

„Obično se misli da je presudan faktor plata, ali ona se nalazi tek na četvrtom mestu“, kazao je Petrović.

Emigracija stanovništva, zajedno sa lošom demografskom slikom, dovela je i u Srbiji i u zemljama centralne i istočne Evrope do naglog pada stope nezaposlenosti poslednjih godina. Uz to, manjak radne snage kojem smo svedoci svakodnevno, doveo je do toga da realne plate rastu brže od produktivnosti.

„Kumulativno od 2019. do 2023. godine plate su realno rasle 18,2 odsto a produktivnost je istovremeno porasla 14,8 odsto. U 2024. se taj trend zaoštrava, pa su plate rasle 9,2 a produktivnost manje od četiri odsto, tačnije 3,6. To je na srednji rok neodrživa situacija, jer plate ne bi trebalo da rastu brže od produktivnosti. Takav trend će kočiti ekonomiju i destimulisati investicije“, upozorava profesor Petrović.

Radna snaga više nije jeftina

Ali ne ugrožava ekonomski rast Srbije samo nepovoljan odnos između rasta plata i rasta produktivnosti. Pavle Petrović, nadalje, upozorava da visok rast plata i realno jačanje vrednosti dinara ugrožavaju konkurentnost domaće privrede.

„Dosadašnji model rast zasnivao se na privlačenju stranih investicija i relativno jeftinoj radnoj snazi. Ta radna snaga više nije jeftina. Prosečna plata u Srbiji, u evrima je oko 850 evra trenutno. Sustižemo zemlje centralne i istočne Evrope, ali i, primera radi, Grčku u kojoj je prosečna plata 1.100 evra ili Portugal koji ima 1.200 evra“, kaže Petrović. On navodi da su plate u evrima u našoj zemlji porasle dva puta u periodu od 2017. do 2024. Tada je prosečna zarada iznosila 395 evra, a sada je oko 850 evra.

Petrović je javno pitao može li privreda Srbije da izdrži ovakav rast zarada.

Objašnjavajući šta je uticalo na rast zarada u evrima, Pavle Petrović navodi da je realni rast plata u dinarima oko 40 odsto i to je stvarna mera kupovne moći.

„Dinar je sa druge strane konstantno realno jačao u odnosu na evro od 2017. i to kumulativno iznosi oko 20 odsto. Kupovna moć evra se smanjila zbog inflacije u evrozoni i to za oko 25 odsto. Sve to je imalo uticaja na udvostručavanje plata u evrima u Srbiji“, kaže Petrović.

Šta se krije iza jakog dinara

Ekonomska teorija nudi barem dva objašnjenja za realno jačanje domaće valute, objašnjava autor knjige o makroekonomskim krizama i reformama u Srbiji i donedavni predsednik Fiskalnog saveta.

Prvo je, kaže on, snažan privredni rast vođen tehnološkim progresom i rastom produktivnosti, praćen viškom u spoljnotrgovinskoj razmeni.

„Ovo je zdravo i održivo jačanje domaće valute kakvo su imali Japan ili Nemačka 70-ih godina prošlog veka ili azijski tigrovi poput Južne Koreje i Tajvana“, pojašnjava Petrović.

Drugo, pak, objašnjenje je snažni priliv stranog kapitala koji je dovoljan, pa i prelazi potrebe spoljnotrgovinskog manjka. Reč je o neodrživom jačanju domaće valute koja nije rezultat konkurentnije privrede.

„Rast BDP-a vođen rastom produktivnosti smanjuje trgovinski deficit dok porast vrednosti domaće valute povećava deficit. Kod konkurentnih privreda pozitivan efekat rasta BDP-a nadomešćuje negativan efekat povećanja realne vrednosti domaće valute. Takve privrede beleže spoljnotrgovinske suficite i imaju izvozno orijentisan rast i uprkos jačanju njihovih valuta “, kaže Petrović.

Srbija je ovaj drugi slučaj. Kod nas dinar jača zbog snažnog priliva stranog kapitala koji je više nego pokrivao deficit tekućeg računa platnog bilansa.

Moguće posledice

„Dva su izvora mogućih problema u budućnosti: smanjenje priliva kapitala ili povećanje odliva iznošenjem profita. Sadašnja pozicija Srbije može postati neodrživa, a neke naznake se već vide. Deficit tekućeg platnog bilansa je snažno porastao u 2024. sa 2,4 na 4,4 odsto BDP-a, a prognozira se povećanje na više od pet odsto u srednjem roku“, upozorava Pavle Petrović.

On kaže da je ekstremni slučaj valutna kriza, ali da je Srbija trenutno daleko od takvog scenarija.

Na vrednost dinara utiče i politika monetarnih vlasti tj. Narodne banke Srbije. Narodna banka drži kurs dinara čvrsto pod kontrolom od 2019. godine, obimnim intervencijama. Kao i neke druge centralne banke, poput Albanije i Rumunije, ona kontroliše devizni kurs, iako bi zapravo formalno trebalo da kontroliše isključivo inflaciju.

Opiranje inflacije

„Inflacija u Srbiji je znatno usporila u prethodnih godinu i po dana. Sa više od 16 odsto u martu 2023. spustila se na trenutnih nešto više od četiri. Ipak, i dalje je među najvećim u Evropi, iza Moldavije, Rumunije, Poljske i Islanda“, kaže Petrović.

On dodaje da je noseća inflacija, odnosno ona koja izuzima cene hrane, energenata, alkohola i duvana, i dalje visoka. U Srbiji je trenutno više od pet odsto, dok je u zemljama centralne i istočne Evrope oko 3,5 odsto. Pritom, kog nas ona već neko vreme ne usporava.

„Za razliku od perioda 2021-2023. kada smo uvozili visoku inflaciju, sada uvozimo nisku. Ali plate nastavljaju snažno da rastu, iznad rasta produktivnosti i to gura inflaciju naviše“, kaže Petrović nudeći sledeće rešenje.

„Rešenje je u rastu produktivnosti, to jest okretanju ekonomije sektorima koji imaju visoku dodatu vrednost i koji mogu da izdrže taj rast plata. Dakle, nije rešenje u zaustavljanju rasta plata, odnosno njihovom kočenju, već u bržem rastu produktivnosti“, objašnjava on.

Rizici na kratak rok

Na kraju, Pavle Petrović osvrnuo se i na kratkoročne rizike. On upozorava da bi, iako je monetarna politika i dalje restriktivna, snažan rast državne potrošnje koji se najavljuje krajem ove i tokom sledeće godine mogao da pogura inflaciju.

„Rebalansom budžeta je planiran manjak od 2,7 odsto BDP-a u 2024. što podrazumeva nagli rast agregatne tražnje od čak 10 odsto BDP-a u poslednja tri meseca. Sledeće godine dalje povećanje deficita na tri odsto vrednosti BDP-a i dodatni rast državne potrošnje, a time i agregatne tražnje, mogao bi da pogura inflaciju naviše“, zaključio je Pavle Petrović.

Izuzev njegovog osvrta na aktuelne makroekonomske izazove pred kojima je Srbija, o knjizi akademika Pavla Petrovića u izdanju SANU, govorili su i Milojko Arsić, od skoro dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti i profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, kao i njegov kolega Dejan Šoškić, nekadašnji guverner NBS.