Pikaso, Sezan, Mone: Epstinovi fajlovi otkrili šemu velike zarade na slikama i izbegavanju poreza
Dokumenti iz takozvanih Epstinovih fajlova otkrivaju detalje o ogromnoj umetničkoj kolekciji vrednoj više milijardi dolara koja je pripadaja tajkunu investitoru Leonu Bleku. Kao i o načinu na koji je koristio za uvećanje svog bogatstva.
Decenijama je Leon Blek gradio reputaciju jednog od najmoćnijih kolekcionara umetnosti na svetu. Kupovao je remek-dela muzejske vrednosti u velikim količinama. Međutim, kontinuirana otkrića o njegovoj dugogodišnjoj povezanosti sa Džefrijem Epstinom – posebno podatak da je osuđenom seksualnom prestupniku platio 170 miliona dolara za finansijske i poreske savete tokom šest godina, što je daleko iznad tržišne cene za takve usluge – narušila su njegov ugled. U martu 2021. Blek je podneo ostavku na mesto generalnog direktora kompanije Apolo Global Menadžment, privatne investicione firme koju je osnovao. Nekoliko dana kasnije povukao se i sa mesta predsednika upravnog odbora Muzeja moderne umetnosti (MoMA).
Najnoviji dokumenti iz Epstinove arhive pokazuju kako je Epstin pomogao Bleku da svoju umetničku kolekciju pretvori u sofisticiranu finansijsku imovinu. Daleko od toga da je bila samo lična strast. Blekova zbirka Pikasa, Sezana i Monea sistematski je strukturirana, procenjivana i korišćena kao zalog. Na osnovu nje mogao je da se zadužuje u ogromnim iznosima. Epstin je pomagao u upravljanju i organizaciji kolekcije. Pretvarao je nelikvidne slike u bankarski prihvatljiv kolateral koji se mogao založiti za velike kredite. Time je Bleku omogućeno da oslobodi stotine miliona dolara u gotovini.
Kolekcija od tri milijarde
Entiteti pod Blekovom kontrolom založili su umetnička dela u vrednosti od milijardu dolara kao kolateral za kredit Banke Amerike još 2014. godine. To pokazuje dokument pod nazivom „Art Partnership Inventory“. Vrednost umetničkih dela koja je Blek koristio kao zalog porasla je na 1,4 milijarde dolara do 2017. godine, prema drugom dokumentu pod nazivom „Collateral“, koji sadrži mnoga ista dela. Među najvrednijim delima koja su bila založena za kredite nalaze se Sezanov „Le Château Noir“ (procenjen na 50 miliona dolara 2016), Mondrijanov „Composition C with Grey and Red“ (40 miliona), Brankušijeva skulptura „La Muse“ (40 miliona) i Moneove „Nimfeje“ (45 miliona).
Prema dokumentima, Blek je do 2016. imao više od pola milijarde dolara kredita podignutih na osnovu svoje umetničke kolekcije. Dokument koji prikazuje njegov lični portfolio (datiran 31. decembar 2015.) pokazuje da su entiteti pod njegovom kontrolom ukupno pozajmili 631 milion dolara. Jedna kompanija, Nerous LLC, činila je 565 miliona dolara tih kredita. Nerous je naveden kao vlasnik založenih umetničkih dela u dodatnim dokumentima iz jula 2016. i marta 2017. godine. Ti fajlovi, pod nazivom „All Art“, izgleda da predstavljaju katalog celokupne Blekove kolekcije u tom trenutku. Uključujući nabavnu cenu svakog dela, procenjenu vrednost prema aukcijskoj kući Kristis i nerealizovanu dobit od investicije. Blekova kolekcija umetnina je 2016. vredela tri milijarde dolara, uz nerealizovanu dobit od milijardu dolara.
Danas vredi i više
Deset godina kasnije, njegova umetnička zbirka verovatno danas vredi još više. Njujorška proceniteljka umetnina Silvija Leonard Vulf procenjuje da je vrednost kolekcije iz 2017. porasla za oko 50 odsto.
„Vrhunska dela poput njegovih ne gube vrednost“, kaže Boni Kejgen, još jedna njujorška proceniteljka. „To je sam vrh ponude – svaki kolekcionar najvišeg ranga ih želi“.
Nije jasno u kojoj meri Blek i dalje koristi svoju umetnost kao kolateral za zaduživanje, niti koja su konkretna dela iz njegove založene kolekcije prodata tokom protekle decenije. Njegov portparol odbio je da komentariše.
Izbegavanje poreza
Zaduživanjem na osnovu svoje umetničke imovine, Blek je mogao da pristupi ogromnim sumama novca, a da istovremeno izbegne plaćanje poreza na kapitalnu dobit. To je strategija koju često koriste milijarderi i ultra-bogati, poznata kao „Buy, Borrow, Die“ (kupi, pozajmi, umri). Blek se takođe zaduživao koristeći kao kolateral svoj udeo u kompaniji Apolo Global Menadžment, koju je suosnovao 1990. U izveštaju za akcionare iz 2022. navodi se da je oko 20% njegovih akcija Apola bilo položeno „na jednom ili više računa, u skladu sa standardnim aranžmanom kredita“. Iznos kredita obezbeđenih tim akcijama nije objavljen.
Bogatstvo Bleka (74) se procenjuje na 13,6 milijardi dolara. Ono uključuje oko 6,6 milijardi dolara u umetnosti, gotovini i drugim investicijama. Preostalih sedam milijardi dolara otpada na njegov udeo u Apolu. Pre nego što je podneo ostavku na mesto generalnog direktora, Apolo je 2021. objavio izveštaj međunarodne advokatske kancelarije Dekert, u kojem se navodi da je Blek platio Epstinu 158 miliona dolara između 2012. i 2017. za savete u vezi sa porezima, planiranjem imovine i upravljanjem kapitalom. To je izuzetno visok iznos za takve usluge. Posebno za insajdera sa Volstrita sa lakim pristupom vrhunskim stručnjacima.
Blekova umetnička imovina, njena netransparentna struktura i Epstinova uloga u upravljanju njome ranije su već bili predmet pažnje. U izveštaju Dekerta (koji nije utvrdio nezakonito postupanje Bleka) navodi se da je Epstinov rad prevazilazio klasična poreska pitanja i obuhvatao najvredniju ličnu imovinu, uključujući umetnička dela. Kao i da je bio uključen u strukturiranje aranžmana osmišljenih da očuvaju, zaštite ili maksimalno uvećaju vrednost te imovine. Naredne godine, američki senator Ron Vajden (demokrata iz Oregona), predsednik Senatskog odbora za finansije, pokrenuo je zasebnu istragu. Istakao je zabrinutost da je Epstin možda omogućavao agresivne strategije izbegavanja poreza.
Podrška muzeju
Blek je dugo koristio svoju kolekciju kako bi izgradio dobar odnos sa velikim umetničkim institucijama, posebno sa MoMA-om. Bio je predsednik upravnog odbora MoMA-e od 2018. do 2021. godine. Povukao se usled negativnih reakcija zbog Epstinove afere. Prema jednom dokumentu iz 2014. godine, Blek je obećao MoMA umetnička dela u vrednosti od 23,5 miliona dolara (uključujući dela u kojima ima delimično vlasništvo) kao buduće poklone. Donirao je 2018. muzeju 40 miliona dolara u gotovini, nakon čega je filmski centar MoMA nazvan po njemu i njegovoj supruzi Debri. I dalje je član upravnog odbora muzeja.
Posetioci najprestižnijih muzeja u Njujorku verovatno će se susresti sa Blekovim uticajem, bili toga svesni ili ne. Na petom spratu MoMA može se videti autoportret Paule Moderson-Beker iz 1907. godine. To je poklon Bleka i kolekcionara milijardera Rona Laudera, sa kojim Blek suvlasnički poseduje i druga dela. Na predstojećoj izložbi Metropoliten muzeja umetnosti „Raphael: Sublime Poetry“, posetioci bi mogli da vide crteže „Head of a Young Apostle“ i „Head of a Muse“, čija je ukupna vrednost 2017. godine procenjena na 98 miliona dolara. Nije jasno da li ih Blek i dalje poseduje. Met u svom saopštenju za javnost zahvaljuje Bleku na „dodatnoj podršci“ povodom predstojeće izložbe.
Mašina za novac od remek-dela
Ova vrhunska umetnička dela bila su među desetinama onih koje je Leon Blek koristio kako bi obezbedio stotine miliona dolara kroz zaduživanje.
Pol Sezan
Le Château Noir (oko 1900)
Koliko je Blek platio: 11.500.000 dolara
Procenjena vrednost 2016: 50.000.000 dolara
Kazimir Maljevič
Extended Plane (Plan en extension) (1915)
Koliko je Blek platio: 15.500.000 dolara
Procenjena vrednost 2016: 50.000.000 dolara
Klod Mone
Nympheas (1908)
Koliko je Blek platio: 22.500.000 dolara
Procenjena vrednost 2016: 45.000.000 dolara
Pit Mondrijan
Composition C with Grey and Red (1938)
Koliko je Blek platio: 2.700.000 dolara
Procenjena vrednost 2016: 40.000.000 dolara
Konstantin Brankuši
La Muse (oko 1917)
Koliko je Blek platio: 10.500.000 dolara
Procenjena vrednost 2016: 40.000.000 dolara
Fernan Leže
Femme courant (oko 1913)
Koliko je Blek platio: 16.000.000 dolara
Procenjena vrednost 2016: 40.000.000 dolara
Pol Sezan
La carrière de Bibémus (oko 1895)
Koliko je Blek platio: 7.500.000 dolara
Procenjena vrednost 2016: 35.000.000 dolara
Pablo Pikaso
Buste de femme (1907)
Koliko je Blek platio: 9.500.000 dolara
Procenjena vrednost 2016: 30.000.000 dolara
Edvard Munk
Melancholy (1892)
Koliko je Blek platio: 11.000.000 dolara
Procenjena vrednost 2016: 30.000.000 dolara
Anri Matis
Marocaine en jaune (Zorah en jaune) (1912)
Koliko je Blek platio: 10.000.000 dolara
Procenjena vrednost 2016: 25.000.000 dolara
Dž. M. V. Tarner
Goldau (oko 1841)
Koliko je Blek platio: 1.300.000 dolara
Procenjena vrednost 2016: 20.000.000 dolara
Rembrant van Rajn
An old bearded man, seated (1630)
Koliko je Blek platio: 2.450.000 dolara
Procenjena vrednost 2016: 18.000.000 dolara