Pitanje od 20 milijardi dolara za FIFA i poreznike: Može li Svetsko prvenstvo da ima privatne vlasnike?

Dok konfete sa poslednjeg Svetskog prvenstva jedva da su sklonjene sa terena, FIFA se našla u središtu nove kontroverze. Ovoga puta spor nije oko toga gde će se održati Svetsko prvenstvo, ko se kvalifikovao za turnir ili da li je određeni crveni karton bio opravdan.

Umesto toga, borba se vodi oko vlasništva.

Ranije ove nedelje FIFA je objavila planove za osnivanje novog komercijalnog subjekta, FIFA Forward Enterprise (FFE). On bi upravljao komercijalnim poslovanjem njenih glavnih takmičenja, uključujući Svetska prvenstva za muškarce i žene. FIFA bi zatim prodala 21% udela u toj kompaniji spoljnim investitorima. Prema navodima FIFA, svaki nacionalni savez član mogao bi da dobije do 20 miliona dolara neposrednog finansiranja za posebne projekte, pored 20 miliona dolara finansiranja kroz program FIFA Forward za ciklus 2027–2030.

(Investicionu grupu koja se predlaže predvodio bi TrajvKepital, koji je osnovao milijarder Džoš Kušner, brat zeta predsednika Trumpa.)

Da bi plan bio sproveden, FIFA mora da dobije podršku većine svojih članica, kao i neophodna odobrenja Saveta FIFA, koji ima 37 članova. To, međutim, nije nimalo izvesno.

Predlog je već izazvao žestoku reakciju. UEFA, krovna organizacija evropskog fudbala, saopštila je da je spremna da bojkotuje buduća FIFA takmičenja ukoliko transakcija bude realizovana. U objavi na Instagramu, UEFA je, govoreći u ime svojih članica, navela: „Jednoglasno i nedvosmisleno odbacujemo predlog FIFA da se vlasnički udeli u Svetskom prvenstvu i drugim FIFA takmičenjima prenesu na privatne investitore“.

U objavi se dalje navodi: „Svetsko prvenstvo ne može da se tretira kao investicioni proizvod. Ono predstavlja jedno od najvećih nasleđa fudbala. Gradili su ga generacijama igrači, reprezentacije i navijači sa svih kontinenata. Nijedan njegov deo nikada ne bi trebalo prepustiti privatnim investitorima. Svetsko prvenstvo nije na prodaju“.

Objava je prikupila više od milion lajkova.

Šta FIFA predlaže

FIFA danas poseduje komercijalna prava povezana sa svojim najvećim turnirima, poput Svetskog prvenstva. Ta prava obuhvataju ugovore o televizijskim prenosima, sponzorstva, licenciranje, ugostiteljske usluge i druge izvore prihoda povezane sa Svetskim prvenstvom i drugim međunarodnim takmičenjima.

Prema predlogu, to poslovanje bilo bi preneto na novooformljenu kompaniju pod nazivom FIFA Forward Enterprise. FIFA bi ostala većinski vlasnik, ali bi prodala 21% manjinskog udela spoljnim investitorima, koji bi zatim imali pravo na deo budućih finansijskih prinosa kompanije.

Ako vam ovo zvuči poznato, to je zato što kompanije ovako posluju sve vreme. U SAD smo sličan model videli kod privatnog kapitala, investicione strategije u kojoj fondovi kupuju udele u kompanijama ili njihovim podružnicama, poput računovodstvenih firmi. Uobičajeni pristup je da se poslovanje racionalizuje i da se u kompaniju ubrizga kapital kako bi poslovanje poraslo, a zatim da se kompanija – ili njeni delovi – prodaju uz profit.

To je slično onome što FIFA predlaže, barem u početnoj fazi. Struktura podseća na način na koji privatni kapital obično započinje ulaganje. Međutim, ništa u dosadašnjem predlogu FIFA ne ukazuje na to da je planirano da investitori kasnije prodaju svoj udeo. On se opisuje kao dugoročno partnerstvo. Najveća razlika je u samoj imovini.

Novac u igri

Predlog se odnosi na komercijalna prava povezana sa Svetskim prvenstvom, najvažnijim događajem organizacije i njenim najvećim izvorom prihoda. Ta prava su veoma vredna. Kada se saberu svi prihodi, FIFA očekuje da će tokom 2026. godine, ostvariti gotovo devet milijardi dolara prihoda, uključujući gotovo četiri milijarde dolara od televizijskih prava, oko tri milijarde dolara od ugostiteljskih usluga i prodaje ulaznica i gotovo 1,8 milijardi dolara od sponzorstava i marketinga.

I dok navijači znaju da je Svetsko prvenstvo veliki generator novca, kritičari predloga tvrde da je ono više od obične imovine. Oni ga vide kao središte organizacije čija je misija da promoviše i razvija fudbal širom sveta. Uvođenje privatnih investitora menja odnos između turnira i organizacije koja nad njim ima upravljačku funkciju.

Kako je FIFA organizovana

FIFA danas predstavlja međunarodno upravljačko telo za fudbal, kao i za futsal i fudbal na pesku. Organizovana je prema švajcarskom pravu i sa sedištem u Cirihu u Švajcarskoj. Ima 211 nacionalnih saveza članica koji predstavljaju zemlje i teritorije širom sveta. Među proklamovanim ciljevima FIFA su globalno promovisanje i razvoj fudbala, organizovanje međunarodnih takmičenja kao što je Svetsko prvenstvo, utvrđivanje i sprovođenje pravila i propisa kojima se uređuje sport, kao i podrška razvoju fudbala kroz programe poput FIFA Forward.

Svaki savez član FIFA ima jedan glas u Kongresu FIFA, bez obzira na njegovu veličinu. Španija ima jedan glas. Isto važi i za Zelenortska Ostrva. Argentina ima jedan glas. Isto važi i za Kurasao. Shvatate poentu. Ovakva struktura odražava ulogu FIFA kao međunarodnog upravljačkog tela za fudbal, a ne organizacije čiji je cilj da predstavlja samo najveće ili najbogatije saveze.

Takmičenja donose najviše

Većina prihoda FIFA dolazi od takmičenja, naročito od Svetskog prvenstva. Televizijska prava čine najveći deo prihoda. Slede marketinška partnerstva, sponzorstva, licencni ugovori, programi ugostiteljskih usluga i prodaja ulaznica.

Na tipičnom Svetskom prvenstvu ti prihodi dostižu milijarde dolara. FIFA navodi da se novac koristi za administraciju, međunarodna takmičenja i finansiranje razvojnih programa širom sveta. To uključuje sredstva koja se kroz program FIFA Forward distribuiraju savezima članicama za infrastrukturu, razvoj omladinskog fudbala, obuku trenera i druge fudbalske inicijative.

Te milijarde mogu da budu zbunjujuće jer je FIFA neprofitno udruženje organizovano prema Švajcarskom građanskom zakoniku. Međutim, činjenica da je organizacija neprofitna ne znači da ne može da ostvaruje novac.

Ključno pitanje obično je da li je ostvarivanje profita primarni cilj. To važi širom sveta. Univerziteti naplaćuju školarine, a profesionalna udruženja organizuju konferencije, objavljuju časopise i naplaćuju članarine. Nije presudno koliko novca organizacija ostvaruje, već kako se taj novac koristi i koja je njegova svrha.

U slučaju FIFA, njen status prema švajcarskom pravu zasniva se na njenoj ulozi upravljačkog tela međunarodnog fudbala, kao i na promovisanju i razvoju sporta. Komercijalni uspeh Svetskog prvenstva posmatran je kao način finansiranja te misije, a ne kao sama misija.

Šta bi predlog mogao da znači iz poreske perspektive

Svaki sponzorski ugovor, ugovor o televizijskom prenosu, licencni aranžman i paket ugostiteljskih usluga sa takmičenja pomaže u finansiranju poslovanja FIFA. Zbog toga predložena prodaja udela otvara složenija pitanja od tipičnog korporativnog restrukturiranja.

FIFA može da tvrdi da komercijalni uspeh Svetskog prvenstva postoji kako bi podržao njenu širu misiju promovisanja i razvoja fudbala. Međutim, spoljni investitori bi mogli da zakomplikuju takav argument.

Predložena investicija ne znači da bi FIFA izgubila svoj poreski tretman prema švajcarskom pravu. Poreske vlasti uglavnom razumeju da organizacije koje uživaju poreske olakšice moraju da posluju u stvarnom svetu. Komercijalna aktivnost sama po sebi nije razlog za gubitak poreskog statusa. Međutim, spoljni investitori ne ulažu novac zato što žele da promovišu fudbal na lokalnom nivou u Africi ili da grade omladinske akademije u Centralnoj Americi. Oni ulažu zato što očekuju finansijski prinos. To bi moglo da promeni ne samo način na koji FIFA ostvaruje svoju misiju, već i način na koji bi ta misija mogla da izgleda u budućnosti.

Čini se da FIFA smatra da prema predloženom modelu može bez problema da ostane posvećena svojoj misiji. Organizacija bi nastavila da poseduje kontrolni udeo u novoj kompaniji, nastavila bi da upravlja međunarodnim fudbalom i nastavila bi da distribuira novac kroz postojeće razvojne programe. Da li će se švajcarske vlasti na kraju složiti s tim zavisiće od konačne strukture transakcije, dokumenata o upravljanju i prava koja će biti dodeljena investitorima – detalja koji još nisu javno objavljeni.

Poreski sporazumi u vezi sa Svetskim prvenstvom

Danas, svaki put kada neka zemlja konkuriše za domaćina Svetskog prvenstva, porezi su deo pregovora. Zemlje domaćini redovno pristaju da FIFA obezbede poreske olakšice kao uslov za održavanje turnira. Te olakšice često se ne odnose samo na FIFA, već i na televizijske kuće, sponzore, izvođače i druge subjekte uključene u organizaciju događaja. U zavisnosti od sporazuma, izuzeća mogu obuhvatati porez na dobit preduzeća, porez po odbitku i druge nacionalne ili lokalne poreze.

Na primer, kada je Brazil bio domaćin Svetskog prvenstva 2014. godine, usvojio je zakone kojima je predviđen veliki broj poreskih izuzeća za FIFA i povezane subjekte. To je izazvalo značajnu političku debatu. I naredni turniri u Rusiji 2018. i Kataru 2022. uključivali su široke poreske olakšice kao deo paketa za domaćina.

Međutim, SAD nisu ponudile široke poreske olakšice 2026. Umesto toga, uglavnom su se oslonile na postojeće poreske sporazume, sporazume o porezu po odbitku i dogovorene olakšice za FIFA i učesnike. Pojedinačni igrači, treneri, sudije i članovi stručnih timova uglavnom su ostali obveznici američkog poreza na prihod ostvaren aktivnostima u SAD.

Odluka zemlje domaćina da FIFA oslobodi plaćanja poreza povezana je sa sporazumom o domaćinstvu, a ne sa činjenicom da Švajcarska tretira FIFA kao neprofitno udruženje. Vlade su istorijski opravdavale te olakšice time da pomažu dovođenju jednog od najvećih sportskih događaja na svetu u svoju zemlju, istovremeno radeći na razvoju sporta širom sveta. Ako privatni investitori počnu direktno da učestvuju u prihodima koje generiše Svetsko prvenstvo, vlade bi mogle da se suoče sa drugačijim političkim pitanjima.

Šta ako bi FIFA bila američka organizacija?

FIFA je uređena prema švajcarskom pravu, ali šta bi bilo da je umesto toga organizovana u SAD?

U SAD se status organizacije koja je oslobođena poreza zasniva na njenoj misiji i svrsi. Poreska uprava SAD (IRS) proverava da li je organizacija osnovana i da li posluje prvenstveno radi ostvarivanja cilja koji je oslobođen poreza, a ne radi ostvarivanja profita za privatne interese.

Organizacije mogu da ostvaruju milijarde dolara prihoda i da poseduju podružnice. Mogu čak da se bave i komercijalnim aktivnostima. Ono što uglavnom ne mogu jeste da posluju prvenstveno u korist privatnih lica ili subjekata.

Odnos FIFA prema američkom sistemu poreskih olakšica nije samo hipotetički. U julu 2021. FIFA je osnovala FWC2026 US, Inc., neprofitnu korporaciju u Delaveru, kako bi upravljala američkim delom Svetskog prvenstva 2026. i povezanim programima. IRS joj je 2022. priznala status organizacije oslobođene poreza prema odeljku 501(c)(4), a prema njenom obrascu Form 990 – obrascu koji podnose neprofitni subjekti – ona je do kraja 2024. prijavila više od 177 miliona dolara ukupne imovine, uz gotovo 183 miliona dolara obaveza.

FWC2026 US navodi da je njena misija unapređenje i globalna promocija fudbala, uz naglašavanje obrazovnih, kulturnih, humanitarnih i ujedinjujućih vrednosti sporta. To ostvaruje organizovanjem takmičenja i događaja, kao i podrškom programima razvoja i obrazovanja povezanim sa fudbalom.

Modaliteti

Međutim, ako bi američki subjekt prvenstveno poslovao tako da maksimalizuje profit za svoju matičnu kompaniju, bilo bi mu teže da zadrži status neprofitne organizacije.

Organizacija prema odeljku 501(c)(4) donekle se razlikuje od organizacije prema odeljku 501(c)(3). Obe su oslobođene poreza, ali doprinosi organizaciji iz odeljka 501(c)(4) uglavnom se ne mogu odbiti od poreske osnovice kao dobrotvorni doprinosi, dok se kvalifikovani doprinosi organizaciji iz odeljka 501(c)(3) uglavnom mogu odbiti.

Iako organizacije prema odeljku 501(c)(4) generalno imaju veću fleksibilnost od organizacija prema odeljku 501(c)(3), i dalje podležu pravilima IRS koja sprečavaju da privatni interesi ostvare direktnu korist, što se ponekad naziva private inurement. Obe vrste organizacija mogu izgubiti status organizacije oslobođene poreza ako prvenstveno služe privatnim, a ne javnim interesima.

To znači da bi organizaciji u SAD – bilo da ima status prema odeljku 501(c)(3) ili 501(c)(4) – bilo teško, ako ne i nemoguće, da zadrži taj status ako bi prvenstveno poslovala radi ostvarivanja finansijskih prinosa za privatne investitore ili na drugi način služila privatnim interesima.

Šta sledi?

FIFA ima još posla kako bi ubedila svoje članice da podrže predlog.

Članstvo UEFA obuhvata zemlje EU, kao i zemlje koje nisu članice EU, poput Švajcarske, Norveške, Turske i Izraela, a uključuje Englesku, Škotsku, Vels i Severnu Irsku kao zasebne saveze. Najavljeni bojkot nije ograničen samo na naredno Svetsko prvenstvo za muškarce i mogao bi da utiče i na predstojeća omladinska takmičenja, a potom i na Svetsko prvenstvo za žene 2027. godine, koje počinje 24. juna u Brazilu.

Posledice bojkota mogle bi da budu značajne. Španija je aktuelni prvak i muškog i ženskog Svetskog prvenstva, dok među članicama UEFA ima mnogo najjačih reprezentacija na svetu.

Svetsko prvenstvo bez njih teško da bi bilo Svetsko prvenstvo.

Keli Filips Erb, novinarka Forbes