Podsticanje rasta i finansijske otpornosti: Zašto je razvoj tržišta kapitala važan za Srbiju
Autor: Vibke Šlomer, direktorka za Zapadni Balkan i Južni Kavkaz u Međunarodnoj finansijskoj korporaciji (IFC), članici Grupe Svetske Banke
Tržišta kapitala su ključna za savremene ekonomije. Ona usmeravaju štednju u produktivne investicije, omogućavaju dugoročno finansiranje kompanija i država i smanjuju oslanjanje na kratkoročno bankarsko zaduživanje. Za zemlje koje se suočavaju sa rastućim infrastrukturnim potrebama, promenama u energetskom sektoru i sve većom potražnjom malih i srednjih preduzeća, razvijena tržišta kapitala predstavljaju osnovu otpornosti i rasta. Srbiji su sada potrebna dublja i raznovrsnija tržišta kako bi se privatne investicije pokrenule u većem obimu.
Potrebni novi izvori kapitala
Srbija je ojačala finansijsku stabilnost, ali je njen finansijski sistem i dalje u velikoj meri zasnovan na bankama, uz ograničen pristup dugoročnim izvorima finansiranja. Tržišna kapitalizacija iznosi oko šest procenata BDP-a, što je znatno ispod nivoa uporedivih ekonomija, dok je baza investitora uska, što ograničava likvidnost i pristup finansiranju u domaćoj valuti. Banke se suočavaju sa rastućim regulatornim zahtevima, uključujući minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama (MREL). Ovi zahtevi rastu širom Evrope, a međunarodne bankarske grupe očekuju da njihove filijale ispune obaveze samostalno. Srbija, međutim, ima ograničene mogućnosti za prikupljanje MREL-podobnih instrumenata. Domaće tržište obveznica je još u razvoju, a većina dugoročnog finansiranja dolazi kroz bilateralne kredite malog broja međunarodnih institucija. Bez novih izvora kapitala, banke bi vremenom mogle biti primorane da ograniče kreditiranje, u trenutku kada su Srbiji potrebna veća ulaganja.
Potreba za dugoročnim finansiranjem posebno je izražena u modernizaciji zastarele energetske infrastrukture Srbije. Zemlja proširuje programe energetske efikasnosti i jača mere prilagođavanja, poput zaštite od poplava i unapređenja sistema za navodnjavanje. Ipak, obim potrebnih ulaganja i dalje je veoma veliki. Klimatski povezani šokovi već su prouzrokovali značajne ekonomske gubitke, a procene Grupe Svetske banke ukazuju da će Srbiji do 2030. godine biti potrebno oko 37 milijardi evra kako bi se izgradila otpornost i obezbedio pouzdaniji i pristupačniji energetski sistem. S obzirom na to da se oko 60 odsto kratkoročnih investicija očekuje iz privatnog sektora, dublja domaća tržišta, raznovrsniji finansijski instrumenti i snažnije poverenje investitora biće od ključnog značaja.
Program J-CAP
Kako bi pomogla zemljama da se suoče sa ovakvim izazovima, Grupa Svetske banke je 2018. godine pokrenula Zajednički program za razvoj tržišta kapitala, poznat kao J-CAP. Program podržava razvoj lokalnih tržišta kapitala kroz savetodavni rad, demonstracione transakcije i razvoj finansijskih rešenja u domaćoj valuti, uz mobilizaciju investitora. J-CAP jača regulatorni okvir, unapređuje zaštitu investitora, modernizuje tržišnu infrastrukturu i doprinosi širenju baze izdavalaca finansijskih instrumenata, poput obveznica i akcija, kao i baze investitora. Zajedno, ove aktivnosti jačaju poverenje u tržište i stvaraju uslove neophodne za efikasno funkcionisanje tržišta kapitala.
U Srbiji je ovaj uticaj već vidljiv na terenu. Nakon decenije slabe aktivnosti, tržište korporativnih obveznica ponovo se pokreće. Tokom 2024. godine, Međunarodna finansijska korporacija (IFC), članica Grupe Svetske banke, je imala ulogu ključnog investitora u prvoj emisiji MREL podobnih obveznica u Srbiji, koju je izdala Raiffeisen Banka a.d. Beograd. Bila je to prva obveznica koju je izdala neka banka u Srbiji od 2019. godine. Transakcija u iznosu od 50 miliona evra testirala je unapređeni regulatorni okvir i postavila više standarde transparentnosti i odnosa sa investitorima. IFC je uložio 20 miliona evra iz sopstvenih sredstava i mobilisao privatne investitore. Prikupljena sredstva usmerena su ka finansiranju mikro, malih i srednjih preduzeća. Uključujući preduzeća u vlasništvu žena, kao i ka širenju dugoročnog kreditiranja. Ova transakcija doprinela je obnovi poverenja investitora.
Ključno delovati brzo
Nedavno investiranje IFC-a u obveznice UniCredit banke u Srbiji predstavlja važan nastavak ovog trenda. Ova inicijativa će proširiti pristup stabilnom, dugoročnom finansiranju u bankarskom sektoru Srbije i smanjiti oslanjanje na kratkoročne izvore sredstava. Razvoj tržišnog instrumenta poput MREL obveznica podstiče i druge izdavaoce da uđu na tržište i privlači institucionalne investitore. Time se jača finansijska otpornost i podržava održiv rast. Istovremeno, ispunjavanje regulatornih zahteva omogućava banci da nastavi da podržava dugoročne potrebe za finansiranjem privatnog sektora u Srbiji.
Srbija danas ima značajnu priliku da ubrza dalji razvoj. Same banke ne mogu da zadovolje dugoročne potrebe zemlje za finansiranjem, a javni budžeti su ograničeni. Snažnija tržišta kapitala, podržana reformama u okviru J-CAP programa i ulaganjima IFC-a koja podstiču uključivanje privatnih investitora, nude održiv put za mobilizaciju privatnog kapitala. Rezultat će biti otporniji finansijski sistem, konkurentnije kompanije, modernija infrastruktura i efikasniji i pristupačniji energetski sistem. Srbija već ima na raspolaganju potrebne alate i partnerstva. Sada je ključno delovati brzo i pretvoriti ovaj potencijal u trajni napredak.