Podvodni internet kablovi su laka meta u budućim ratovima

Tri optička kabla oštećena u Crvenom moru, što je izazvalo smanjenje propusnog opsega interneta u regionu za čije popravke mogu biti potrebne nedelje ili meseci, zbog sukoba u Jemenu koji je u toku. Ova tri kabla su prenosila oko 25% internet saobraćaja u regionu, primoravajući operatere da se okrenu drugim kablovima i satelitima kako bi zaobišli štetu.

Uzrok preseka kablova verovatno je bilo sidro teretnog broda Rubimar, prema CBS-om intervjuu sa savetnikom Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džonom Kirbijem. Brod je pogođen projektilima sredinom februara.

Sečenje ovih kablova nije bilo namerno, ali incident ukazuje na posebnu ranjivost podmorskih kablova, koji nose oko 97% internet saobraćaja na planeti, i na namerne prekide. „To je prilično lako“, rekao je za Forbes Majkl Darah, vojni saradnik Centra za strateške i međunarodne studije. „U stvari, to je tako lako da je u mnogim slučajevima teško utvrditi da li je to nezgoda ili namera“.

Ova činjenica, dodao je Darah, postaje važnija kako se svet udaljava od velikih vojnih akcija, pri čemu je veća verovatnoća da će geopolitički rivali gađati jedni druge na suptilnije načine. Bilo je incidenata sa oštećenjem kablova, rekao je on, „za koje se sumnja da su namerni, ali jedan od razloga zašto je to tako izazovan prostor za probleme je taj što su i oni ranjivi na nesreće“, rekao je. „To ide na ruku svakom protivniku koji želi da deluje u sivoj zoni i da ne preuzme odgovornost za bilo kakve napade.

Ove manje vrste napada, međutim, ne predstavljaju nužno veliki poremećaj, rekao je Tim Stondž, potpredsednik istraživanja u analitičarskoj firmi TeleGeografi. Ima oko 100 incidenata godišnje koji utiču na podvodne kablove, rekao je, tako da je „industrija navikla na neuspeh“. Otprilike dve trećine ovih incidenata je uzrokovano ljudskim aktivnostima: kablovi se zahvataju ribarskim mrežama ili sidrima. Dužina vremena za popravku štete zavisi od lokacije i nadležnosti, ali obično traje najmanje nekoliko dana.

Skoro svi podvodni kablovi su u vlasništvu privatne industrije. Mnoge starije kablove izgradili su konzorcijumi telekomunikacionih provajdera ili kompanije koje su napravile kablove u svrhu prodaje kapaciteta provajderima. U skorije vreme, Silicijumska dolina je takođe ušla u igru. TeleGeografi procenjuje da Meta, Gugl, Majkrosoft i Amazon sami poseduju ili zakupljuju skoro polovinu dostupnog podvodnog propusnog opsega.

Stondž dodaje da se industrija uglavnom priprema za prekide dodavanjem kablova. Na primer, tri kabla presečena u Crvenom moru, i dalje su ostavila 11 morskih kablova u regionu koji mogu da prenose internet saobraćaj. TeleGeografi procenjuje da trenutno postoji oko 574 aktivna ili planirana morska kabla. Zbog toga je malo verovatno da će neka zemlja biti potpuno odsečena od interneta, osim ako nije ostrvska država, kao što se dogodilo u Tongi 2022. godine kada je njen jedini morski kabl uništen podvodnom vulkanskom erupcijom. Popravka te štete trajala je oko mesec dana.

Ipak, s obzirom na oslanjanje globalne ekonomije na pristup internetu, vlade su počele da preduzimaju više koraka da obezbede podmorske kablove. Prošle godine, NATO je pokrenuo koordinacioni centar usmeren ka zaštiti podmorske infrastrukture okupljajući zainteresovane strane iz industrije i vlade kako bi obezbedio kohezivniju bezbednost za kablove i cevovode, kao i zajedničku radnu grupu sa EU.

Glavno pitanje koje treba rešiti radi zaštite u kratkoročnom periodu, rekao je Darah, jeste da se olakša identifikacija specifičnih plovila koja mogu da izazovu štetu na kablovima. Trenutno, telekom kompanije znaju kada i gde dolazi do prekida, ali ne moraju nužno da znaju konkretan uzrok – čak i ako je jasno da je sidro izazvalo prekid, to ne znači da se zna sa kojeg broda je sidro došlo. To može dovesti do incidenata kao što je oštećenje dva podmorska kabla koji su prekinuli internet do ostrva Macu kod obale Tajvana u februaru 2023. Tajvanska nacionalna komisija za komunikacije je navodno okrivila kineske brodove za prekide, ali nije mogla da pruži dokaze, a za popravku je trebalo više od mesec dana.

Taj veo neizvesnosti može da se podigne, nastavio je, ako vlade počnu da pojačavaju nadzor nad infrastrukturom, koristeći informacije senzora poput radara, satelitskih snimaka, brodskih transpondera i drugih podataka kako bi se omogućilo direktno identifikovanje ko ili šta je oštetilo podmorski kabl. Stondž dodaje da je potencijalno moguće da industrija takođe meri površinski pritisak svojih kablova, što im može dati do znanja kada se iznad njih nalazi brod.

„Primarna privlačnost podmorske infrastrukture za namerni napad je anonimnost koja dolazi sa njom“, rekao je Darah. „Ako uklonite tu anonimnost, ona postaje mnogo manje privlačan cilj.

Aleks Knap, novinar Forbes