Politika „osiromaši suseda“ dovešće do rasta cena, a moguće i ekonomske depresije
Autor je Stefan Nikolić, docent ekonomije na Loughborough univerzitetu, Ujedinjeno Kraljevstvo
Trampove „recipročne“ trgovinske tarife uzdrmale su svetsku ekonomiju. Uticaj ovih protekcionističkih mera na međunarodnu trgovinu zavisiće od globalnog odgovora. Da li će druge ekonomije uzvratiti — i ako hoće, u kojoj meri? Ovo nije prvi put da se svetska trgovina našla pod udarom. Tridesete godine prošlog veka bile su period rastućeg protekcionizma. Nakon Velike depresije, svet se podelio na trgovinske blokove, a zemlje su u različitoj meri povećavale trgovinske barijere. Zemlje koje su najviše povećale tarife poslednje su se oporavile od ekonomske krize.
Tek posle Drugog svetskog rata, Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT), a kasnije i Svetska trgovinska organizacija, doprineli su smanjenju visokih tarifnih i netarifnih barijera. Globalni odgovor na američke tarife neizbežno će zavisiti od toga da li su lekcije iz istorije naučene.
Poređenje tridesetih godina prošlog veka sa današnjicom otkriva nekoliko važnih perspektiva o trenutnim dešavanjima u svetskoj ekonomiji.
Sprema li se uzvratni udarac
Dok su 1930-ih sve velike ekonomije u manjoj ili većoj meri podlegle protekcionizmu, danas je povećanje tarifa pre svega pokrenuto od strane SAD. Iako su Kina, Kanada i Meksiko brzo uzvratile, ostaje otvoreno pitanje da li — i u kojoj meri — će i druge ekonomije učiniti isto.
Mnogi ekonomisti smatraju da bi evropske ekonomije bile na gubitku ukoliko bi uzvratile povećanjem uvoznih tarifa. Takve mere bi povećale cene američkih proizvoda za evropske potrošače i time smanjile njihov životni standard.
Mogućnost inflacije i recesije
Rast protekcionizma 1930-ih bio je podstaknut recesijom. Zemlje su tada u protekcionizmu videle put ka oporavku iz ekonomske krize. Danas, međutim, ni američka ni svetska ekonomija nisu u recesiji. Razlozi za Trampove tarife, iako predstavljeni kao ekonomski motivisani, zapravo leže negde drugde. Pre nego što odluče da uzvrate, druge zemlje bi najpre trebalo da odmere ekonomske prednosti i mane povećanja carina.
Nastavak politike „osiromaši svog suseda“ dovešće, u najmanju ruku, do rasta cena. U najgorem slučaju, ishod bi mogla biti globalna ekonomska depresija.
Smanjenje poreskih prihoda
Pre široke upotrebe direktnog oporezivanja, carinske tarife su bile glavni izvor javnih prihoda. Nasuprot tome, danas carine i druge uvozne dažbine čine samo mali deo budžetskih prihoda. Čak i uz veliko povećanje tarifa, potencijalni rast carinskih prihoda biće ograničen. Malo je verovatno da će uvozne carine ponovo postati značajan fiskalni izvor prihoda. Zapravo, verovatnije je da će se poreski prihodi smanjiti, jer će strane kompanije preusmeriti svoj izvoz sa američkog na druga tržišta.
Odluka je na političkim liderima
Tridesetih godina prošlog veka vodeće svetske ekonomije bile su pretežno industrijske. Danas su SAD pre svega uslužna ekonomija, dok se većina svetske proizvodnje preselila u inostranstvo. Protekcionističke mere su nekada imale za cilj zaštitu domaće industrije od strane konkurencije. Današnje američke „recipročne“ tarife nisu utemeljene u ekonomskoj teoriji.
Ove sveobuhvatne mere uglavnom ne ciljaju konkretne konkurentske zemlje ili sektore. Izračunavaju se na isti način za sve zemlje — uključujući i one koje imaju minimalnu trgovinu sa SAD ili čak trgovinski deficit.
Da li će politički lideri gurnuti svetsku trgovinu u spiralu pada, ostaje da se vidi. Lekcije iz ekonomske istorije jasno ukazuju na to šta je poželjan ishod.