Poljoprivrednici gledaju u nebo i nadaju se kiši: Pripremite se za još više cene voća i povrća

Cene voća kakve smo imali prilike da vidimo ovog proleća i početkom leta na pijacama po svemu sudeći viđaćemo i dalje. Ako ga i bude.

Kilogram trešanja spadao je u „domen luksuza“ jer se na nekim tezgama (retkim koje su imale u ponudi) prodavao i za 1.200 dinara.

Loše vremenske prilike i mraz u martu i aprilu desetkovali su rod voća, a sada se suša boje i ratari koji ovih dana gledaju u nebo nadajući se kiši koja bi možda spasila rod kukuruza.

Stručnjaci iz agroindustrije upozoravaju na tešku godinu i da možemo očekivati sve veće cene hrane, pre svega voća i povrća.

Vlasnici trgovinskih lanaca ukazuju da su već neko vreme prinuđeni da više uvoze, a po svemu sudeći i u narednom periodu moraće u većem procentu da se oslone na voće i povrće iz uvoza jer ga od domaćih poljoprivrednika neće biti dovoljno.

Cene voća skočile za skoro 20 odsto

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u prvih pet meseci 2025. u odnosu na isti period 2024. godine, maloprodajne cene voća, svežeg i rashlađenog, povećane su 18,1%.

Statistika pokazuje da smo ove godine uvozili više voća i povrća, dok manje žitarica.

I poslednji podaci o očekivanoj proizvodnji pšenice, malina i višanja i zasejanim površinama kukuruza, suncokreta i soje (stanje na dan 23. maja 2025, RZS) nisu bili optimistični.

Kod proizvodnje malina, tada se očekivalo smanjenje proizvodnje u odnosu na prošlu godinu i to za 12,2%, a kod višanja za čak 42,3%.

Kod žitarica stvari stoje nešto bolje jer se očekuje da će proizvodnja biti za 24,3% viša u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini.

Smanjeni prinosi voća „guraju“ uvoz

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije ukazuje da su prolećne padavine i niske temperature u periodu cvetanja plodova smanjile prinose, pre svega voća.

Visoki troškovi proizvodnje i mali prinosi stvaraju pritisak na rast otkupnih cena koje su dvostruko veće u odnosu na prethodnu godinu.

Ovaj trend se može očekivati da će se preneti i na druge voćne vrste pa se može prognozirati rast cena voća i u narednim mesecima, kaže Stanić.

To neminovno vodi ka većem uvozu, pre svega iz zemalja regiona.

Neke voćke se „izvukle“

U prodavnici u Vrtlarskoj ulici u Zemunu, koja pripada Poljoprivrednom fakultetu, a u kojoj se već godinama može kupovati voće i povrće sa oglednog dobra Radmilovac, početkom ovog leta mnoge koji su navikli da se tu snabdevaju sačekale su prazne gajbice. Sporadično je bilo višanja, tek ponekad trešnje.

Ovih dana ima paradajza. Nebojša Grajić sa ovog poljoprivrednog dobra kaže da je jedino višnja rodila kao i ranijih godina. Ona je izgleda jedina izbegla posledice mraza.

Drugo voće nije bilo te sreće pa tako kajsiju ovog leta neće moći da uberu na ovom poljoprivrednom dobru.

Ni šljivama se ne nadaju se jer, kako kaže Grajić, mraz u martu kada je dva dana zaredom jutarnja temperatura bila sedam stepeni ispod nule, uništio je ove voćke koje su tada bile u fazi cvetanja ili zametnutog ploda.

„Trešnja je preživela, ali na 10 do 15 odsto roda nego inače. Imaćemo i nešto malo breskvi i nektarina – svega pet odsto od ukupnog roda inače“, kaže sagovornik Forbes Srbija.

I proizvodnja meda pod znakom pitanja

Na ovom dobru nadu polažu u vinovu lozu jer grožđe kasnije stiže i nije zahtevno za navodnjavanje, a i ne smeta mu toliko suša.

Kako stvari stoje, i proizvodnja meda biće upitna. Kako su imali problem sa uginućem pčela jer bagrem nije cvetao, ovih dana su skoro 60 košnica premestili u Banat na pašu suncokreta.

Pad roda uticao je i na cene, pa su tako prošle godine trešnju u radnji u okviru Poljoprivrednog fakulteta prodavali po 300 dinara, ove godine po 700 dinara za kilogram. Višnje su prošle godine bile 150, a ove 250-350 dinara.

Kako kaže Grajić, prepolovljen će biti i rod jabuke pa će shodno tome u septembru ona imati cenu jaču za oko 30 odsto.

„Dobro se još drži paradajz jer je u plasteniku, ali je takođe skoro 30 odsto skuplji nego prošle godine (250 dinara)“, dodaje sagovornik.

Osim roda upitan i kvalitet

Profesor na Katedri za menadžment u agrobiznisu Poljoprivrednog fakulteta Zoran Rajić ukazuje da je osim slabog prinosa i kvalitet nekih kultura vrlo upitan zbog visokih temperatura.

U problemu je malina, kojoj ne odgovara ovako visoka temperatura, a takođe i kupina koja je i prošle godine imala problema sa pojavom crva i ožegotine od sunca.

Popularna Rolend (malina) ove godine je na 50 odsto roda. Može se, kaže, očekivati da vrućine prekinu berbu maline u nižim delovima. Voće koje je krenulo da zri ranije uspelo je da se „spasi“.

Tako su oni koji proizvode borovnicu prošli znatno bolje i u pogledu roda, ali i cene. Ono što se moglo videti po pijacama, prodavali su je uglavnom za oko 600 do 800 dinara.

I šljiva je pod znakom pitanja, a uskoro bi trebalo da krene berba „čačanske lepotice“. Destilerije su spremne da plate oko 55 i 60 dinara za njen kilogram, kaže profesor.

Domaći poljoprivrednici sve manje na tržištu

Rajić ističe da je trend pada prometa robe na pijacama višedecenijski. Kaže da je zato neminovnost da više uvozimo, a manje izvozimo. Neki trgovinski lanci tome su već morali da pribegnu.

U trgovinskom lancu Gomex kažu da godišnje prodaju oko 17.000 tona voća i povrća. Od toga je oko 55% iz domaće proizvodnje, a 45% iz uvoza.

Uvoze iz Španije, Italije, Makedonije, Grčke i Turske. Najviše južno voće – banane, limun, pomorandže, mandarine.

„Problem je što se iz godine u godinu poveća uvoz i onih proizvoda koje tradicionalno kupujemo na domaćem tržištu, a to su krompir, lubenica, mladi kupus, dinja, grožđe, breskve…“, kaže za Forbes Srbija osnivač i suvlasnik ovog trgovinskog lanca Goran Kovačević.

Zavisićemo od uvoza

Voće i povrće je do sada već poskupelo, prosečno oko 10%, uz velike varijacije od vrste do vrste, dodaje.

„S obzirom na sušu, očekujemo da će cene i dalje rasti, verovatno i 20-25 % na godišnjem nivou“, očekuje Kovačević. 

Iako je snabdevenost još dobra, Kovačevič kaže da se boji za budućnost domaćeg voćarstva i povrtarstva.

Domaća proizvodnja biće sve skuplja, a to će voditi ka manjem ulaganju u poljoprivredu, smanjenju proizvodnje i na kraju do trajne nekonkurentnosti, upozorava.

„Srbija je u pogledu prehrane do sada bila suverena zemlja, ali bojim se da uskoro nećemo imati proizvodnju dovoljnu za svoje potrebe i da ćemo zavisti od uvoza“, dodaje Kovačević.

I statistika beleži da je od januara do maja 2025. u odnosu na isti period prošle godine povećan uvoz pre svega voća i povrća.

Značajno skočio uvoz voća

Od januara do maja 2025. ukupan uvoz voća bio je 148.059 tona, a u istom periodu prošle godine 131.407 tona.

Isto tako, u posmatranom periodu 2024. uvezeno je 123.219 tona povrća, a ove godine 132.275 tona. Statistika pokazuje da raste uvoz kupusa, pasulja i celera.

Kad je reč o sezonskom voću, koje se uzgaja u Srbiji, u odnosu na prošlu godinu uvezli smo skoro duplo više kajsija. U Srbiju stižu pre svega iz Grčke, Turske, Španije.

Jagode iz Egipta

Primer koliko je rod nekih kultura podbacio najbolje ilustruje podatak da smo prošle godine uvezli jednu tonu trešnje i višnje iz Grčke. Ove godine u prvih pet meseci uvezli smo čak 47 tona ovog voća, pre svega iz Grčke i Španije, Turske..

I jagode koje smo kupovali ove godine pretežno su bile iz uvoza, uglavnom Egipta.

Kako potvrđuje i profesor Zoran Rajić, jagoda domaćih proizvođača ove godine nije bilo za preradu.

Sve više se uvozi iz Egipta jer je cena niža od one koju naši poljoprivrednici daju.

„Takođe je boljeg kvaliteta i sigurno je da ćemo se i narednih sezona okretati više ka tom tržištu“, dodaje profesor.

I malina i kupina uvezli smo više nego prošle godine, a gotovo duplo više i tog smrznutog voća.

Na našem tržištu sve više je povrća iz Španije, Italije, Albanije, Grčke, Turske, Belorusije, Egipta, Italije.

Žitarice takođe u problemu

Što se žitarica tiče, prema podacima RZS od januara do maja 2024. uvezeno je 19. 424 tona, a ove godine, u istom periodu 17.100 tona.

Ratari su zabrinuti. Ovih dana upozorili su da će pšenica biti poslednji usev koji će doneti sa njive ove godine, ako ne bude kiše.

Ukazuju da se kukuruzu suše donji listovi, u problemu je i soja, dok se suncokret još „drži“.

„Ako kiša ne padne, ni Dunav da se izlije nema spasa“

„Ako za 10 dana kiša ne padne, soja i kukuruz će propasti“, rekao je jedan od poljoprivrednika ove nedelje. Goran Filipović iz Kisiča kazao je za agenciju Beta da posle toga „useve ne bi spasao ni Dunav da se izlije na njivu“.

„Mislili smo da od prošle godine nema gore godine, ali ova je mnogo gora. Ne znam kako ćemo preživeti, dugujem za repromaterijal i sredstva za zaprašivanje 2,5 miliona dinara“, rekao je Filipović.

Probleme je i što je useve, zbog nedostatka vlage, napalo grinje, a preparati za njihovo uništavanje izuzetno su skupi.

Profesor Rajić kaže da su klimatski ulovi nesumnjivo doprineli da prinosi nekih kultura budu ispod očekivanja.

Osim žitarica, pre svega pšenice i ječma koji su sazreli i požnjeveni pre ovih visokih temperatura.

Prinosi pšenice i ječma dobri, ali cena niska

Tu jesu ostvareni dobri prinosi ostvareni (procene su da će prosečan prinos po hektaru biti oko šest tona), ali cena nije zadovoljavajuća, kaže Rajić. Ona se kreće na 18 do 20 dinara, a za ječam oko 17 dinara.

Navodi da je problem i to što u poslednje četiri godine imamo najniže cene u regionu.

Takođe, velike su i špekulacije na tržištu jer niko neće da lageruje ječam, već ga odmah prodaje, dodaje profesor.

„Čeka se da se vidi šta će biti sa kukuruzom, sada ide period oprašivanja kome ne pogoduju ovakve temperature pa se ne može ni očekivati veliki prinos“, kaže Rajić.

To se reflektuje i na cenu koja je 25 dinara bez PDV-a. Niko ga neće prodavati jer svi znaju da će završiti u silaži, ukazuje sagovornik Forbes Srbija.

„Potrebne su ogromne količine vode i ono što viđam, a i čujem od poljoprivrednika, jeste da mnogi navodnjavanjem pokušavaju da spasu šta se može spasiti“, kaže profesor Rajić.

I stočari će se hvatati za glavu

Dodaje da su sve to problemi koji će se na kraju sa ratarske reflektovati i na stočarsku proizvodnju. Sve skuplja će biti i stočna hrana. Sena neće biti, a samim tim i koncentrovana hrana biće skuplja.

„Poljoprivrednici će teško moći da sastave kraj sa krajem… Možemo samo da se igramo pogađanja kako će se gubici nadoknaditi“, naglašava sagovornik.

U poređenju sa prethodnom godinom, prema podacima iz maja (RZS) u prolećnoj setvi 2025. zasejano je manje kukuruza (za 2,7%). Manje je zasađeno i šećerne repe (za 26,6%), suncokreta (za 2,5%) i soje (za 5,8%). U odnosu na desetogodišnji prosek (2015–2024), proizvodnja pšenice je veća za 25%. Zasejano je više suncokreta (za 9,3%), a manje kukuruza (za 1,6%), šećerne repe (za 21,1%) i soje (za 3,2%)