Poreska uprava i pored konkursa za 1.000 radnih mesta prošle godine izgubila inspektore

Korak napred, nazad jedan. Nekad i dva. Ovako izgleda borba Poreske uprave da popuni svoje redove. I to pre svega u broju inspektora koji su ključni za kontrolu evidencije i naplate poreza.

Izveštaj o radu ove institucije za 2025. godinu potvrđuje da je tek nešto malo uvećan broj inspektora u 2024. sada opet pao. I to na nivo od pre dve godine. Lane je ukupan broj angažovanih poreskih inspektora bio 872. Godinama je sistematizacija samo pusti san, jer bi trebalo da ih ima – 1.855.

Oglas, za oglasom

U 2024. bila su popunjena 952 radna mesta, što je bio mali rast u odnosu na 2023. Tada je kompanije i preduzetnike kontrolisalo njih 886. Godinu pre bilo ih je 350 više – 1.236.

Verovatno još alarmantija je činjenica da se Poreska uprava svih ovih godina trudi da taj trend preokrene. Kako smo nedavno čuli na Kopaonik biznis forumu, prošle godine je bilo oglašeno čak 1.000 radnih mesta u ovoj instituciji. Nismo, međutim, čuli koliko ih je i popunjeno.

„Prateći nepovoljnu starosnu strukturu, prethodne godine su raspisani konkursi za više od 1.000 radnih mesta. Sledeći težnju regrutacije novih kadrova, njihove edukacije i karijernog razvoja u okviru uprave, direktorka je u toku ove godine najavila raspisivanje konkursa za oko 500 radnih mesta“, saopštila je nedavno Poreska uprava.

Kakav je učinak

Ovaj broj poreskih inspektora kontrolisao je rad 673.735 poreskih obveznika. Znatno je lošija zastupljenost inspektora za operativne poslove kontrole. Oni rade na osnovu naloga za kontrolu. Bilo ih je 381, a sistematizovano je 1.015 radnih mesta.

Inspektori za analitičke poslove kontrolišu na osnovu poziva za poresku kontrolu. Njih je 491 od očekivanih 840. Tokom prošle godine obavili su ukupno 13.289 kontrola.

„U periodu januar – decembar 2025. godine obračunati su novootkriveni prihodi u iznosu od 37,98 milijardi dinara. To je za 2,67% više u odnosu na isti period 2024. godine“, stoji u godišnjem izveštaju.

U fokusu PDV

Interesantno u kojim segmentima su poreske kontrole bile najuspešnije. Reklo bi se da su određeni prihodi bili u fokusu. S druge strane, neki kao da su bili predmet ređe kontrole.

Kontrolišući naplatu poreza na dodatu vrednost, inspektori su prošle godine u odnou na prethodnu uvećali iznos novootkrivenog poreza za čak 28,5 odsto. U 2024. godini na ovaj način su naplatu PDV popravili za 16,7 milijardi dinara, a prošle za 21,4 milijarde.

Iako veliki iznos, kada se uporedi sa ukupnim prihodima budžeta od PDV-a, to čini nešto više od dva odsto. Tokom 2025. naplaćeno je ukupno 998,2 milijarde dinara PDV-a.

Ni dinar „proneverene“ akcize

Drugi po izdašnosti poreski prihod lane su bile akcize. Budžetu su donele skoro 438 milijardi dinara. Interesantno je da se poreznici ovih prihodom ili nisu bavili ili su njegovi obveznici postali iznenađujuće disciplinovani. Prema izveštaju poreznika, lane je novotkriveno ravno nula dinara akciza. Godinu pre kontrolama se došlo do oko 819 miliona dinara.

Kada je reč o porezu na dobit pravnih lica, poreznici su uspeli da otkriju 6,8 milijardi neprijavljenih obaveza. To je, međutim, za četvrtinu manje nego godinu pre. Ovaj namet je državi lane doneo ukupno 272,4 milijarde dinara.

Na prvi pogled, manji je učinak poreznika, ili je veća prilježnost obveznika, te novootkriveni porez po odbitku je za 15 odsto manji. Stigli su do neplaćenih oko 4,5 milijardi dinara.

Najveći je pad kod novootkrivenog poreza na ostale prihode. On je na nivou 40 odsto prošlogodišnjeg – oko 184 miliona dinara.

Prepolovljena je i vrednost oduzete robe. U 2024. ona je iznosila 180 miliona dinara, a lane oko 85 miliona dinara. Pa, ipak, veći učinak u kontroli PDV-a nadomestio je manje iznose drugih.

Analiza rizika i veštačka inteligencija

„Procenat realizacije Godišnjeg plana poreske kontrole za 2025. je u proseku 90,94%. Izvršenje Godišnjeg plana poreske kontrole inspektora za operativne poslove kontrole je 88,48%. Izvršenje Godišnjeg plana poreske kontrole inspektora za analitičke poslove kontrole je 93,39%“, stoji u izveštaju.

Pojašnjenje da li je reč o većoj ažurnosti u plaćanju većine poreskih prihoda, ili drugačijem fokusu kontrola, potražili smo od Poreske uprave. Kao i da li je manji broj inspektora, i pored velikog broja konkursa, posledica većeg odlaska i penzionisanja. Do objavljivanja teksta odgovore nismo dobili.

Iz obraćanja direktorke Dragane Marković na Kopaoniku jasno je da će analiza rizika biti još važnija u planu kontrola. Direktorka je najavila da će ove godine biti osnovan posebni sektor za analizu rizika. Neminovno je i da će se u budućnosti raditi na primeni mašinskog učenja i razvoja veštačke inteligencije.