POREZ I ESTRADA: Koliko i kome će platiti Čola i Prijovićka za novogodišnji nastup

Svake godine, pred doček, ista priča. Najavljeni nastupi i visina honorara estradnih zvezda koje će tokom novogodišnje noći zabavljati goste poznatih restorana, diskoteka, planinskih destinacija ili gradskih trgova postaju glavna tema internet portala i tabloida.

Ove godine, ako im je verovati, jedna od najvećih balkanskih muzičkih zvezda Zdravko Čolić zaradiće od trosatnog koncerta na dubrovačkom Stradunu 130.000 evra, dok će nešto skromnije proći Svetlana Ceca Ražnatović koja peva na Kopaoniku za 100.000 evra, odnosno Aleksandra Prijović koja će, tvrde tabloidi, isto toliko zaraditi zabavljajući goste Banket sale u renoviranom Sava centru.

I kad smo već kod zvezde u usponu Aleksandre Prijović, koja je nedavno održala po nekoliko koncerata u beogradskoj i zagrebačkoj Areni, ali i drugim gradovima regiona, danima su mediji licitirali koliko je od tih koncerata zaradila. Njihova računica pokazivala je zaradu od nekoliko stotina hiljada do čak 2,5 miliona evra, kako su tvrdili pojedini hrvatski tabloidi, a reč je o razlici između prihoda od prodatih karata i troškova za zakup dvorane, angažovanje muzičara, kupovinu garderobe, porez državi.

Upravo porezi koje je estrada dužna da plati, bilo da peva na svadbenom veselju u zemlji ili inostranstvu, bilo da zabavlja goste nekog restorana, kafića, hotela ili su na nekom gradskom trgu ili drži solistički koncert, tema su istraživanja Forbes Srbija.

Kako se oporezuje estrada? Šta kažu zakoni, a šta praksa?

Ko će i koliki porez platiti u slučaju pomenutih nastupa Zdravka Čolića, Aleksandre Prijović ili Cece Ražnatović, pod pretpostavkom da su ugovorili honorare koji iznose baš onoliko koliko spekulišu mediji.

Iznos poreza

Stručnjaci za poreze sa kojima smo razgovorali kažu da honorari koje pevači, odnosno interpretatori zabavne ili narodne muzike, dobijaju za nastup spadaju u oblik dohotka, te se na njih primenjuje Zakon o porezu na dohodak građana.

Prihod koji su svojim pevanjem stekli je zapravo prihod od autorskih i srodnih prava i na njega se primenjuje poreska stopa od 20 odsto. Ta stopa zaračunava se na poresku osnovicu, odnosno na razliku između bruto honorara i normiranih troškova na koje pevač ima pravo. Oni za muzičke izvođače iznose 34 odsto od bruto iznosa.

Ako, dakle, uzmemo da su Aleksandra Prijović i Ceca ugovorile honorare od 100.000 evra, kalkulacija je sledeća: Poreska osnovica na koju će platiti porez je 79.200 evra. Do nje se dolazi tako što se od bruto iznosa ugovorenog honorara (100.000 plus 20% odnosno ukupno 120.000 evra), oduzmu normirani troškovi. Ukupni iznos poreza koji će platiti biće 20% od poreske osnovnice odnosno 15.840 evra. S tim što će taj iznos zapravo platiti organizator u ime izvođača, kao i za svoj deo prihoda od koncerta.

U slučaju Čole situacija je drugačija jer nastupa u Hrvatskoj gde nije rezident. Porez će biti plaćen u toj zemlji i po tamošnjem zakonu, s tim što bi naš pevač u Srbiji mogao da plati razliku između poreza u Hrvatskoj i poreza koji bi platio za takav nastup u našoj zemlji, ukoliko Poreska uprava proceni da je to potrebno.

Ko plaća porez u Srbiji

„Naš zakon je jasan. Ako je isplatilac pravno lice ili preduzetnik, on je dužan da obračuna i plati pripadajući porez. Drugim rečima, ako izvođač peva u nekom restoranu, na trgu ili na koncertu, organizator je isplatilac i on je dužan da plati porez“, objašnjava za Forbes Srbija Minja Đokić, stručnjak za poreze iz advokatske kancelarije Taxhouse.

Poreska uprava, prema Zakonu o porezu na dohodak građana, vodi Registar isplatilaca prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa i svi oni ugostitelji, hotelijeri ili organizatori koji kane da organizuju izvođenja muzičkih programa dužni su da se prijave u ovaj registar, čak i ako se ta njihova namera na kraju ne ostvari.

Dodatno, svi oni dužni su da osim upisa u pomenuti Registar dostave poreskim organima i obaveštenje o zaključenim ugovorima o izvođenju estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa, kao i kopije tih ugovora koje su zaključili sa pevačima. Ugovori sklopljeni tokom jednog meseca dostavljaju se Poreskoj upravi do 5. dana u narednom mesecu.

„I u jednom i u drugom slučaju, bilo da se nisu upisali u Registar ili poreski inspektori utvrde da su u njihovom objektu nastupali neki izvođači, a nije sklopljen ugovor i nije dostavljeno obaveštenje o ugovorima, može se izdati rešenje o privremenoj zabrani obavljanja delatnosti do 30 dana, bez prava žalbe na takvo rešenje“, objašnjava naš sagovornik.

Zabluda je i da se sa izvođačima sklapa ugovor o autorskom honoraru ili autorskom delu, a zapravo je u pitanju ugovor sa interpretatorom i drugim angažovanim licem za izvođenje programa zabavne ili narodne muzike.

„Taj ugovor jeste po svojoj prirodi vrsta autorskog ugovora, ali se on sačinjava u posebnoj formi i obavezno dostavlja Poreskoj upravi uz odgovarajući obrazac“, objašnjava ovaj poreski stručnjak.

Upravo zbog ovoga, Poreska uprava Srbije i objavljuje na svom sajtu, uglavnom uoči novogodišnjih praznika podsetnik za isplatioce ovih prihoda u kojim ih upozorava da su dužni da na vreme prijave ovu vrstu poreske obaveze.

Za pevanje na svadbi sledi samooporezivanje

Ako, pak, pevač umesto u restoranu peva na nekoj svadbi, tačnije kod fizičkog lica, on je po istom ovom zakonu dužan da se samooporezuje, odnosno da u zakonom propisanom roku prijavi prihode koje je ostvario po tom osnovu. I za to će, po istoj ovoj računici, platiti porez.

„Pravnim licima, odnosno ugostiteljima svakako nije u interesu da ne sačine ugovor, jer su administrativne kazne i prekršajne sankcije drastične, zatvoriti objekat na mesec dana nije mali trošak u vidu izgubljenog dnevnog prometa. Ali, ako se izvođač samooporezuje onda je on taj koji je dužan da obračuna, prijavi i plati porez. U svakom slučaju, ukoliko je izvođač, menadžer, ili drugo angažovano lice po osnovu estradnog programa ostvarilo prihod, a nije zaključilo ugovor sa organizatorom takvog programa ili ako je ostvareni prihod veći od ugovorenog prihoda, Poreska uprava je ovlašćena da bruto prihod utvrdi procenom, a oporezuje bez priznavanja normiranih, odnosno stvarnih troškova. U tom slučaju iznos poreza koji bi se plaćao bio bi mnogo veći“, kaže Minja Đokić.

Isto je i kada organizator pokuša da sa izvođačem ugovori manji honorar od stvarnog, a da mu deo honorara isplati na ruke.

„Tada se primenjuje procena poreske osnove, tojest poreski organi mogu da uporede visinu honorara tog izvođača u nekim uporedivim lokalima i ako se razlikuju, odnosno ako se utvrdi namera da se u ugovoru smanji honorar zbog manjeg oporezivanja, onda će se novim poreskim rešenjem utvrditi bruto iznos honorara i takođe se gubi pravo na priznanje normiranih troškova“, kaže Đokić.

Je li kićenje muzike oporezivo

Poznato je da naši pevači obožavaju gastarbajterske svadbe, a snimke koji su se s vremena na vreme mogli videti na mrežama a na kojima su pevači od glave do pete okićeni novačnicama, u poslednje vreme zamenile su televizijske emisije koje je moguće gledati na kanalima sa nacionalnom frekvencijom.

Među poreskim i pravnim stručnjacima postoji i debata u vezi sa oporezivanjem bakšiša. Iako pevači nisu jedini koji za svoje uslugu primaju novac od mušterija, bakšiš bi, smatra većina poreskih stručnjaka, trebalo da bude oporezovan kao prihod, a ne kao poklon. Nevolja je, međutim, što je teško dokazati tu razliku kao što je teško dokazati i koliki bakšiš je pevač primio na nekom veselju, a time i koliki će porez na njega platiti, bilo da se radi o pevanju u zemlji ili inostranstvu, na svadbi ili u restoranu, odnosno klubu.

Osim poreza na dohodak, pevači kao i svi drugi poreski obveznici dužni su da prijave i plate godišnji porez na dohodak ukoliko njihovi godišnji prihodi prelaze zakonski limit koji je za 2022. godinu 3,7 miliona dinara.

Pevanje u inostranstvu

I dok su izvođači muzike dužni da sami prijave prihode koje su ostvarili pevajući na svadbama, krštenjima ili punoletstvima u inostranstvu, kod organizovanih koncerata ili nastupa, situacija je drugačija.

Ovde se, kažu sagovornici Forbes Srbija, primenjuje međunarodno poresko pravo a zapravo je reč o odredbama Sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Kako kažu, svaka zemlja teži da od svojih poreskih rezidenata oporezuje prihode iz svih mogućih izvora, uključujući i one koji su stečeni izvan granica poreske rezidencije, odnosno u inostranstvu. Da obveznici, pak, ne bi bili za isti prihod dva puta oporezovani, i u svojoj zemlji i u inostranstvu sklapaju se ovakvi Sporazumi, pa će od njih zavisiti gde će se i koliki porez platiti.

Minja Đokić to objašnjava na sledećim primerima: Prvi je koncert britanske zvezde Eda Širana na beogradskom Ušću, a drugi je koncert Zdravka Čolića u Dubrovniku.

„Sporazumom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanija i Severne Irske, prihod koji ostvari pevač se ne tretira kao prihod od autorskog dela, već kao prihod javnih izvođača pa se porez plaća u zemlji u kojoj se koncert organizuje. Dakle, pravo da oporezuje Širana ima Srbija, pa će ovaj izvođač, odnosno organizator ovde platiti porez, a onda će Širan od naših poreskih organa zatražiti, očekivano i dobiti, dokaz da je porez ovde plaćen i u UK može da plati eventualno razliku, ukoliko ona postoji, između iznosa koji je platio ovde i onoga što bi trebalo da plati tamo, pod uslovom da se odluči da se koristi takvim pravom“, kaže Đokić.

U Čolinom slučaju, porez će biti plaćen u Hrvatskoj, a eventualna razlika u Srbiji, pod istim uslovima kao u prethodnom slučaju.

Isto je i kada naš pevač peva u inostranim klubovima, primera radi u Nemačkoj. On dobija ugovoreni neto honorar, a porez plaća vlasnik lokala u skladu sa odredbama Sporazuma između Srbije i Nemačke i to nemačkim poreskim vlastima.

Poreska evazija

Zanimljivo je, međutim, da o oporezivanju estrade nerado govore gotovo svi, od pevača, preko njihovih menadžera, poreskih savetnika, pa i organizatora koncerata ili drugih muzičkih zabava.

Tako, primera radi, u firmi Sky Music koja je organizovala koncert Aleksandre Prijović u Štark Areni nisu bili raspoloženi da govore o temi oporezivanja estrade, a isto tako ni iz same Arene nismo dobili odgovore na pitanja u vezi sa brojem prodatih karata na koncetu pomenute pevačice, niti ostvarenim prihodima od tih karata, bez obzira na to što je pevačica verovatno ugovorila neto honorar za koncert koji ne zavisi od broja prodatih karata.

„Pogrešna su ta nagađanja medija o novcu koji je zaradila, računajući taj iznos na osnovu broja prodatih karata. Ona je sa organizatorom ugovorila ili samo fiksni honorar ili kombinaciju fikasnog honorara i procenta od broja ulaznica, ali prihod od koncerta nije njena zarada. Njeno je ono što je dogovorila ugovorom, a sve ostalo je zarada organizatora“, kaže nam menadžer koji je želeo da ostane anoniman.

On objašnjava i da pevači sve češće osnivaju firme, tojest preduzetničke radnje, kako bi onda honorare dobijali fakturisanjem svojih usluga. Situacija se, kaže, promenila u poređenju sa onom od pre deceniju ili više kada se gotovo sve plaćalo u kešu. Sada, pošto od ugostitelja i organizatora dobijaju zahteve da sklope ugovor, oni traže najoptimalnije poresko rešenje, tojest dovijaju se na koji način da smanje poreske troškove i zarade što više novca. Jedan od njih je upravo osnivanje firmi ili preduzetničkih agencija, pa da svoje pevanje fakturišu kao neku vrstu usluge.

Minja Đokić, pak, navodi da to nije sasvim ispravno, iako nije nezakonito.

„To nije nelegalno, ali je svakako nelegitimna poreska evazija. Verujem da je razlog za osnivanje ovakvih firmi poreska optimizacija, ali poreski organi imaju mehanizme kojima to mogu da utvrde. Ako u kontroli nađu da je neki vlasnik objekta primio fakturu za neke usluge koje ne može da objasni, a pretpostavi se da je u pitanju izvođenje muzike, onda poreski organi mogu da preinače poresko rešenje“, objašnjava Minja Đokić.

Zakoni, dakle, postoje. Jasno su i solidno napisani. Nevolja je, međutim, što njihova primena ne ide uvek kako treba. Poreska uprava nema ni dovoljno kapaciteta, ni kadrova da juri svakog pevača i njegovog domaćina kako bi i jedne i druge pravovremeno i u potpunosti oporezovala. Otuda i osnivanje preduzetničkih agencija u sistemu paušalnog oporezivanja, nepotpisani ugovori i smanjeni iznosi honorara koji prolaze mimo kontrole poreskih organa.

Bez sumnje, neka rigorozna akcija unakrsnog ispitivanja imovine i prihoda najplaćenijih pevačkih zvezda dovela bi do zanimljivih podataka o utajenim porezima.