Porez na bakšiš: Evo kako Ministarstvo finansija tretira napojnice i da li je to uvod u nove probleme

Činilo se da je tehnlogija našla rešenje za muku naših konobara, barmena, zanatlija… Taman što su lokali počeli da koriste aplikaciju uz čiju pomoć gosti mogu da daju napojnicu i bezgotovinski – poreznici bi mogli da im pomute sreću. I računicu.

U nedavnom, februarskom, Biltenu stručnih mišljenja, Ministarstvo finansija pojašnjava poreski tretman bakšiša. I poreznici su pojasnili – stava su da bakšiš potpada pod ostale prihode i oporezuje se stopom od 20 odsto. Tumačenje još nije stiglo do konobara, ali poručuju da država treba što pre da dođe do prihvatljivijeg i jeftinijeg rešenja.

Ministarstvo finansija je mišljenje dalo na zahtev firme koja je osmislila jednu od aplikacija za bezgotovinsko davanje bakšiša.

„Platforma, kako se opisuje, omogućava svojim klijentima ˗ korisnicima uslužne delatnosti da plaćanjem putem platne kartice daju napojnicu (bakšiš) zaposlenima u ugostiteljskim objektima, s tim da platforma omogućava primaocima napojnice (bakšiša) da prime napojnicu od strane zadovoljnih davalaca napojnice“, predstavlja situaciju Ministarstvo finansija. „Za korišćenje platforme primalac napojnice plaća odgovarajuću proviziju (koja se računa kao određeni procenat od iznosa napojnice) privrednom društvu koje je vlasnik platforme, a koje obračunava i plaća porez na ostvarenu dobit. Pored toga, navodi se da ugostiteljski objekat ne dobija nikakav iznos novca od uplaćene napojnice putem platforme, već celokupan iznos napojnice ide na račun primaoca napojnice“.

Nije plata, jeste prihod

Imajući u vidu ove karakteristike, Ministarstvo finansija je analiziralo koji poreski tretman je najprihvatljiviji.

„Imajući u vidu kako novčana sredstva po osnovu napojnice ne predstavljaju deo prihoda ugostiteljskog objekta ili drugog privrednog subjekta, s obzirom na to da su od davalaca napojnice namenjena tom zaposlenom, smatramo da tako ostvarena sredstva fizičkog lica po osnovu napojnice predstavljaju prihod koji podleže oporezivanju porezom na dohodak građana na druge prihode saglasno članu 85. i 86. Zakona o porezu na dohodak građana“, kažu u Ministarstvu finansija.

Razmatrali su i odbacili ideju da se bakšiš tretira kao imovina, odnosno da se optereti porezom na imovinu.

„Novčana sredstva koja po osnovu napojnice ostvaruju fizička lica predstavljaju prihod tih lica koji podleže oporezivanju porezom na dohodak građana, izuzeta su od oporezivanja porezom na nasleđe i poklon. To znači da se na tako ostvarena sredstva ne plaća porez na nasleđe i poklon“, kažu u finansijama.

Poreski savetnik Aleksandar Vasić smatra da je stav Ministarstva finanasija više nego logičan i da bi uneo bar malo reda u ovu delatnost. U realnosti napojnice danas najčešće nisu oporezovane, a kada bi neko rešio da odvoji deo za državu – malo bi mu ostalo. Tretirale bi se kao zarada.

„Ostalo je nedorečeno da li se ovo odnosi samo na bakšiše koji su naplaćeni preko mobilne aplikacije i da li po ovom osnovu postoji obaveza plaćanja doprinosa. Iz mišljenja bi se dalo razumeti da ovaj prihod, s obzirom na to da nije uplaćen poslodavcu koji bi ga isplatio zaposlenom kao deo plate, ne podleže obavezi obračuna doprinosa“, kaže Vasić.

Hipotetički, i ovakvo rešenje, veruje Vasić nosi određene rizike.

„Imam utisak da će uskoro nastati mnogo prigodnih aplikacija koje olakšavaju korisniku da nagradi onoga ko obavlja usluge i time zaobilaze kasu“, ističe Vasić. „Bakšiš je prihod u vezi sa radom. Nije poklon. Dilema je hoće li iskoristiti aplikaciju da preko nje usmere deo plate i tako smanje poreze. Da li će to ostati samo mala nagrada, deo cene usluge ili zarada onoga ko pruža uslugu. To ćemo tek videti“.

Kada se obračunava

Sada je jasno šta poreznici očekuju od konobara koji koriste ovu vrstu aplikacija. Plaćen porez.

„Konobari su u tom slučaju poreski obveznici“, dodaje Vasić. „Sada je pitanje kako bi oni prijavljivali porez. Mesečno ili, evenrualno, ako ima osnova, kvartalno kao frilenseri“.

Na pitanje koliko je praćenje ovog prihoda zahtevno za poreske inspektore, Vasić nam odgovara da oni mogu da prate račune svih nas. Tako bi mogli da vide i da smo nekome dali napojnicu.

Mišljenje Ministarstva finansija o poreskom tretmanu bezgotovinskih napojnica nije obradovalo ugostitelje. Naročito one koji već koriste aplikaciju.

„Nismo još ništa čuli“, kaže nam Dimitrije Popdimitrovski, generalni menadžer restorana Ambar. „Ukoliko zaista treba da se plati 20 odsto poreza na taj prihod, onda se gubi računica. Plaća se 15 odsto provizije vlasniku aplikacije. Znači još 20 odsto, onda se gubi 35 odsto. To će biti veliki problem za konobare“.

Rešenje što pre

Sva udruženja ugostitelja godinama unazad vode bitku za rešavanje pitanja baksiša iz više razloga. Dokle god je ona u gotovini, konobari rizikuju da im inspektori obračunaju kaznu zbog viška keša u kasi. U njihovom slučaju kasa je i novčanik i džep konobara.

„Uređenje ovog pitanja je važno da bismo zadržali radnike“, dodaje Dimitrije. „Imamo veliki problem sa odlaskom radnika u inostranstvo. Regulisanje napojnice je način da im se obezbedi deo prihoda na platu. Dobar je primer Mađarske. Iz istog razloga je njihova vlada smanjila porez, napojnica je obavezna i deo je računa. Čini 10 odsto“.

Od početka ove godine pitanje napojnice je regulisano i u Hrvatskoj. Gosti u ugostiteljskim objektima mogu da ostave napojnicu i ako plaćaju karticama. Godišnji neoporezivi iznos je 3.360 evra. Iznos koji pređe ovaj limit oporezuje se po stopi poreza na dohodak.

„Mi već dugo tražimo da se reši pitanje, ali 20 odsto poreza je mnogo“, kažu u Udruženju konobara i barmena. „Regulisanje bakšiša je jedini način da sačuvamo radnike. Inače, svi odoše“.