Prisustvo američke kompanije Behtel u regionu: Sočne afere i papreni politički kilometri

Američki građevinski gigant Behtel, gradio je u ovom regionu uglavnom auto-puteve poslednjih gotovo dve decenije. Njihovo prisustvo, pratile se, međutim, afere i skupi kilometri.

Trenutno, više su nego zainteresovani za izgradnju reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3. Nije tajna ni da im je u ostvarenju te namere svesrdno pomagala bivša ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović. Za nju je ova kompanija, još iz vremena kada je zajedno sa turskom firmom ENKA dobila posao izgradnje Moravskog koridora „najbolja na svetu“.

Zajedljivi bi, mada nema potvrde, mogli reći i kako je baš zbog te ljubavi između bivše ministarke i njene omiljene kompanije projekat Đerdap 3 i vraćen na sto. Projekat je, podsetimo, 2021. godine proglašen onim od nacionalnog značaja.

Do tada, mada se ovaj projekat sporadično pominjao prethodnih 30 godina, prioritet je imala hidroelektana Bistrica, što zbog daleko manje cene izgradnje, što zbog jednostavnije realizacije koja u slučaju Đerdapa zavisi i od Rumunije.

Behtel je nedavno, a na osnovu Memoranduma o razumevanju potpisanog između Vlade Srbije i ove kompanije svojim sredstvima finansirao izradu Prethodne studije izvodljivosti. Da li će on i graditi Đerdap 3, još je rano za tvrditi. Sudeći na osnovu iskustva sa „slučajem Moravski koridor“ logično je prepostaviti da hoće.

Ko će graditi Đerdap 3

„Ministarstvo rudarstva i energetike će raspisati javni poziv za izbor projektanta koji će do 2027. izraditi studiju opravdanosti sa idejnim projektom, studiju uticaja na životnu sredinu i prostorni plan. Na osnovu rezultata tih studija i projekata biće moguće odrediti dalje korake, opredeliti se za određeno rešenje i utvrditi vrednost projekta“, odgovaraju na pitanje Forbes Srbija u kojoj fazi je trenutno ovaj projekat, kolika je njegova vrednost i ko će biti izvođač.

Forbes Srbija istraživao je šta je ova američka kompanija radila ili radi u ovom delu Evrope.

Makedonija

Aprila ove godine, svečano je u prisustvu zamenika premijera Severne Makedonije i ambasadorke SAD-a u toj zemlji položen kamen temeljac za izgradnju auto-puteva na Koridorima 8 i 10 kroz Makedoniju.

Da bi konzorcijum Behtel – Enka mogao da izvodi radove na ovim putevima brzo i efikasno, makedonske vlasti potrudile su se da revidiraju čak osam zakonskih propisa.

Suspenzijom primene regularnih propisa omogućeno im je da mimo redovne zakonske procedure uđu u izgradnju ovih putnih pravaca.

I nije to ništa neuobičajeno, gotovo isto su se ponašale sve zemlje ovog regiona u kojima je američki gigant izvodio radove.

Suprotno onome što zemlja iz koje ova kompanija dolazi propoveda i svetu i Balkanu, a to su javni pozivi i otvoreni tenderi koji bi trebalo da spreče korupciju i odrede tržišnu cenu, za Behtel pravila ne važe.

Zaobilaženje tendera

Oni na tenderima uglavnom ne učestvuju. To je naročito slučaj kada se radi o manje razvijenim zemljama. Srbija je u tom smislu izuzetak pošto je ovde ipak organizovan neki vid tenderskog postupka.

Vratimo se, na trenutak, ponovo na slučaj u Severnoj Makedoniji. Tamo su stanovnici pojedinih opština i mesnih zajednica letos protestovali zbog izgradnje auto-puta preko njihovih atara, blokirali su i neke puteve, a slučaj je čak i završio na sudu od kojeg je traženo da uvede privremenu zabranu izgradnje jer su, kako tvrde, radovi štetni po životnu sredinu.

Hrvatska

Hrvatska javnost još se jasno seća afere u kojoj je otkriveno da je gradnja 147 kilometara na auto-putu nazvanom od milošte Dalmatina plaćeno 990 miliona dolara. Posao je, takođe, ugovoren mimo javnog „natječaja“. Kasnije je tadašnji ministar obnove Jure Radić priznao medijima da je cena mogla biti barem trećinu manja da je bilo tendera. Razlog zašto to nisu uradile, kazao je tom prilikom Jurić, bila je odluka da se novcem poreskih obveznika plati učvršćivanje političkih odnosa Hrvatske i Sjedinjenih Američkih Država.

Niko, pritom, ne spori da Behtel slovi za kvalitetnog građevinskog giganta, odnosno da su putevi koje gradi kvalitetni, ali ukoliko ste spremni da ih papreno platite.

Rumunija

I auto-put u Rumuniji, ova kompanija svojevremeno je gradila zaobilazeći tenderske procedure. Zbog ove činjenice reagovala je i Evropska komisija, pisali su strani mediji. Rumunija je upozorena da će joj zbog kršenja propisa iz ove oblasti EU uskratiti finansijska sredstva. Ugovor je ipak potpisan i dogovorena je cena od 2,2 milijarde evra.

Deset godina kasnije, rumunske vlasti raskinule su potpisani ugovor, posle niza problema sa Behtelom. Behtel je Rumune optuživao da sporo plaćaju, a tamošnje vlasti kompaniju da sporo gradi.

Za 10 godina izgrađeno je tek nešto više od 50-ak kilometara, umesto više od 400. Ugovorne strane dogovorile su da Rumunija plati 1,4 milijarde evra uvećane za oko 30-ak miliona za obeštećenje zbog raskida ugovora.

I svetski i regionalni mediji pisali su tih dana o raskidu „kontroverznog ugovora“ o izgradnji auto-puta kroz Transilvaniju koji je od samog početka dogovaran politički.

Poslovanje Behtela u Srbiji U Srbiji Behtel posluje kroz dva ogranka. Prema podacima APR-a registrovano je preduzeće Bechtel Limited ogranak i preduzeće Bechtel ENKA UK Limited organak. Vlasnik i osnivač prvog preduzeća je Bechtel Limited iz Velike Britanije, dok je vlasnik drugog takođe britanska firma Bechtel ENKA Limited. Prvi srpski ogranak ovog preduzeća osnovan je jula 2018. Šifra delatnosti je izgradnja ostalih nepotpunih građevina. Drugi je registrovan u novembru 2019. godine i osnovan je za izgradnju auto-puta Moravski koridor. Behtel Limited prema finansijskom izveštaju za 2023. godinu ima 44 zaposlena, spada u srednje pravno lice i ostvarilo je poslovne prihode od 1,7 milijardi dinara u prethodnoj godini. Neto dobit bila je 56 miliona dinara. Bechtel ENKA Limited, sa druge strane, zapošljavala je u 2023. godini u proseku 2.801 radnika, pokazuje finansijski izveštaj. Ostvareni prihodi su 40,3 milijarde dinara u poređenju sa 42,2 milijarde dinara. Neto dobit je, sa druge strane, pala sa 8,9 milijardi dinara na 3,3 milijarde koliko je izvođač radova na Moravskom koridoru imao u prošloj godini.

Albanija

„Prvi put otkrivena zvanična dokumenta dokazuju kako su lobiranje, loše planiranje, nekonkurentni tenderi, neuspeh u postavljanju gornjih granica troškova i naduvane cene ostavili albanske i kosovske poreske obveznike sa računom od dve milijarde evra za samo 137 kilometara puta“, pisao je 2014. godine BIRN.

BIRN dalje piše kako je ovaj „patriotski“ auto-put koji spaja Prištinu i Tiranu, trebalo da poveća trgovinu i turizam, ali da je taj rast više nego skroman. Sa druge strane, konačni troškovi puta su najmanje udvostručeni u odnosu na početne procene.

„Građevinska firma Behtel-ENKA ostvarila je profite u iznosu od stotine miliona evra zahvaljujući, kako kritičari tvrde, ugovoru koji je bio „znatno naklonjen“ njima, visokim cenama i poreskim olakšicama”, pisao je BIRN.

Ugovor je sa Albanijom sklopljen 2006. godine na osnovu brzog i kusog tendera. Svetska banka je zato prigovarala da je nedovoljno transparentan i time nezakonit. Dogovorena cena bila je samo 418 miliona evra.

BIRN piše da se američka administacija potrudila da „smekša“ prigovore Svetske banke i MMF-a. Cena je u međuvremenu rasla do blizu milijardu evra.

Kosovo

Četiri godine posle Albanije, potpisan je i ugovor sa vlastima u Prištini za izgradnju deonica kroz tu teritoriju. I tamo su troškovi porasli sa inicijalnih 400 za 102 kilometra na 838 miliona za 77 km.

U Albaniji se zbog ovoga vodila i tužilačka istraga, ali je proces kasnije obustavljen. Sumnjalo se da su potpisnici ugovora zloupotrebili službeni položaj i svesno potpisali nepovoljan ugovor sa konzorcijumom Behtel-ENKA.

Srbija

Behtel-ENKA u Srbiji poslednjih šest godina angažovani su na izgradnji Moravskog koridora, odnosno puta Pojate – Preljina. Memorandum o izradnji potpisan je 2018. godine. Predviđena je bila izgradnja 112 kilometara puta a maksimalna ugovorena vrednost posla bila je 800 miliona evra.

Istorija Behtela Voren Behtel osnovao je ovu kompaniju 1898. godine. Kako piše na njihovoj znaničnoj veb stranici, prvi posao koji nije imao veze sa železnicom započeli su 1919. Bio je to put u Severnoj Kaliforniji. Prvi gasovod gradili su deceniju kasnije. Sredinom 40-ih godina prošlog veka dobili su prvi posao na Bliskom Istoku: i to izgradnju rafinerije. Tih godina započinju i radove na Trans-arapskom gasovodu koji transportuje naftu preko Saudijske Arabije, Jordana, Sirije i Libana do tankera u Sredozemnom moru. Prvi nuklearni reaktor počeli su da grade 1949. godine. Kompanija Behtel gradila je za proteklih 126 godina najznačajnije i najsloženije infrastrukturne objekte na svetu. Gradili su od Australije i Novog Zelanda, preko Afrike i Azije, do Evrope, pa i Balkana. Njihov posao uključuje aerodrome, luke, metro, auto-puteve, energetske objekte, pa i one nuklearne… Poznati su po tome što su nakon američke invazije obnavljali Irak 2003. godine. Mediji širom sveta povezuju ih sa republikanskim političarima. Spadaju u jednu od najuticajnijih kompanija iz SAD-a. Poznato je i da otvaranju njihovih radova širom sveta po pravilu prisustvuju ambasadori SAD-a u tim zemljama.

Da bi izbegli klasični tender, a opet i direktno ugovaranje posla nađeno je solomonsko rešenje.

Usvojen je poseban zakon koji je deo medija nazivao i „Zakon Behtel“. Njime su izbegnuti propisi koji regulišu javne nabavke, ali je Vlada zato raspisala po tom novousvojenom zakonu javni poziv za izbor strateškog partnera za izgradnju ovog puta.

Uslovi tendera napisani su tako da diskriminišu bilo kojeg drugog učesnika, pa se na poziv odazvao jedino pomenuti konzorcijum. Sa njime je nešto kasnije sklopljen i ugovor o izgradnji.

Duplirana cena kilometra

Opravdanost izgradnje Moravskog koridora osporavana je od dela stručne javnosti, koja je smatrala da ovaj auto-put i nije bio od prioritetnog značaja za Srbiju.

Sa obrazloženjem da postoje objektivni problemi, ali i da je cena inputa u građevini znatno veća, izvođač je nekoliko puta pomerao rok za konačan završetak puta. To, međutim, nije ono najgore. Cena jednog kilometra ovog auto-puta porasla je u međuvremenu tačno dva puta. Sa 7,1 milion evra na 14,2 miliona evra.

Kako je nedavno naveo u svojoj analizi Fiskalni savet, put trenutno umesto 800 miliona košta 1,6 milijardi evra. Ni ovo ne mora biti njegova konačna cena. Moguće je da će do kraja sledeće godine ti troškovi biti još veći.