Privreda voli polovnjake jednako kao građani: Jesmo li i otpad za teretnjake, autobuse i traktore

Tokom prošle godine u Srbiji je registrovano 2,5% više drumskim motornih i priključnih vozila u odnosu na godinu pre. Rastao je broj registrovanih motocikala, automobila, teretnih i priključnih vozila dok je na puteve izašlo manje mopeda, autobusa i radnih vozila.

Ukupno je registrovano 2,38 miliona automobila (2,2% više) dok su na drugom mestu bila teretna vozila – 294.160 (3,6%). Takođe, broj priključnih vozila povećan je 4,5%, a najviše su rasli motocikli – 10,1% (registrovano je 53.440 komada).

Slika je nešto drugačija kada se posmatraju prvi put registrovana vozila – broj motocikala je povećan čak 17,1% i priključnih vozila 10% dok je interesantno da su automobili imali blagi pad (0,6%), a značajno veći autobusi – 12% – i najveći, mopedi – 36,8%.

Dobro je poznato da među automobila dominiraju polovnjaci iz uvoza. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine, starosna struktura prvi put registrovanih automobila (nova domaća vozila, nova strana vozila i polovna vozila iz uvoza) bila je takva da su oni stariji od dve godine činili čak 83,4% prvih registracija.

Ostatak su bili automobili iz 2022. koji su najviše registrovani u prvom kvartalu kada obično imaju bolju cenu jer se rasprodaje ono što je ostalo na lageru iz prethodne godine dok u ostatku godine primat preuzimaju novi automobili proizvedeni u 2023.

Svakako deo kupaca automobila čini i privreda, a statistika otkriva da privrednici ne beže od polovnjaka ni kada je reč o većim vozilima i mehanizaciji, pre svega kako bi nabavili potrebna vozila po finansijski boljim uslovima.

Biznis

Najbrojniji novi traktori u Hrvatskoj su ustvari kineski kvadovi

Forbes Hrvatska

Inovacije

Inovacije u poljoprivredi: Umesto traktora i pastira na naša polja stiže domaći robot

Jelena Andrić

Posebno prednjače autobusi. Oni stariji od dve godine učestvovali su u prvoj registraciji prošle godine sa čak 69,4 odsto.

Ništa manje drugačija nije ni situacija kod teretnih vozila gde je među prvi put registrovanima bilo čak 68,5% starijih od dve godine.

Na trećem mestu među vozilima koje mahom kupuje privreda su radna (autodizalice, komunalna vozila, reklamna vozila i dr.) gde je učešće prvi put registrovanih polovnjaka bilo 63,8 odsto.

Bolja situacija nije ni kada je reč o traktorima gde je udeo ovih vozila starijih od dve godine kod prve registracije bio 62,1%.

Da ovaj problem nije samo prisutan u Srbiji nedavno je u razgovoru za Forbes Hrvatska otkrio potpredsednik tamošnjeg Udruženja prodavaca poljoprivredne mehanizacije Franjo Dominković koji je rekao da je prodaja traktora pala u Sloveniji i Hrvatskoj, kao i u zapadnoj Evropi, zbog loše poljoprivredne godine, dispariteta između nabavnih i prodajnih cena i rata u Ukrajini.

On ukazuje da se i u toj zemlji puno kupuje polovne poljoprivredne mehanizacije što dozvoljavaju subvencije Evrope unije „pa je puno smeća odnosno starih traktora iz Francuske i Holandije završilo u Hrvatskoj“. Dodao je i da je prosek starosti traktora u Hrvatskoj 32 godine.

RZS još nije objavio podatke iz novog Popisa poljoprivrede kada je reč o mehanizaciji, a iz prethodnog popisa 2012. vidi se da je 95% traktora u Srbiji bilo starije od 10 godina.

S druge strane, primetno je da se privreda pri kupovini priključnih vozila (prikolice) ipak odlučivala za noviju proizvodnju. Jedino u ovom segmentu, vozila starija od dve godine nisu imala većinsko učešće u prvim registracijama – 41,9%.

Udeo vozila starijih od dve godine među prvi put registrovanim u 2023: