Profesor Arsić izračunao za Forbes Srbija: Ovako izgleda Vučićeva strateška bajka u brojkama i njeni rizici

Na predstavljanju strategije „Srbija 2030“, koju je grandiozno prethodnog vikenda predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, moglo se čuti kako će ona biti ostvarena uz određene preduslove. Oni se tiču investicija, mira i stabilnosti, ponovila je to juče i predsednica Skupštine Srbije i perjanica SNS-a Ana Brnabić.

Već iz ovoga nameće se gotovo izvestan zaključak. Plan je neostvariv. Jer, strane investicije padaju i taj trend će se nastaviti i u narednim godinama. Domaće pak stagniraju. I taj trend će se nastaviti narednih godina. Umesto mira imamo nove ratove i geopolitičke tenzije, a i stabilnost je na krajnje klimavim nogama. I spoljna, a i unutrašnja.

Milojko Arsić, profesor makroekonomije beogradskog Ekonomskog fakulteta analizirao je za Forbes Srbija ključne makroekonomske pretpostavke koje je tog dana izneo predsednik Srbije. Tu mislimo na najavljeno povećanje BDP-a do 2030. godine na 133 milijardi evra sa sadašnjih nepunih 90. Odnosno povećanje BDP-a po stanovniku sa sadašnji 13.500 na 20.000 evra.

Takođe, analizirao je i pretpostavke za rast prosečne zarade sa prošlogodišnjih 934 evra na 1.320 do 2030. I rast penzija na 750 evra do kraja ovog perioda.

I da se osvari, posledice će biti loše

Profesor Arsić kaže da bi rast BDP-a po stanovniku morao u narednih pet godina da bude 48,1 odsto da bi u 2030. dostigao najavljenih 20.000 evra. To znači da bi on u evrima morao da godišnje bude u proseku 8,2 odsto.

„To je rast u evrima koji ne odgovara realnom rastu BDP-a. Kada pogledamo realni rast da bi se ova projekcija ostvarila Srbija mora imati prosečan godišnji rast BDP-a po stanovniku od četiri odsto uz isto toliku stopu inflacije i zadržavajući fiksni kurs dinara“, objašnjava Milojko Arsić.

On kaže da je rast BDP-a u proseku četiri odsto krajnje neizvestan. Iako to nije neostvariva stopa rasta. Podsetimo, ipak, ona je prošle godine projektovana na četiri odsto, a na kraju je rast bio upola manji.

„Mi sada imamo novi rat. Skok cena energenata i veliku neizvesnost u pogledu nastavka tog rata i posledica po ekonomiju. U takvim uslovima, veoma je teško prognozirati da li je ovo dostižno ili nije“.

Arsić, međutim, upozorava da bi dostizanje ovog plana imalo posledice po ekonomiju. I to negativne. Prva je još brže približavanje Srbije prosečnim cenama u Evropi. A drugo slabljenje konkurentosti domaće privrede.

„Cene u Srbiji su na 67 odsto evropskog proseka, kada govorimo o svim cenama. Na ovaj način bi se one dodatno približile evropskom proseku, što je iznad naše ekonomske snage. Vi kada pogledate, Rumunija i Bugarska imaju niže cene, a ekonomski su razvijenije od Srbije“, objašnjava Arsić.

Moguća recesija

Uz upozorenje da prosečan rast BDP-a od četiri odsto neće biti lako ostvariti, Arsić ističe upravo geopolitičke rizike, veliki skok cena energenata, ali ne iskuljučuje ni recesiju ukoliko aktuelni rat potraje.

„Dešavanja u Iranu i uticaj na energetiku i cene energenata ne samo da će uticati na inflaciju, nego može dovesti i do recesije ako se te cene otmu kontroli. Pritom, na snazi je u poslednje vreme proces deglobalizacije koja za posledicu ima smanjenje investicija na globalnom nivou, pa i kod nas. A ove investicije bi trebalo da budu pokretač tog rasta koji se planira. Ako one podbace, onda bi takve stope rasta trebalo da donesu privatne domaće investicije. Njih je teško očekivati u potrebnoj meri, jer one zahtevaju promenu privrednog sistema, jačanje institucija i ravnopravnost učesnika na tržištu, a ne privilegovanje onih koji su bliski vlasti“, kaže Arsić.

Bajka o platama i penzijama

Profesor Arsić podseća da je prosečna zarada u Srbiji u prošloj godini iznosila 934 evra. Da bi ona dostigla 1.320 do 2030. kako je to najavio Aleksandar Vučić u svom ambicioznom strateškom planu, to bi podrazumevalo njen rast od oko 41 odsto u pet godina. Ili rast od sedam odsto godišnje.

Arsić kaže da to nije neizvodljivo, ali zahteva realni ekonomski rast od četiri odsto, uz jačanje dinara u odnosu na evro.

„Kada dinar jača u odnosu na evro, onda će rasti i plate preračunate u evro. Ali svakako bi taj rast bio veći od realnog. Dakle, ovako nešto je moguće ako bi se desilo prilagođavanje privrede tim uslovima. Ali privrede koja ima veliku dodatu vrednost, što onda zahteva investicije u visokotehnološke sektore“.

Ni to, međutim, nije bez posledica po ekonomiju. Naime, rast plata znači veće učešće troškova rada u ceni proizvoda. A to privredi nije isplativo ukoliko ne govorimo o pomenutim kompanijama koje prave veliku dodatu vrednost. Pitanje je koliko takvih kompanija možemo da privučemo. Pogotovo u ovakvim okolnostima, odnosno u ovom političkom sistemu, upozorava Arsić.

Drugim rečima, Vučićeve strateške bajke o ekonomskom i investicionom rastu su teorijski moguće. Ali, uz mnogo ali… Počev od mira, stabilnosti i investicija što je upitno, pa do ekonomskog rasta, koji je još upitniji. Upravo zbog neizvesnosti koju trenutno dobar deo sveta živi. A i sve ako se ostvari, kao što upozorava Arsić, ovakvi rezultati imali bi negativne posledice po konkurentnost privrede.