Programeri će odlaziti u EU umesto u Ameriku: Veće plate i Trampov poklon
Zapošljavanje stranih radnika upravo je postalo skuplje za američke tehnološke kompanije. Ali to je otvorilo nove mogućnosti za regrutaciju za AI startape van SAD-a.
Prošlog petka, predsednik Donald Tramp najavio je šokantnu promenu u programu H-1B viza. Popularnom među američkim tehnološkim firmama koje zapošljavaju talente iz inostranstva. To je bila taksa od 100.000 dolara. Iznenadna izvršna uredba izazvala je haos, zabunu i paniku dok su tehnološki giganti poput Majkrosofta i Mete tražili od zaposlenih koji su putovali u inostranstvo da se vrate u zemlju u roku od 24 sata. Dok neke američke kompanije žale zbog još jednog neočekivanog troška poslovanja u SAD, evropski tehnološki startapi šalju drugu poruku: Dođite da radite kod nas.
Stroge imigracione politike i pretnja pritvora i deportacije već su učinile SAD manje privlačnim mestom za kvalifikovane strane radnike. Nova taksa biće dodatna prednost za startape u centrima poput Londona i Pariza. Oni su dugo gubili talente odlaskom mladih stručnjaka u SAD. Silicijumska dolina i visoke plate imali su snažnu privlačnost. Promena verovatno neće usporiti najveće industrijske igrače poput Alfabeta i Mete, gde je 100.000 dolara zanemarljiva suma, ali za startape sa ograničenim resursima te takse bi mogle značiti gubitak prednosti u korist kompanija s druge strane Atlantika.
„Za mnoge ljude u Evropi, to je kao blagoslov u prikrivenom obliku“, kaže Viktor Riparbeli. On je direktor londonske kompanije Synthesia, koja pravi generativne AI video modele. „Mislim da će to na kraju postati neto negativno za SAD“, dodaje. Naglašava da su Evropi uvek potrebni kvalifikovani radnici. Posebno na višim rukovodećim pozicijama poput potpredsednika i direktora.
Najviše zloupotrebljena viza?
Nove takse dolaze u trenutku kada su „ratovi za talente“ u AI industriji dostigli vrhunac. Direktor Mete, Mark Zakerberg, potrošio je milijarde kako bi okupio istraživače i inženjere za novi tim za AI superinteligenciju. Nudio je pojedincima ogromne plate. Istovremeno, predsednik Tramp učinio je imigraciju centralnom temom svoje administracije, a H-1B vize najnovijom metom. To je pokušaj da natera američke kompanije da više zapošljavaju domaće radnike.
Program H-1B viza, koji je Kongres uspostavio 1990. godine, omogućava 65.000 viza godišnje za osobe sa diplomom osnovnih studija ili ekvivalentom, uz dodatnih 20.000 za radnike sa masterom ili višim stepenom. Popularne u IT industriji, H-1B prijave su stalno rasle tokom 2025, sa povećanjem od 150% između januara i septembra, prema podacima HR firme Remote. Ali program ima i kritičare. Neposredno pre objave nove takse, ministar trgovine Hauard Latnik nazvao ga je „najzloupotrebljavanijom vizom“.
Hvala Trampu
Nova pravila mogla bi dodatno odvratiti evropske stručnjake od odlaska u Ameriku. Ali, percepcija SAD već se menjala i pre toga, kaže Vasilij le Moanj, direktor praške kompanije InTouch. Ona razvija AI alate za komunikaciju sa starijima. „Slika SAD kao Eldorada trpi udarce“, kaže Le Moanj. Dodaje da se promena dešava poslednjih meseci jer Tramp deluje kao „nasilnik“, a SAD kao „neprijateljska“ zemlja zbog njegove oštre imigracione politike.
Ipak, Evropa će imati koristi od štete nanete SAD. „Na neki način skoro pa kažemo hvala Trampu“, kaže Le Moanj. On je Francuz i jedan od prvih korisnika H-1B vize, koji je u SAD došao 1991. „On nam zapravo pomaže da zadržimo talente“.
U problemu mladi američki startapi
Za američke startape u ranoj fazi, koji ne mogu da plate 100.000 dolara po radniku i često se oslanjaju na akcije umesto na plate, nova taksa predstavlja još jedan problem u već oštroj konkurenciji za talente. Direktor Y Combinator-a, Gari Tan, napisao je na Linkdinu da ta mera „sakati startape“ i kompanije koje pružaju IT usluge po ugovoru, usred žestoke AI trke. „Rani timovi to ne mogu da progutaju… Ova politika je ogroman poklon svim tehnološkim centrima van SAD“.
Ali za startape koji imaju mnogo kapitala, nova pravila verovatno neće imati značajan uticaj. AI kompanije već troše milione na vrhunske stručnjake i dodatnih 100.000 neće praviti razliku. Džesi Žang, direktor AI startapa Dekagon, rekao je da će taksa „otežati opravdanje zapošljavanja novih radnika na H-1B vizama“. Ali i da nema problem da više plaća postojeće zaposlene. Oko 10% zaposlenih u toj mladoj AI kompaniji već je na H-1B vizama. Planiraju i otvaranje kancelarije u Londonu kako bi se povezali sa tamošnjim talentima.
Carina na ljude
Imigracija je oduvek bila izazovan i složen proces za tehnološke radnike u SAD. Pre svega, zbog stalno promenjivih propisa, strogih uslova i dugih čekanja. Pod Trampovom administracijom, stvari su postale još neizvesnije. Stopa odbijanja viza i zahtevi za dodatnim dokazima rastu, kaže imigraciona advokatica Ema Žang. „Ranije bismo dobijali odobrenja na osnovu podnetih dokaza“, kaže za Forbes. „Ali sada dobijamo ono što zovemo opšti RFE. To je način vlade da uspori proces i uvede proceduralne prepreke“.
Sjao Vang, direktor Boundless Immigration-a, upoređuje novu taksu sa „ljudskom carinom“. Slično Trampovim visokim carinama na robu i usluge iz uvoza. „Ovo je prvi put da je zemlja krenula tim putem“- U utorak je Trampova administracija predložila i dramatičnu promenu H-1B lutrijskog sistema. Prednost bi imali kvalifikovaniji i bolje plaćeni radnici. Po novom „ponderisanom sistemu izbora“, kada potražnja za vizama premaši limit od 85.000 (što je gotovo uvek slučaj), prednost će imati strani radnici na višim pozicijama. Sve te promene (i neizvesnost koja ih prati) mogle bi značiti i da će manje stranih studenata odlučivati da se obrazuje u SAD.
Plate u Evropi će rasti
Kao odgovor, zemlje poput Kanade i Kine snižavaju svoje zahteve i uvode nove vrste viza kako bi privukle talente. „Druge zemlje će popuniti tu prazninu“, rekao je Vang.
Mogli bi postojati i dodatni efekti zadržavanja talenata u Evropi, gde su plate u proseku niže. Za inženjere srednjeg nivoa, plate u Evropi kreću se od 57.000 do 75.200 dolara, dok su u SAD od 110.100 do 133.700, prema istraživanju Boundless-a, dablinske HR i firme za plate. Ali sa većim brojem stručnjaka u regionu, plate bi vremenom mogle rasti jer će evropske kompanije međusobno konkurisati za radnike, kaže Šarlot Baks, direktorka londonskog startapa Captur AI. „To je prosta ponuda i potražnja“, kaže ona.
U međuvremenu, Baks ulaže više napora da privuče mlade talente direktno sa univerziteta. I to kroz pojačano regrutovanje na britanskim kampusima. To je inicijativa koju je njena kompanija pokrenula i pre najave novih pravila za H-1B vize. Ali sada, kaže ona: „Udvostručujemo napore“.
Ričard Nieva, novinar Forbes