Rast kamata proredio odlazak privrede u banke, kuda idu nenaplativi krediti
Poslednjeg dana oktobra ove godine privreda Srbije dugovala je bankama ukupno 1.928 milijardi dinara (1.928.369.000.000 dinara), pokazuje izveštaj Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije.
U toj sumi su kompanije (pravna lica) uzele kredite u vrednosti od 1.859 milijardi (1.859.530.000.000 dinara), a preduzetnici 68,8 milijardi (68.839.000.000 dinara).
U odnosu na prošlu godinu nema mnogo razlike. Preduzeća su se nakon 12 meseci zadužila za samo 5,6 milijardi dinara više, dok je dug preduzetnika blago opao, za 2,97 milijardi.
Porast nenaplativih kredita, i trend koji se nastavlja ukazuje na potencijalni scenario finansijske krize privrede sledeće godine
Toma Ćukić, Apspot konsalting
Kada se radi o kašnjenju u otplati, to je na kraju oktobra ove godine bio slučaj kod tri odsto kredita kompanija i 6,1 odsto preduzetnika. Godinu ranije pravna lica takođe su kasnila u izmirivanju tri odsto kredita, ali preduzetnici znatno manje – 4,9 odsto.
Za Udruženje banaka Srbije ovakvi podaci nisu problematični. Na pitanje Forbes Srbija da li je privreda prezadužena i da li uredno vraća dugove, pogotovo ako se uzme u obzir porast kamatnih stopa, oni odgovaraju:
“Urednost u izmirivanju obaveza pravnih lica i preduzetnika prema bankama izražava se docnjom. Docnja predstavlja dospele nenaplaćene obaveze preko 15 dana i posmatrajući učešće docnje u dugu po osnovu bankarskih kredita za oktobar možemo zaključiti da se docnja nalazi na istom nivou kao i u septembru, odnosno na istom nivou u odnosu na oktobar prethodne godine. Kod preduzetnika, pokazatelj docnje je bio u oktobru mesecu na nivou od 6,1 odsto”.
Da kreditiranje privrede nije u stagnaciji, ali da se ipak može okarakterisati kao usporeno, smatra Toma Ćukić, bankar i vlasnik konsultantske kuće Apspot konsalting (Upspot Consulting Ltd).
“Krediti privredi smanjeni su za 1,1 odsto što je posledica relativno visoke baze kredita iz prethodnog perioda, ali i kontinuiranog rasta kamatnih stopa. Treba imati u vidu da je već neko vreme aktuelna izraženo restriktivna monetarna politika i Evropske centralne banke i Narodne banke Srbije, što pored kamatnih stopa značajno utiče na uslove kreditiranja”, kaže za Forbes Srbija Ćukić.
Prema njegovim rečima, srpska privreda je umereno zadužena, pogotovo u odnosu na evrozonu.
“Ako zaduženost definišemo kao odnos kredita privatnog sektora i BDP-a, srpska privreda je umereno zadužena. Ukupni krediti privatnom sektoru iznose blizu 44 odsto BDP-a, što je značajno manje u odnosu na neke zapadnoevropske zemlje. Prema izveštajima BIS-a (Bank for International Settlements) za 2022. godinu, privatni sektor u evrozoni bio je zadužen čak 89,6 odsto u odnosu na BDP, dok je taj procenat u SAD-u 51,2 odsto”, objašnjava Ćukić.
Posledice rasta kamatnih stopa
On napominje i da je broj nenaplativih kredita (NPL-ova) u Srbiji počeo blago da raste, i da se, kao što pokazuju podaci Kreditnog biroa, zainteresovanost za bankarske pozajmice smanjuje.
“To je posledica povećanja kamatnih stopa. Rast NPL-ova je očekivan u uslovima usporene kreditne aktivnosti i restriktivne monetarne politike. Evropska investiciona banka u svojim izveštajima navodi da su banke u Srbiji zabeležile blago pogoršanje kvaliteta kreditnog portfolio, i ukazuje na potencijalni trend rasta nenaplativih kredita. I bankari i ekonomisti se slažu da je takav trend neminovan, ali posvećenost održanju kontrolisanog portfolija može da utiče na izbegavanje opšte krize”, ističe naš sagovornik.
On se slaže sa pojedinim privrednicima koji su podelili sa Forbes Srbija bojazan da će veliki broj kompanija biti u ogromnom problemu da izmiri svoje finansijske obaveze i da postoji opasnost od korporativne krize krajem 2024.
“Porast nenaplativih kredita, i trend koji se nastavlja ukazuje na potencijalni scenario finansijske krize privrede sledeće godine. I međunarodne institucije su iznele svoje analize i jasna predviđanja da slede problemi sa kreditima. Međutim, treba imati u vidu da nenaplativi krediti iznose oko 2,2 odsto ukupnih kredita, što je relativno nizak nivo NPL-ova”, kaže Ćukić.
Ipak, on naglašava da se uz umereni trend rasta potencijalno može izbeći značajna kriza.
Posmatrajući učešće docnje u dugu po osnovu bankarskih kredita za oktobar možemo zaključiti da se docnja nalazi na istom nivou kao i u septembru, odnosno na istom nivou u odnosu na oktobar prethodne godine
Udruženje banaka Srbije
Udruženje banaka ne pravi projekcije
U Udruženju banaka Srbije istakli su da podaci Kreditnog biroa od 31. oktobra pokazuju da se ostatak duga po kreditima pravnih lica nalazi na gotovo nepromenjenom nivou u odnosu na podatke iz prethodnog meseca, a u odnosu na isti mesec 2022. dug privrede bio je viši za 0,3 odsto.
“Slična situacija je i kod ostatka duga preduzetnika koji je u oktobru bio gotovo nepromenjen u odnosu na podatke iz septembra”, navode u Udruženju.
Oni nisu želeli da komentarišu eventualni rast problematičnih (tzv. NPL) kredita, ali ni da daju projekcije za narednu godinu.
“U Kreditnom birou Udruženja banaka Srbije nalaze se podaci samih banaka, članica Kreditnog biroa. Kako smo naveli, ovi podaci odnose se na prethodne periode. Drugim rečima, Udruženje banaka na bazi ovih istorijskih podataka ne pravi projekcije budućih kretanja eventualne docnje”, objašnjavaju u Udruženju banaka.