Rat s Iranom već košta više od milijardu dolara: Ovo je procena troškova
Vojni udari predsednika Donalda Trampa na Iran verovatno su američke poreske obveznike već koštali više od milijardu dolara, prema grubim procenama. Pri čemu je tokom vikenda rat odneo na stotine miliona dolara zbog oborenih aviona. Ukupan ceh mogao bi da se približi iznosu od 100 milijardi dolara, u zavisnosti od toga koliko dugo sukob potraje.
Tramp je naredio vojnu operaciju u Iranu koja je započela u subotu rano ujutro. Američka vojska izvela je udare nakon više od mesec dana eskalacije tenzija između Irana i Izraela.
Tri aviona F-15E Strike Eagle oborena su u Kuvajtu u nedelju, potvrdila je centralna komanda SAD(CENTCOM), što je američku vojsku koštalo najmanje blizu 300 miliona dolara, s obzirom na to da se procenjuje da svaki avion košta oko 90 miliona dolara.
Čak i pre nego što su udari ozbiljno počeli, premeštanje trupa, brodova i aviona u region verovatno je vojsku koštalo oko 630 miliona dolara, izjavila je za Volstrit žurnal u subotu Elejn Mekasker, viša saradnica istraživačkog centra American Enterprise Institute i bivša zvaničnica Pentagona zadužena za budžet.
Koliko koštaju jedan dron i jedan Tomahavk
Iako puni obim vojne operacije u Iranu još nije jasan, ona je već velikih razmera: CENTCOM je u ponedeljak saopštio da je vojska već pogodila više od 1.250 ciljeva u Iranu u prvih 48 sati od početka udara. Objavili su spisak sa više od 20 različitih vojnih sredstava i sistema naoružanja koji su do sada korišćeni.
Te operacije su verovatno dodale milione dolara troškovima rata u samo poslednjih nekoliko dana. Proizvodnja i upotreba tih sredstava košta od 35.000 dolara (cena jednosmernog drona) do više miliona (krstareće rakete Tomahavk).
Ovi troškovi ne uključuju dnevne izdatke za održavanje trupa u regionu. Vašington Post je u ponedeljak izvestio da je u operaciji već angažovano oko 50.000 vojnika. A moguće je da će ih biti još.
Teško je precizno proceniti koliko tačno udari na Iran koštaju američku vladu, jer puni obim operacije i vrsta upotrebljenog naoružanja još nisu u potpunosti poznati. Ipak, račun brzo raste.
Troškovi
• 13 miliona dolara dnevno: cena dva nosača aviona u regionu. Žurnal je ranije izvestio da je vojska premestila dva nosača aviona u region. Centar za novu američku bezbednost procenio je 2013. godine da svaki od njih košta najmanje 6,5 miliona dolara dnevno za operativne troškove. Taj iznos je verovatno danas veći. Blumberg je u februaru procenio da je operativni trošak nosača USS Džerald Ford, koji je poslat ka Iranu, iznosio oko 11,4 miliona dolara dnevno dok je bio stacioniran kod Venecuele.
• 43,8 miliona dolara: cena približno 1.250 „kamikaza“ dronova. Za pojedinačne udare, CENTCOM je naveo da vojska u mnogim slučajevima koristi jednosmerne „kamikaza“ dronove koji se uništavaju tokom napada i jeftiniji su za proizvodnju. Nije poznato koliko je tačno udara izvedeno pomoću tih dronova. Blumberg navodi da svaki dron košta 35.000 dolara. Veći ciljani napadi verovatno su pojedinačno koštali milione: Kameron Čel, izvršni direktor proizvođača dronova Draganfly, rekao je za Foks Njuz da su udari u kojima je u subotu ubijen iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamneji „moguće koštali desetine miliona dolara“, zbog upotrebe skupljih preciznih dronova i letelica sa posadom.
• 130.000 do 150.000 dolara po satu leta: B-2 bombarderi. Skuplji bombarderi znatno su skuplji za operativnu upotrebu od jednosmernih dronova. Njujork Tajms navodi da B-2 bombarderi, za koje je CENTCOM potvrdio da su korišćeni u napadima, koštaju između 130.000 i 150.000 dolara po satu leta samo za operativne troškove.
• 2 miliona dolara: rakete Tomahavk. Izveštaji sugerišu da je vojska koristila krstareće rakete Tomahavk za izvođenje udara, a Tajms procenjuje da svaka košta oko 2 miliona dolara.
• 12,8 miliona dolara: THAAD presretači balističkih raketa. Ovi sistemi, koje vojska koristi za presretanje neprijateljskih projektila, koštaju oko 12,8 miliona dolara po komadu, prema dokumentima Pentagona na koje se poziva The Hill. Još nije poznato koliko ih je do sada upotrebljeno.
Procene analitičara
Kent Smeters, direktor Penn Wharton (PWBM), procenio je u ponedeljak za Fortune da će ukupan trošak sukoba u Iranu za poreske obveznike iznositi najmanje 40 milijardi dolara, iako će taj iznos verovatno biti bliži 65 milijardi. Mogao bi dostići čak 95 milijardi dolara, u zavisnosti od trajanja sukoba. To uključuje direktne troškove vojnih operacija i zamenu vojnih zaliha. Ukupan ekonomski trošak sukoba biće, međutim, znatno veći. Smeters smatra da bi rat mogao da izazove ekonomski gubitak za SAD između 50 i 210 milijardi dolara, usled očekivanih poremećaja u trgovini i na energetskim tržištima.
SAD su već potrošile milijarde na operacije u Iranu otkako je Tramp preuzeo dužnost, čak i pre najnovijeg talasa napada. Projekat „Troškovi rata“ Univerziteta Braun procenjuje da su vojne operacije u Iranu 2025. koštale između dve i 2,25 milijardi dolara, uključujući udare tokom „12-dnevnog rata“ prošlog juna. Prisustvo vojske u regionu ove godine deluje još veće. Žurnal je u februaru izvestio da je u poslednjim nedeljama na Bliski istok premešteno više američkih aviona nego u bilo kom trenutku od 2003.
Koliko je koštala operacija u Venecueli i drugi sukobi
Operacije u Iranu usledile su nakon sličnog gomilanja vojnih kapaciteta u Venecueli, koje je vladu koštalo oko 31 milion dolara dnevno, prema Centru za strateške i međunarodne studije. Blumberg je u februaru izvestio da je ukupna cena vojnih operacija u tom regionu verovatno premašila tri milijarde dolara. Na Bliskom istoku, projekat „Troškovi rata“ Univerziteta Braun procenjuje da su SAD potrošile između 31,5 i 33,7 milijardi dolara između oktobra 2023. i septembra 2025. godine, uključujući vojnu pomoć Izraelu i operacije u Iranu, Jemenu i širem regionu Bliskog istoka.
Istraživači sa Brauna su 2021. procenili da su SAD potrošile 5,8 biliona dolara na ratove nakon napada 11. septembra, što uključuje i troškove izvan direktnih vojnih operacija, poput zdravstvene brige za veterane i antiterorističkih aktivnosti unutar SAD.
Troškovi vojnih operacija čine samo deo ukupnih troškova i ekonomskog uticaja rata u Iranu. On je već uticao na cene nafte i gasa i preti da poveća troškove putovanja i inflaciju. Berzanski indeksi pali su za oko 1% uoči otvaranja tržišta u ponedeljak nakon početnih udara tokom vikenda, iako su se kasnije oporavili. Sukob u Iranu preti da pogorša postojeću krizu pristupačnosti u SAD povećanjem troškova goriva za građane. Rat je takođe doveo do višemilionskih vojnih izdataka Izraela i Irana i prouzrokovao nesaglediv ljudski danak. Do sada je prijavljeno više od 500 žrtava u Iranu, a CENTCOM navodi da je najmanje šest američkih vojnika poginulo u akciji. Udari su takođe izazvali više smrtnih slučajeva u drugim zemljama Bliskog istoka, uključujući Izrael, Ujedinjene Arapske Emirate i Oman.
Alison Darki, novinarka Forbes