Rivali na američkim izborima su sasvim izvesni: Šta će pobeda Trampa ili Bajdena značiti za ekonomiju Srbije

Super utorak, važan dan za pretendente na mesto prvog čoveka Sjedinjenih Američkih Država, je za nama, a pred američkim glasačima, sva je prilika, u novembru će se naći stari rivali. Bila je to, kako javljaju američki mediji, velika noć za Džozefa Bajdena i Donalda Trampa.

Aktuelni predsednik i njegov prethodnik dominirali su trkama širom zemlje i „približili se osvajanju nominacija svojih stranaka za verovatni novembarski revanš“. Forbes Srbija pitao je zato stručnu javnost šta bi za ekonomiju Srbije značio još jedan mandat Bajdena, a šta eventualni povratak Trampa.

Na domaćem terenu, glasači će osetiti određene promene ukoliko se zameni administracija. Teme u kojima se razlikuju su porezi, pitanje sankcija Rusiji, pa i uticaj na svetsko tržište nafte. Utisak je da će im, pošto bi obojici ovo bio drugi mandat, što bi ih eliminisalo iz budućih trka, biti lakše da donose i – nepopularne mere.

Sitna riba u ovom moru…

Na polju bilateralnih odnosa, pre svega sa Srbijom, naši sagovornici ne očekuje promene. To smatra i Ivan Vujačić, profesor Ekonomskog fakulteta, ali i nekadašnji ambasador u SAD.

„Uticaj pobede jednog ili drugog kandidata na Srbiju će biti nikakav“, kaže Vujačić za Forbes Srbija. „Mi smo toliko mali. U ekonomskom smislu neće biti nikakve promene. Sitni smo u čitavoj priči“.

Pred sam kraj Trampovog mandata, marta 2020. godine, Srbija je potpisala Vašingtonski sporazum, punog naziva Sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa između Srbije i Kosova. U delu koji se dotiče srpske privrede, predviđena je gradnja auto-puta Niš-Merdare-Priština. Prva deonica u Srbiji je završena prošlog jula, a finansiranje je, ipak, deo plana EU za Zapadni Balkan.

Dogovoren je i dolazak Međunarodne korporacije za finansijski razvoj (DFC), koja je ubrzo otvorila kancelariju u Beogradu. Pitamo se da li bi promena administracije, eventualno, ponovo otvorila tada obećane projekte.

„Koliko se sećam bila je dogovorena jedna avio-linija, preimenovana agencija je otvorila i zatvorila vrata, pričalo se o upravljanju Gazivodama. Dosta toga je bilo i u ranijim sporazumima“, odgovara Vujačić.

Razlika u rečima, ne i u delima

Ekonomista Mihailo Gajić, takođe, ne očekuje značajan uticaj američkih izbora na Srbiju. Jednostavno naša privreda nije toliko oslonjenja na Ameriku, ne samo jer je daleko, već i zbog strukture.

„Ekonomske politike koje bi vodila nova administracija imale bi posredni uticaj“, kaže Gajić za Forbes Srbija. „Kada posmatramo dosadašnju Trampovu i Bajdenovu politiku, vide se razlike u narativu, ali se u praksi ne razlikuju toliko. Sve politike protekcionizma, koje je započeo Tramp, Bajdenova administracija je samo nastavila i produbila“.

Slično je, kaže Gajić, i sa zaoštrenim trgovinskim odnosima. Zaoštravanja započeta kod Trampa, nastavljena su i kod Bajdena.

„Kontinuitet se posebno vidi u politici subvencija“, dodaje Gajić. „Mislim pre svega na pomoć strateškim industrijama, onim koje se tiču smanjenja emisije ugljendioksida, proizvodnje mikročipova, a tu je i automobilski sektor“.

Gajić podvlači sličan odnos obe administracije prema manjku u budžetu.

„Obe administracije su poznate po visokim deficitima koje su imale tokom mandata“, kaže Gajić. „Trampova administracija se nešto manje oslanjala na deficit, nego Bajdenova, koja je vodila totalno suludu takvu politiku i onda kada je privreda u ekspanziji, a nezaposlenost na minimumu. To je kupovina političkog kapitala na uštrb budućih generacija, jer će se javni dug vraćati u budućim godinama“.

Efekat deficita i trgovine

Po pitanju poreza nisu išli u istom smeru. Gajić podseća da je Bajdenova administracija brzo vratila stope poreza na dobit koje je Tramp prethodno smanjio. Veruje da bi glavni uticaj na druge države američka ekonomija mogla da ima preko fiskalne i monetarne politike.

„Monetarna politika u Americi nije u rukama izvršne vlasti, nego FED-a. Ona uglavnom nije pod političkom kontrolom“, ističe Gajić. „Jedini način kako američka administracija može da utiče je kroz fiskalnu politiku. Ukoliko je izbor deficit, to može da poveća kamatne stope. I može da utiče kroz regulatorne poteze, kao što je bilo otežavanje trgovine. To su dva glavna kanala, kako mogu da utiču na svetsku ekonomiju, pa i na nas“.

Tako ni Gajić ne vidi prostora za neku značajnu promenu pristupa prema Srbiji.

„Ekonomski ne vidim velike razlike“, zaključuje Gajić. „Više na nivou narativa. Politike obe administracije se dosta preklapaju. To je posledica političkog sistema u Americi sa dve dominantne partije. Moraju da vode ekonomsku politiku na način da privuku medijalnog birača. Onog koji je na polovini raspodele, i u visini poreza i državnih davanja. Isto ciljaju obe partije“.

Mali navijaju

Ko god bude izašao kao pobednik novembarske trke, izvesno je da će ga mnogi nestrpljivo iščekivati. Kako kaže profesor Miodrag Zec, u Srbiji volimo da navijamo.

„Koliko ja razumem, američki izbori su pre svega njihovo unutrašnje pitanje“, veruje Zec. „ Spolja možda dođe do malih korekcija, pre svega prema Rusiji. Prema Srbiji ne vidim da će se to desiti. Mi smo mala tačka na kopnu. Mala smo zemlja, prosto ne utiče na nas. Male zemlje imaju defekt da veruju da o njima neko misli“.

Ilon Mask neće donirati novac dvojici kandidata Milijarder Ilon Mask izjavio je u sredu da neće donirati „nijednom kandidatu“ za predsednika, iako se drugi najbogatiji čovek na svetu i dalje upliće u politiku. Njegove izjave dolaze u trenutku kada bivša guvernerka Južne Karoline Niki Hejli odustaje od trke za primarne izbore Republikanske stranke nakon poraza tokom Super utorka, što otvara put reprizi između Bajdena i Trampa u novembru. Mesecima unazad, Mask prolazi kroz očigledno političko pomeranje, često podržavajući desničarske stavove na X. Iako je u prošlosti donirao republikanskim kandidatima, uključujući tadašnjeg predsednika Džordža V. Buša 2004. godine i Nacionalni republikanski kongresni odbor 2007. godine, takođe je donirao velike sume glavnim demokratskim kandidatima, uključujući bivšeg predsednika Baraka Obamu i bivšu demokratsku kandidatkinju Hilari Klinton. Mask je takođe rekao da je glasao za Bajdena 2020. godine, iako nije donirao ništa tokom predsedničke kampanje. On je 2022. pozvao Amerikance da glasaju za republikance u Kongresu i podržao guvernera Floride Rona De Santisa pre njegove neuspešne kandidature za predstavnika Republikanaca. Ove godine, Mask je promovisao neutemeljenu teoriju zavere da Bajden i Demokratska stranka nastoje da otvore put za masovnu imigraciju i dodeljivanje državljanstva ilegalnim migrantima kako bi osigurali njihov glas na predsedničkim izborima. Imigranti nemaju pravo glasa, a legalni imigranti uglavnom moraju čekati godinama pre nego što postanu građani. Međutim, Bajden je zauzeo oštriji stav o imigraciji uoči izbora, i prošlog meseca podržao zakon koji nameće stroge zahteve za tražioce azila (zakon ne pruža put za državljanstvo niti sadrži bilo kakve navode o glasanju). Mask je oštro kritikovao zakon o granicama, više puta napadao Bajdena zbog njegovog postupanja sa prilivom migranata na južnoj granici i ponovio zahtev republikanskih zakonodavaca za opozivom sekretara za nacionalnu bezbednost Alehandra Majorkasa. Brajan Bušard, novinar Forbes