SAD imaju hiljade novih centi-milionera i Haris bi mogla da ih rastera: Otkud u priči Crna Gora

Sjedinjene Američke Države su dom jedne trećine svetskih centi-milionera, odnosno ljudi sa sredstvima od 100 miliona dolara ili više. Broj izuzetno bogatih stanovnika naglo raste, navodi se u novom izveštaju kompanije Henley & Partners, objavljenom danas.

Međutim, konsultantska firma tvrdi da bi izborna neizvesnost, uključujući predlog demokrata o oporezivanju nerealizovanih kapitalnih dobitaka, mogla da navede neke ljude da se presele.

Godišnji izveštaj o centi-milionerima, sastavljen na osnovu podataka globalne firme za praćenje bogatstva New World Wealth, navodi da širom sveta postoji 29.350 ljudi sa likvidnim sredstvima spremnim za investiranje od najmanje 100 miliona dolara, što predstavlja rast veći od 50% u poslednjoj deceniji.

SAD (dom za oko 9.850 ljudi od marta) i Kina doživele su ono što izveštaj naziva „bumom centi-milionera“. Pri tome je broj Amerikanaca porastao za 81% u poslednjih 10 godina. Amerika zauzima prva tri mesta na listi gradova sa najviše ljudi koji su dostigli ovaj prag: Njujork, oblast zaliva u Kaliforniji i Los Anđeles.

Očekuje da će ti gradovi nastaviti da beleže značajan rast populacije izuzetno bogatih u narednoj deceniji. Dejvid Jang, predsednik Komiteta za ekonomski razvoj u okviru Konferencijskog odbora, rekao je u izveštaju da bi predstojeći izbori mogli da izazovu promenu „dok centi-milioneri traže zemlje koje pružaju veću ekonomsku i političku sigurnost“.

Upiti za preseljenje

Henley & Partners, koji se specijalizovao za pomoć klijentima u sticanju prebivališta i državljanstva u inostranstvu putem investicija, rekao je da je firma zabeležila petostruki porast upita o migraciji investicija ove godine jer bogati Amerikanci razmatraju preseljenje (ali nije precizirao koliko ljudi je pitalo).

Piter Ferinjo, direktor poreskih usluga u Henley-u, tvrdio je da bi plan demokratskog kandidata i potpredsednice Haris da uvede minimalni porez od 25% na nerealizovane kapitalne dobitke koji su ostvarili Amerikanci sa neto vrednostima od 100 miliona dolara ili više mogao da navede ljude da „vrlo pažljivo razmotre SAD kao mesto za ulaganje.“

Ferinjo upozorava da postoje „mnogi dobri razlozi“ zašto druge zemlje ne oporezuju nerealizovane kapitalne dobitke. To je povećanje vrednosti investicija koje još nisu prodate radi ostvarivanja profita. Stručnjaci iz Henley-a rekli su da više bogatih Amerikanaca nego ikada pre želi da stekne beneficije prebivališna ili državljanstva u inostranstvu kako bi izbegli potencijalni porez.

Kako bi tačno funkcionisao porez na nerealizovane dobitke? Ili da li bi mogao proći kroz Kongres čak i ako Haris pobedi na izborima, ostaje nejasno. Demokratska kandidatkinja je ovog meseca izjavila da podržava poreski plan koji je prvi izložio predsednik Džo Bajden 2022. godine.

Tim planom bi bio uveden minimalni porez od 25% na nerealizovane kapitalne dobitke. Prema predlogu, ljudi sa bogatstvom većim od 100 miliona dolara plaćali bi porez na imovinu koja raste u vrednosti tokom godine, čak i ako je nisu prodali. Trenutno se porezi na kapitalne dobitke naplaćuju samo na profit ostvaren prodajom te imovine.

Nema političke volje

Kritičari su rekli da bi sprovođenje plana bilo izuzetno teško, što bi dodatno opteretilo već preopterećenu poresku administraciju. Plan nije prošao pod Bajdenom, uprkos tome što su demokrate kontrolisale oba doma. Neki posmatrači su rekli da je malo verovatno da će predlog napredovati pod administracijom Haris.

Milijarder Mark Kjuban, koji je podržao Haris, rekao je za CNBC da su ga komunikacije sa njenim timom navele da veruje da „to neće desiti.“ Stiv Rozental, viši saradnik u Poreskom centru Urban-Brookings, rekao je za CNBC da postoji „veoma malo političke podrške“ za plan.

Pristalice poreza na nerealizovane kapitalne dobitke tvrde da bi ta ideja sprečila izuzetno bogate ljude da izbegnu plaćanje poreza tako što nikada ne prodaju imovinu. Bajdenova administracija procenila je da bi porez mogao generisati oko 503 milijarde dolara poreskih prihoda do 2034.

Haris je rekla da bi plan prisilio najbogatije Amerikance da plate „svoj pravedan deo“ i izjednačio poreske nejednakosti. Od 2010. do 2018. godine, 400 najbogatijih Amerikanaca plaćalo je efektivnu prosečnu stopu federalnog poreza (uključujući nerealizovane kapitalne dobitke) od 8,2%, prema Beloj kući. To je znatno niže u poređenju sa prosečnim federalnim porezom na dohodak od preko 18%.

„Svedoci smo fascinantnog paradoksa“, rekao je Jerg Stefen, izvršni direktor Henley & Partners. „S jedne strane, SAD ostaju vodeće svetsko središte bogatih, s više od 30% globalnog likvidnog bogatstva spremnog za ulaganje – neverovatnih 67 biliona dolara. S druge strane, beležimo neviđen porast imućnih Amerikanaca koji traže alternativne mogućnosti prebivališta i državljanstva“.

Kina najbrže rastuća zemlja po broju bogataša. Tu je i Crna Gora

Broj centi-milionera širom sveta je u stalnom porastu, pokazuju izveštaji Henley-a, od 25.490 u 2022. do 28.420 u 2023. i 29.350 u 2024. U Kini je zabeležen najdrastičniji rast. Njena populacija centi-milionera porasla je za 108% u poslednjoj deceniji, a prate je SAD sa 81% i manja evropska tržišta poput Monaka, Poljske i Crne Gore, koja su svaka zabeležila rast od 75% ili više.

Ukupno, međutim, Evropa je zabeležila rast od samo 26%, što Stefan pripisuje „sporom rastu glavnih tržišta poput Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke i Francuske“.

Trećina svetskih centi-milionera živi u 50 gradova širom sveta, od kojih se 15 nalazi u SAD. Njujork (744 centi-milionera), oblast zaliva (675) i Los Anđeles (496) su najnaseljeniji. Slede London (370), Peking (347) i Singapur (336). Od 50 gradova sa najvećim brojem stanovnika, očekuje se da će sedam doživeti „veoma visok“ rast populacije centi-milionera, od preko 150%. Uključujući Ostin i Palm Bič.

Gradovi gde bi populacija centi-milionera mogla da procveta su Hangdžu i Šenžen u Kini, Tajpej na Tajvanu, Dubai i Abu Dabi u UAE. Za njih se očekuje da će doživeti rast od preko 150% do 2024. godine, navodi se u izveštaju.

Broj milijardera širom sveta i njihovo bogatstvo dostigli su rekordni nivo. Prolećni podaci Forbes pokazuju da ih je bilo 2.781, što je 141 više u odnosu na prošlu godinu i 26 više u poređenju sa rekordom postavljenim 2021. godine. Ti ljudi imaju ukupno bogatstvo od 14,2 biliona dolara, što je rast od dva biliona u odnosu na 2023. i 1,1 bilion iznad prethodnog rekorda iz 2021. Sjedinjene Američke Države imaju najveću koncentraciju milijardera, a slede Kina i Indija.

Meri Vitfil Rolofs, novinarka Forbes