SAZNAJEMO Trampova suluda formula: Vučić se sprema da zove predsednika SAD

Jedno je sigurno. Carinsko opterećenje koje će Sjedinjene Američke Države ubuduće primenjivati na robu iz Srbije biće 37 odsto. Tako je odlučio američki predsednik Donald Tramp vodeći se formulom da će nove carinske tarife koje uvodi SAD zapravo biti polovina iznosa koji konkretna zemlja primenjuje na američku robu. Tramp objašnjava da je ta odluka zapravo ustupak svim američkim trgovinskim partnerima. Carinske stope nisu recipročne nego ih je umanjio za pola.

Prema odluci od 2. aprila, nove carine uvedene su za 185 zemalja i teritorija. Za 115 zemalja širom planete stopa carinskog opterećenja biće 10 odsto, dok je za ostatak veća.

Forbes Srbija istraživao je kako je američka administracija došla do računice po kojoj Srbija američku robu carini po stopi od 74 odsto.

Carine na robu iz SAD daleko manje

Naš izvor blizak Vladi Srbije kaže da je to jasno samo onima koji su pravili računicu.

„Prosečna carina na uvoz poljoprivrednih proizvoda je 16 odsto, dok je carina na uvoz industrijskih proizvoda iz SAD-a samo 6%. Sve ostalo može da se odnosi na carinske barijere, valutne manipulacije i razne druge troškove koje američka privreda tvrdi da ima u trgovini sa Srbijom“, kaže naš izvor.

On dodaje da se očekuje da će predsednik Srbije narednih dana o novim carinama razgovarati sa predsednikom SAD-a. Kakvo će biti rešenje, zasad je na nivou čiste spekulacije. Provejava mišljenje da bi se ovaj problem mogao rešavati na način na koji se od OFAC-a dobija prolongiranje roka za primenu sankcija NIS-u.

I dok naši izvori tvrde da ne znaju pouzdanu formulu koju je koristila administracija Donalda Trampa, društvenim mrežama širi se teorija da su korišćeni podaci Opservatorije ekonomske kompleksnosti (The Observatory of Economic Complexity) za januar 2025.

Različiti izvori podataka

Procenat carinskog opterećenja je prema ovoj teoriji dobijen deljenjem vrednosti deficita u trgovini SAD-a i drugih zemalja sa iznosom američkog uvoza iz tih država.

Na primeru Srbije, prema podacima OEC, vrednost srpskog izvoza u SAD je u januaru ove godine bila 66,5 miliona dolara. A SAD su u Srbiju izvezle robu u vrednosti do 16,9 miliona dolara. To znači da je deficit u razmeni dve zemlje bio 49,6 miliona dolara i to u korist naše zemlje. Kada se 49,6 miliona podeli sa 66,5 miliona dolara dobije se da je carinsko opterećenje za američku privredu 74 odsto.

Međutim, Forbes Srbija je proverom utvrdio da se ova računica ne poklapa u slučaju svake od prvih 60 zemalja i teritorija iz Trampove tabele.

Daljom analizom utvrdili smo da zaista jeste primenjena ova formula, ali su uzeti podaci za robnu razmenu za celu 2024. godinu. I reč je o podacima iz različitih izvora. Primera radi, za Srbiju, ali i za još neke zemlje korišćeni su podaci američke Uprave za međunarodnu trgovinu pri Ministarstvu trgovine SAD. Za neke druge zemlje, pak, korišćeni su podaci Kancelarije trgovinskog predstavnika SAD. Reč je o izvršnoj kancelariji pri kabinetu predsednika Sjedinjenih Država. U nedostatku centralne statistike, za neke zemlje korišćeni su i podaci ambasada.

Našom analizom utvrdili smo da se tu podaci značajno više podudaraju.

Suluda formula

Ono što je zanimljivo jeste da su se baš u slučaju Srbije obe računice pogodile, odnosno da je poredeći podatke Opservatorije i Uprave za međunarodnu trgovinu, dobijen isti rezultat – 74 odsto.

Međutim, mnogo problematičnija od izvora podataka uzetih za obračun jeste metodologija odnosno deljenje deficita u trgovini sa uvozom iz neke zemlje da bi se dobio nivo opterećenja koje trpi američka roba.

Dodatno pitanje je i zašto Tramp tu računicu nije primenio na svih 185 zemalja i teritorija već samo na prvih 60-ak. Većini ostalih, podsetimo, obračunao je samo osnovnu carinu od 10 odsto. Pripisao im je da istu toliku carinu američke kompanije trpe u tim zemljama.

Predrag Bjelić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Forbes Srbija da je ovakva formula „suluda i metodološki neutemeljena“. On objašnjava da bi uvođenje mera moralo da se radi na osnovu ekvivalenta. To podrazumeva da se izračunaju stvarna carinska opterećenja, uključujući i necarinske barijere i druga opterećenja. I na osnovu toga se odredi visina carine.

Statističke razlike

Bjelić kaže da će na ovaj način SAD samo proizvesti inflaciju u svojoj zemlji jer će veće carine podići cene robe.

I naš izvor blizak Vladi Srbije objašnjava da bi ovakva mera mogla imati negativne posledice po inflaciju na globalnom nivou. Ali, i po ekonomski rast u celom svetu. A pritom, nejasno je zbog čega se i po kojoj tačno logici primenjuje ove carinske stope.

Otvoreno ostaje i pitanje zbog čega se zvanični podaci o trgovinskoj razmeni Srbije i SAD toliko razlikuju. Prema podacima Uprave za međunarodnu trgovinu SAD, izvoz Srbije u tu zemlju vredeo je prošle godine 814,4 miliona dolara. Uvoz je bio 209,9 miliona dolara. To bi značilo da je Srbija ostvarila veliki višak u razmeni – 604,5 miliona.

Sa druge strane, podaci našeg Zavoda za statistiku pokazuju da je izvoz Srbije u 2024. bio 670,1 milion dolara dok je uvoz iz SAD-a iznosio 739,4 miliona dolara. Drugim rečima, Srbija je prema našim podacima ostvarila manjak u razmeni sa SAD i to od 69,3 miliona dolara.