Srbija i zaštita od požara bez vatrogasaca i vozila: Najbolje bi bilo da se ništa ne zapali

Potrošači se još nisu oporavili od nestašice omiljenog keksa kada se pročulo da ponovo gori fabrika u Požarevcu. Srećom, nešto veći dim ovog puta nije značio i vatru. Trake nisu stale. Keks i dalje stiže.

A da li je i prvi požar mogao da prođe sa manje katastrofalnim posledicama da su vatrogasne službe bile bliže fabrici, imale adekvatnu opremu ili da je iz Beograda mogao da bude upućen helikopter za gašenje požara, pitanje je na koje možda nikada nećemo dobiti odgovor.

Forbes Srbija zanimalo je u kakvom su stanju vatrogasne službe i koje su „slabe karike“ protivpožarne zaštite. I ima ih. Od sistemskih dokumenata koji nisu usvojeni, preko manjka vatrogasaca, stare opreme i nejednako raspoređenih službi.

Ovom temom, svrsishodnošću prevencije zaštite od požara, nedavno se bavila se i Državna revizorska institucija. Utvrdili su da je prosečna starost vatrogasnih vozila 27 godina, a deo je povremeno van upotrebe. Uzrok je, kako primećuju revizori, što pre 2019. oprema nije obnavljana ni adekvatno održavana.

Vozila gaze treću deceniju

Profesor Vladimir Cvetković sa Katedre za upravljanje katastrofama i bezbednost životne sredine, Fakulteta za bezbednost, potvrđuje da se sistem suočava sa nizom problema.

„U pojedinim vatrogasnim stanicama koriste se vozila starija od 30 godina, koja nisu u skladu sa savremenim tehničkim i bezbednosnim standardima. To ozbiljno ugrožava efikasnost i bezbednost intervencija “, ističe profesor Cvetković. „U Evropskoj uniji standard je da se vatrogasna vozila menjaju na svakih 10 do 15 godina. Produženo vreme reakcije, zbog kvarova i tehničkih ograničenja vozila, povećava rizik od ljudskih žrtava i materijalne štete. Neefikasnost u gašenju požara moguća je usled slabijih kapaciteta zastarelih pumpi. Na kraju, povećana je opasnost i za same vatrogasce“.

Možda su stara, ali ih, izgleda, nema ni dovoljno. Poseban izazov su visoki objekti. Najgore je kada su vatrogasci daleko od požara.

„Vatrogasne službe u Srbiji nemaju dovoljan broj vozila, a postojeća nisu adekvatna za specifične intervencije. Za gašenje požara u visokim objektima, industrijskim postrojenjima ili u nepristupačnim terenima“, dodaje Cvetković. „U poređenju sa razvijenim zemljama, u Srbiji jedno vatrogasno vozilo pokriva tri puta veći broj stanovnika nego u EU. To jasno pokazuje nedostatak resursa. Vatrogasne ekipe često dolaze iz udaljenih stanica, što drastično povećava vreme odgovora i smanjuje šanse za spasavanje ljudskih života“.

Nema dovoljno vatrogasaca

Prema podacima do kojih su došli revizori u Srbiji je ukupno 5.090 vatrogasaca. Na dobrovoljnoj bazi radi skoro trećina – 1.526. Profesionalnih vatrogasaca je 3.564 i sa ovom brojkom Srbija ne stoji najbolje. Ispod smo evropskog standarda po broju vatrogasaca na hiljadu stanovnika. U Srbiji jedan vatrogasac-spasilac dolazi na 1.865 stanovnika, a u Evropi – na 1.000.

„Ovaj disbalans ukazuje na ozbiljan manjak ljudskih resursa u sistemu zaštite i spasavanja. Preopterećenost vatrogasaca smanjuje njihovu sposobnost da brzo i efikasno reaguju na požare i druge vanredne situacije. Manjak osoblja dovodi do sporijih intervencija. Oslanjanje na dobrovoljne vatrogasce, iako korisno, nije dugoročno održivo rešenje za nacionalnu protivpožarnu zaštitu“, smatra Cvetković.

Strategije zastarele ili ih nema

U Srbiji nije uspostavljen strateško-planski okvir koji je osnova protivpožarne zaštite. Nadležni organi kasne sa donošenjem ključnih dokumenata.

„Izrada Strategije zaštite od požara sa akcionim planom do 31.12. 2023. godine nije započeta, dok je Strategija smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama u fazi izrade predloga“, zaključili su revizori. „Procena rizika na republičkom nivou doneta je u martu 2019. i od tada nije ažurirana niti je izrađena nova. Strategija zaštite od požara doneta je za period 2012–2017. Nakon njenog isteka nisu započete aktivnosti na izradi nove“.

Revizori napominju da postoji eventualno objašnjenje što nema Strategije zaštite od požara. Procedura izmena i dopuna tri posebna zakona koja su relevantna za oblast protivpožarne zaštite traje nekoliko godina unazad i dalje je u toku.

„Za izradu Strategije smanjenja rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama urađena je obimna Ex-ante analiza, što je zahtevalo više vremena nego što je prvobitno planirano“, napominje DRI.

I Vladimir Cvetković podseća da Strategija i pripadajući Akcioni plan, iako završeni pre dve godine, još nisu usvojeni.

„To ukazuje na ozbiljan institucionalni zastoj i nedostatak političke volje da se sistemski unapredi oblast upravljanja rizicima i zaštite stanovništva. Još mi nije jasno zašto nije zvanično usvojena jer se time ugrožava bezbednost svih građana“, kaže Cvetković. „Još jedan ključan problem leži u načinu upravljanja unutar Sektora za vanredne situacije. Napredovanje često zavisi od političkih veza, a ne od stručnosti i iskustva“.

Ljudi odlaze

Kao i drugim oblastima, i protivpožarna zaštita pati od odliva kadrova. Pre svega zbog plata i restriktivne politike zapošljavanja.

„Plate inženjera i drugih stručnjaka u sistemu vanrednih situacija nisu konkurentne tržišnim uslovima“, dodaje Cvetković. „Stručnjaci nisu dovoljno obučeni za rad sa savremenim tehnologijama. Saradnja između naučno-istraživačkih institucija, privatnog sektora i državnih organa u oblasti zaštite i spasavanja nije na zadovoljavajućem nivou. Zato su ograničene mogućnosti korišćenja inovativnih rešenja i savremenih tehnologija u upravljanju rizicima“.

Rizik uvek postoji

Izvesno je da potpuna bezbednost ne postoji. Vanredne događaje nije moguće u potpunosti sprečiti, ali se mogu smanjiti. Podaci iz analize DRI pokazuju da su se u Srbiji, u periodu od 2019–2023. godine, dogodila 155.463 vanredna događaja. U proseku oko 30.000 godišnje. U tih pet godina bilo je 119.609 požara, što je 77 odsto.

„Požari se najčešće dešavaju na otvorenom prostoru – 62%, zatim na građevinskim objektima 33%, a najmanji broj registrovan je na saobraćajnim objektima 7%“, kažu revizori. „Samo u poslednjih pet godina u Republici Srbiji u požarima su poginule 484, povređeno je 1.770, a spašeno 1.655 osoba“.