Šta će se događati s cenom zlata do kraja godine: Prestanak sukoba bi mnogo toga promenio

Zlato je u prvoj polovini godine poraslo 26% u američkim dolarima i donelo dvocifrene prinose u svim valutama. Tome je doprinela kombinacija slabijeg dolara, stabilnih kamatnih stopa i izrazito neizvesnog geopolitičko-ekonomskog okruženja. Sve to je dovelo do snažne potražnje za ulaganjem u zlato.

Ukoliko bi situacija ostala nepromenjena, to će značiti dalji nastavak rasta, ali sporijim tempom.

„Ako su ekonomisti i učesnici na tržištu u pravu sa makroekonomskim prognozama, cena zlata mogla ostati stabilna sa mogućim blagim rastom – dodatnih 0% do 5% u drugoj polovini godine“, saopštio je Svetski savet za zlato.

Predstavljajući novu analizu, ova organizacija podseća da se ekonomija retko odvija u skladu s konsenzusom.

Ukoliko bi se ekonomska situacija dodatno pogoršala, to bi pojačalo stagflacione pritiske i geopolitičke tenzije. I to bi dodatno poguralo cenu zlata – za još 10% do 15%.

„S druge strane, sveobuhvatno i trajno rešavanje sukoba, što deluje malo verovatno u trenutnom okruženju, moglo bi dovesti do pada cene zlata za 12% do 17% u odnosu na dobitke ostvarene ove godine“, ocena je Svetskog saveta za zlato.

Centralne banke će smanjivati kamatne stope

Konsenzus na tržištu trenutno je takav da se očekuje da će globalni BDP stagnirati i ostati ispod trenda u drugoj polovini godine. Takođe, globalna inflacija će porasti iznad 5% u drugoj polovini godine usled efekta carima. Odgovor centralnih banaka na te okolnosti biće početak opreznog snižavanja kamata krajem godine.

„Iako se očekuje napredak u trgovinskim pregovorima, okruženje će verovatno ostati nestabilno, kao što je to bio slučaj prethodnih meseci. Geopolitičke tenzije – posebno između SAD i Kine – verovatno će ostati povišene, doprinoseći generalnoj tržišnoj neizvesnosti“, navodi savet.

Scenario pogoršanja uslova

Organizacija zaključuje da bi ekonomski uslovi morali dodatno da se pogoršaju da bi zlato nastavilo svoj uzlazni trend.

To bi značilo ulazak u ozbiljniju stagfalciju odnosno period sporijeg rasta, pada poverenja potrošača i upornih inflatornih pritisaka izazvanih carinama. Druga opcija je potpuna recesija praćena masovnim premeštanjem kapitala u sigurnije investicije.

U tom kontekstu, centralne banke bi mogle dodatno ubrzati proces diverzifikacije deviznih rezervi udaljavanjem od dolara.

U ovom scenariju zlato bi poraslo dodatnih 10%-15%, a celu godinu završila bi sa rastom od gotovo 40 procenata.

Scenario rešavanja rizika

Održivo rešavanje geopolitičkih i geoekonomskih sukoba umanjilo bi potrebu za zadržavanjem zaštitnih investicija kao što je zlato, ocenjuje Svetski savet za zlato. U toj situaciji investitori bi bili spremniji da pređu na ulaganje u rizičniju imovinu.

Pre svega, ohrabrujuće ekonomske perspektive – čak i uz prisutne inflatorne pritiske – dovele bi do rasta prinosa na američke državne obveznice, uz istovremeno strmiji oblik krive prinosa. Ako bi inflacija dodatno stabilizovala, efekat na kamatne stope bio bi još izraženiji.

„U tom scenariju, naša analiza sugeriše da bi cena zlata mogla pasti za 12%–17% u drugoj polovini godine. Zlato bi godinu završilo sa pozitivnim, ali niskim dvocifrenim ili čak jednocifrenim prinosom“, zaključak je Svetskog saveta za zlato.

Centralne banke nastaviće da kupuju

U analizi se podseća i da su centralne banke ove godine nastavile sa kupovinom zlata snažnim tempom – iako ne na rekordnim nivoima iz prethodnih kvartala.

Očekuje se da potražnja centralnih banaka ostane snažna do kraja 2025. iako će verovatno biti nešto umerenija u odnosu na rekordne nivoe iz prethodnih kvartala, ali i dalje znatno iznad proseka pre 2022. od 500–600 tona.