Šta još država može da proda i završi privatizaciju: Banje ostale poslednja vredna porodična srebrnina

Prihodi od privatizacije nisu redovna stavka Zakona o budžetu. Ni nadležni dugo već od transformacije kapitala ne očekuju da će stići značajna sredstva. Novac od prodaje preostalih državnih preduzeća, koja su i dalje u ovom procesu, sada bi verovatno mogla da se vode kao „primanja od prodaje nefinansijske imovine“. U tom slučaju, budžet ove godine računa da će na ovaj način prikupiti sedam milijardi dinara.

Na spisku preduzeća viđenih za privatizaciju je ukupno 50 matičnih brojeva. Kupac se trenutno traži za tri – Jugoslovensko rečno brodarstvo, NIP „Borbu“ i Energo-zelenu.

U statusu pripreme i analize je preostalo 47 firmi. Većina, međutim, nije blizu javnom pozivu. I to iz različitih razloga. Što se Ministarstva privrede tiče, deluje da bi u potragu za kupcem, ove godine, mogli da krenu u slučaju devet preduzeća. Forbes Srbija istražuje ima li među njima vrednih zalogaja koji su nekako preživeli godine rasprodaje. Neki zaboravljeni komad porodične srebrnine.

Prvi krug u gubitku

Na korak do oglasa su Prehrana iz Sombora, Bačka iz Sivca, Ivan Milutinović PIM, Lasta, Ribarsko gazdinstvo, Televizija Kragujevac, Progres, Jugoinspekt i Jat-apartmani Kopaonik.

Na prodaju može blizu 67 odsto akcija Prehrane. U Registru akcija i udela, u koji se slivaju akcije preduzeća posle raskinute privatizacije je 65,1 odsto, a još 1,5 odsto u Akcionarskom fondu. Preostala trećina pripada malim akcionarima. Ova firma je prošlu godinu završila sa gubitkom od oko 72.000 evra. Bez uspeha je kupcima nuđena u junu ove godine.

Skoro sav kapital Bačke iz Sivca je u Registru akcija i udela – 98,4 odsto i to zbog raskinute privatizacije. U 2010. su krenuli u restrukturiranje. Prošle godine su „zaradili“ gubitak od oko 1,5 miliona evra.

Vlasnička strukrura PIM-a nije tako jednostavna. Najveći udeo ima Republika Srbija – 59,12 odsto. Nikko drži 3,8 odsto, PIO fond 3,4 odsto, Fond za razvoj 2,4 odsto, Grad Beograd dva odsto… Kupac im se traži od 2010. godine. Zainteresovanost je poslednji put ispitivana 2020. godine. Ističu se po jednom – jedini su među ovih devet kompanija poslovali sa profitom. Prošlu godinu su završili sa nešto više od 204.000 evra dobitka i oko 14 miliona evra poslovnih prihoda.

Kada je reč o Lasti, država je više puta iskazala nameru da je proda, ali je to poslednji put zaista radila 2008. godine. Tokom poslednjih godinu dana konkurent ovu firmu kupuje na „kašičicu“, preko zbirnog računa. U vlasništvu državnih institucija je oko 60 odsto kompanije, 19,8 odsto drže mali akcionari, a kastodi račun stoji iza 16,7 odsto. Ovaj prevoznik je prošlu godinu završio sa gubitkom od oko 4,8 miliona evra.

Registar akcija i udela kontroliše 71,5 odsto Ribarskog gazdinstva i Akcionarski fond još pet odsto. Firma je lane ostvarila gubitak od oko 48.000 evra.

Grad Kragujevac jedini je vlasnik istoimene radio-televizije. Ovaj servis je u 2023. upisao gubitak od oko 11.000 evra.

Država kroz Akcionarski, PIO fond i Grad Beograd drži oko 50 odsto Progresa, koji je prošle godine imao gubitak od oko milion evra.

Država je vlasnik oko 97 odsto Jugoinspekta, firme koja duže od veka brine o usklađenosti kvaliteta proizvoda na našem tržištu. Ova kuća je lane imala više od četiri miliona evra poslovnih prihoda i gubitak od oko 200.000 evra. I nuđena je lane, ali bezuspešno.

Konačno su tu Jat apartmani, koji su u 100 odsto državnom vlasništvu. Prošle godine su prikupili više od milion evra poslovnih prihoda, ali i gubitak od oko 4.800 evra.

Banje bez pomaka u sporovima

Na spisku firmi koje bi nekada, ali ne još, mogle da se bace u potragu za privatnim vlasnikom je i devet banja. Od prodaje ih, njih sedam, dele sporovi sa PIO fondom dok su dve postupak okončale, ali PIO nije upisao stečena prava. I sporovi kao da su zastali, kod većine se pravne radnje ne sprovode – godinama.

U Udruženju banja Srbije, na pitanje šta se dešava sa privatizacijom ovih lečilišta, odgovaraju da je država još 2007. godine usvojila, po njima spornu, Uredbu o višku kapaciteta u zdravstvenim ustanovama i da ona i dalje nije promenjena.

„Nije ukinuta. Niko ne smatra da to treba ukinuti. Od te uredbe su privatizovana dva instituta, u Vranju i u Crnoj Gori“, kaže za Forbes Srbija Vladan Vešković, sekretar Udruženja banja.

Za preostale još nije jasno šta se i kada planira. Udruženje ne menja stav još od 2008. godine.

„Naš stav je isti. Verujemo da one koje uspešno rade, ne treba privatizovati. Treba one koje otežano posluju“, kaže Vešković. „Primeri u okruženja pokazuju da privatizacija nije dobro prošla po medicinu. Ne treba da se poredimo sa Slovenijom. Oni su privatizovali po drugom modelu, a investitori su dobili ogromna sredstva iz EU i to nije zanemarljivo. Oni su zapustili medicinu, ali sada hoće da je vrate“.

Vraćaju ljude na posao

Uloga banja je ključna u rehabilitaciji građana Srbije.

„Rehabilitacija u banjama je koštala do pre tri godine 1,75, pa 1,6, a sada oko jedan odsto ukupnog fonda zdravstvenog osiguranja. Priča da je rehabilitacija u banajama skupa, ne stoji. Za tako mali novac naše ustanove na posao svakog meseca vrate između 8.000 i 10.000 ljudi“, napominje Vešković.

Prema njegovim rečima, privatni kapital je rešenje za banje koje loše posluju. Kao uspešne primere navodi Kuršumlijsku i Atomsku banju.

„Mi nismo protiv privatizacije, ali ne za sve“, podvlači Vešković. „Za one koje dobro rade, verujemo da je rešenje privatno-javno partnerstvo. Dobar primer je Austrija. Investitor uzme sve što nije medicinski deo, a država zadražava zdravstevnu ulogu. Tako se građanima omogućava oporavak, ali i savremen smeštaj i sadržaj. Naša osnovna bojazan je da će se ugasiti rehabilitacija“, podvalači Vešković.

Otežavajuće okolnosti

Iz napomena Ministarstva privrede vidi se da trenutno nema ništa od prodaje Jumka, Simpa, Trajal korporacije, Energetike, Tigra i FAM-a, jer je u toku unapred pripremljeni plan reorganizacije. Prosvetu i Omoljicu koče zahtevi za restituciju, desetak firmi su sa teritorije Kosova i Metohije, a u nekoliko još živi društveni kapital.

Ubedljivo najviše radnika je u Resavici – 2.909. Njena sudbina zavisi direktno od odluke Vlade. U Lasti, prema podacima Ministarstva privrede radi 2.015 zaposlenih, a u Simpu 1.251.

Pitanja o tome kojim tempom bi prodaja mogla da ide, ima li zainteresovanih kupaca, koji je plan za banje, poslali smo Ministarstvu privrede. Do objavljivanja teksta nam nisu odgovorili.